Radio emisija 27.09.2000, govore: Goran Svilanović, Vojin Dimitrijević, Zagorka Golubović, Mileta Prodanović i Mlađan Dinkić.
Svetlana Lukić: Izgleda da niko ne sme da uđe u sobu kod bivšeg predsednika i da mu kaže da je otišao na đubrište istorije. Šainović je to priznao u razgovoru sa nekim ljudima iz DOS-a, kada je otišao da se cenjka za drugi krug – Ljudi, kako da mu kažem da je izgubio u prvom krugu?
Za razliku od Rusa, koji nisu smeli da uđu u sobu u kojoj je mrtav ležao Josip Visarionovič i da mu kažu da je mrtav, među Srbima će se naći taj junak. Ja bih to rado učinila i ne bi ga bolelo, to bi bila najbolja bol koju bi osetio.
Takođe sam za to da mu se drugi krug ponudi pod uslovom da postupi kao njegov drug i saborac Sadam Husein, kome je ovih dana na svečanosti u njegovoj carskoj palati predat primerak Kurana ispisan njegovom, Sadamovom krvlju. Sadam je naručio da mu se sveta knjiga islama izradi u znak zahvalnosti bogu što je preživeo burnu političku karijeru.
Pošto Milošević u boga ne veruje, nego je njegova svetinja narodna volja, neka dozvoli da se njegovom krvlju ispišu imena svih dva miliona ljudi koji tvrde da su glasali za njega i imena onih koji su za vreme njegove vladavine poginuli u njegovim ratovima.
A onda možemo da pričamo o drugom krugu.
Čuli ste maločas šta se dešava ovde ispred Skupštine Jugoslavije, šta se dešava sa binom, međutim, mi ćemo da vam razgalimo srca možda na samom početku emisije, da vam pročitamo neke vesti koje mogu biti tačne, a ne moraju da budu, ali eto, zaslužili smo malo veselja. Ponavljam vest koju ste verovatno čuli, da londonski Guardian tvrdi da Slobodan Milošević i njegova supruga Mira Marković od nedelje ujutru nakon glasanja nisu izašli iz Belog dvora. Pozivajući se na pouzdane izvore, novinar Guardiana ističe da od tada Beli dvor, pored ostalih, pohode i Zoran Janaćković, bivši šef tajne policije, a sada ambasador u Makedoniji, Vlajko Stojiljković, šef MUP-a Srbije, šef državne bezbednosti Rade Marković i načelnik generalštaba, lepi Nebojša Pavković. Beogradski dopisnik Independenta smatra da priznavanjem da je Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića, vlast u Beogradu pokušava da izbegne potencijalni krvavi sukob.
A najčitaniji makedonski dnevni list, Dnevnik, u tekstu pod naslovom Milošević hteo da pobegne u Kazahstan, danas piše da je bivši predsednik Jugoslavije planirao preksinoć da napusti zemlju sa porodicom i porodičnim blagom i da se na izvesno vreme nastani u toj lepoj zemlji Kazahstanu. Dnevnik tvrdi da su diplomatski krugovi u Briselu bili upoznati sa ovim planom. Prema dokumentu kojim raspolaže Brisel, Milošević je trebalo u ponedeljak sa helikopterom MI-24 da se prebaci do mesta Crni vrh do Rumunije, a potom da u 19,30 avionom Falcon 50 poleti za kazahstanski grad Alma Ata. Prema faksimilu o planu leta vidi se da je kazahstanska kontrola leta dala pristanak, ali se Milošević iz nepoznatih razloga ipak nije ukrcao na avion.
U današnjoj emisiji Peščanik o ovoj jednoj jedinoj temi govore za vas Goran Svilanović, profesor Vojin Dimitrijević, profesor Zagorka Golubović, slikar i pisac Mileta Prodanović, a naš gost negde u 15,30 biće gospodin Mlađan Dinkić, izvršni direktor grupe G17 plus, kome ćete moći da postavljate pitanja. Najpre Goran Svilanović.
Goran Svilanović: Puko je ko zvečka. Ja se nadam da nije mnogo vulgarno, ali to jeste jezik koji razumeju svi, razumeće i on šta je poruka za njega. Jadan je čovek. Pazite, oni su išli sa rezultatom 57:35, pa smo onda jahali na tome dva dana, posle toga je 44:40 za njega. Sad je jadnik rekao – ma, daj im sve, i gradove i mandate i parlament, sve su prihvatili, dajte da se nađemo na 1,5% koliko fali Koštunici.
Nema nikakvog množenja, to nije pijaca, to su ljudi glasali. Ja sam upravo razgovarao sa jednim od eksperata koji nije iz ove stranke, nego iz Srpskog pokreta obnove, koji je došao da razgovara sa mnom, statističar koji mi je rekao da su rezultati koji su poznati Saveznoj izbornoj komisiji još bolji od ovih koje mi imamo, idu do nekih 57% za Koštunicu. Druga je stvar što su oni pod pritiskom objavili ono što su objavili, ali ne interesuje me uopšte ko vrši pritisak na njih, nego samo zašto podležu tom pritisku kad znaju da je to krivično delo i da se za to ide u zatvor. Nema nikakve trgovine, nema nikakvog pogađanja, to bi bila uvreda za ljude koji su glasali, izdaja.
Niko u Demokratskoj opoziciji Srbije nije spreman na tu vrstu izdaje i prevare. Mogu oni da rade šta god hoće, ništa ne može da pomogne da ne bude priznato ono što je u zapisnicima. Mi smo tražili od njih, i to je ako hoćete odgovor na tu ponudu, hajde da uporedimo one zapisnike koje mi imamo i da pogledamo šta je to što vi imate, formalno je to upravo pre nekih sat vremena predato. Po zakonu imamo pravo da tražimo uvid u birački materijal na osnovu koga se saopštava rezultat, da vidimo kako su oni došli do toga. Istovremeno nudimo da oni pogledaju sve zapisnike koje mi imamo i da vide kako smo mi došli do ovih brojki.
Ta izborna komisija je već veoma uzdrmana, zna se da nije radila… Mi znamo dobro da i ovo što su objavili, objavili su a da neke od biračkih materijala nisu dobili, samo telefonom su dobili izveštaje. Oni će ili večeras ili sutra, najverovatnije sutra, da objave neke rezultate. Oni sad više ne mogu da idu ispod onog što su dali juče, po tom silasku niz uže, mogu samo ili da potvrde to što su rekli ili da priznaju stvarne rezultate. Ja nisam daleko od pomisli da će oni možda uraditi ovo drugo, to je da priznaju stvarne rezultate. Ne isključujem naravno to da će insistirati na tom drugom krugu. Mi ga nećemo prihvatiti, to znači da ćemo narednih nekoliko dana da insistiramo na tome da se stvarno stanje utvrdi. Ako oni misle da mogu da organizuju sami izbore za sebe i da se igraju, u, tu se grdno varaju.
Ja bih hteo da razbijem jedan strah, ako postoji kod ikoga, ja vidim da sve manje ljudi ima bilo koju vrstu straha. Ne može više Milošević da naredi tenkove ni policiju, nema više tog aparata. Stvarno, ja sam duboko uveren u to. Ne kažem da nema ljudi koji će da ubiju za pare ili iz ljubavi prema njemu, ne znam, možda uvek ima takvih 500 ili hiljadu, ali da on može da upotrebi te resurse kao što su vojska, policija, ne može više to uopšte. On je čovek koji je poražen politički, to znaju svi oko njega, to zna i on i zbog toga sam tako dobro raspoložen i zato kažem da jeste puko baš ko zvečka.
Svetlana Lukić: Eto je ova zvečka, 20 hiljada ovih zvečki će biti podeljeno Beograđanima srećnim dobitnicima od 18,30 do početka slavlja, biće podeljene, dakle, na Trgu Nikole Pašića, kineske su proizvodnje.
Goran Svilanović: Više ne može da bude strašno, ne može da bude strašno, prosto ne može. To je ogroman problem sa kojim se on suočava, on mora dobro da razmisli zato što mi sve vreme govorimo njemu jednu stvar – staraj se o svojoj bezbednosti, o bezbednosti svoje porodice tako što ćeš se obratiti onima koji mogu da ti daju garanciju. Niko u svetu mu ne može dati garanciju koju mi možemo da mu damo i to je ono čime bi on trebalo da se bavi. Drugo, ima tu igračku s kojom može da se igra, dobio je zajedno sa Bulatovićem, a zbog Đukanovićeve odluke, kontrolu nad saveznim parlamentom, bar to tako izgleda u ovom trenutku, videćemo šta će stvarno biti.
Nisam siguran da su ljudi uopšte svesni koliko se mnogo promenila politička scena u Srbiji. Daću vam jednu ilustraciju – Građanski savez Srbije ima 4 poslanika u donjem domu saveznog parlamenta, ja sam izabran u gornji dom, to je 5, radikali imaju isto, a neuporedivo manje odbornika od Građanskog saveza Srbije, a SPO ima 1 saveznog poslanika i potpuno zanemarljiv broj odbornika po Srbiji. Da li ste vi svesni koliko je to velika promena na političkoj sceni? A tu su još brojne stranke iz Demokratske opozicije Srbije, pre svega Demokratska kao najjača, zatim Demokratska stranka Srbije, a onda iza GSS-a ove druge ostale. To je velika promena, ono što smo godinama čekali, mnjenje se u Srbiji promenilo. Ja sam prosto ovih dana srećan čovek, verovatno kao što su i mnogi drugi srećni u ovoj zemlji zbog toga što se ostvario jedan veliki san, a to je da izbori nisu izbori u kojima će pobediti jedna, druga ili treća stranka nego građani Srbije.
I drugo, da Srbija može mnogo bolje nego što su svi mislili, naročito oni okolo Srbije, a dosta ljudi i u Srbiji, dakle, da može da jedan ovakav režim promeni na miran način i da to jeste najveći kompliment srpskom narodu, građanima Srbije i Srbiji kao državi. Prosto je šokantno bilo za dosta ljudi, za one koji su glasali za Miloševića, dva dana je prošlo… znaju, pa i oni sada shvataju, ovaj je izgubio, a ništa se ne dešava u zemlji. Ako bismo govorili o nekim njegovim greškama, mislim da je to ključna greška koju je napravio. Ako je već mislio da trguje i tako da se ponaša histerično, onda je trebalo ove rezultete da objavi u ponoć, dva dana posle toga, kad svi imamo stvarne rezultate u rukama, pa niko nije spreman ni za kakve dogovore, nema govora o tome.
Pazite, ovo jeste vreme u kome ima mnogo glasina, tako da možda i nije fer da komentarišemo, sve je idealno za glasine. Glasina koja se vrtela ovih dana, da su njega treznili na VMA juče, da je njegovoj supruzi dolazilo troje kola hitne pomoći zato što je bila histerična. To su glasine, mene čak ne interesuje da li je to tačno ili nije tačno, a ovo za Beka me interesuje. Ne bih voleo da budem prorok, ali sam ja u nekoliko navrata u medijima u Srbiji govorio o tome i koristio njegovo ime, možda nije bilo fer, a sad vidim da nisam pogrešio, jer govorio sam upravo o tome. Znate li, kada mi budemo dobili, dakle, ovo je bilo dve-tri nedelje pred izbore, kada su govorili – ne, biće krvi, oni neće dati. Ja sam rekao nešto otprilike kao – znate koliko tu ima ljudi koji su sposobni, niko ne može da kaže Beko nije sposoban čovek, u zrelim godinama je, stekao je puno, on stvarno ima šta da izgubi. Ja sam baš iskoristio njegovo ime i rekao – zamislite, Beko, kako će on da reaguje kad shvati da je ovo gotovo, da ide niz vodu, šta, da ide da puca, pa neće da ide da puca, nego će gledati da zaštiti ono što je stekao svojevremeno, i ako je stekao pošteno – to će mu ostati.
Ja sam pomenuo još neke, recimo Željko Simić, sad čekam da mi se i on javi na način na koji mi se javio Beko. Pa, naravno da će to da se događa, to je normalno. Naravno, već javio mi se jedan od kandidata SPS-JUL na Starom gradu da me zove na slavu, javio mi se kolega sa Pravnog fakulteta koji je u izvršnom odboru SPS-a, da se vidimo, da razmenimo informacije. Šta ja imam da razmenjujem sa njim? On je član bio upravnog odbora onda kad su meni dali otkaz. Odmah se javio, uf, znate koliko će takvih ljudi da se javlja?
Đinđiću se juče u mom prisustvu javio direktor jedne velike građevinske firme, velike – jao, mi znate, ovo ono… To se sve događa, raspada se sve oko njega, ali ne na način da ima nasilja, da ima velikih trauma, nego prosto – gotovo, on više ne može da naredi skidanje glava, ne može da naredi tuču. On može, sad naravno da postoje… može, biće ljudi, staće u kordon ako treba, ali neće biti niko spreman na nasilje. Po onome što ja znam, vojska je glasala većinski protiv Miloševića, za Koštunicu, to je bio jedan od šokova koje je doživeo. Kad su počeli da otvaraju bele koverte, kad mu je saopšteno kako je vojska glasala, slično je i sa policijom. Taj aparat će postojati, vojni i policijski i sutra, naravno, treba dobro da razmisli pre nego što digne pendrek na bilo koga danas, od kog hleba će da žive sutra.
Hajde da vam dam jednu ekskluzivu – Papuljas je kao što znate, pre neko veče bio na večeri Kod Radeta, u kafani Kod Radeta, ko zna – zna. Nije on ostao ovde da lovi bube i komarce, nije on došao da igra klikere. Ne govorim ja o tome da je on došao da ga vodi nekud… ne, on je došao da mu kaže – vidi, prijatelju, ti i ja smo prošli svašta, a sad se suoči sa ovim. I druga, pa Putin je tražio da mu damo fotokopije svih zapisnika koje imamo i mislim da će ih danas imati. Ljudi rade svoj posao i mi radimo svoj posao i Milošević je na putu da izađe iz svog kabineta.
Svetlana Lukić: Bio je ovo gospodin Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije, a u nastavku emisije slušate profesora Vojina Dimitrijevića, profesorku Zagorku Golubović i Miletu Prodanovića, slikara i pisca.
Vojin Dimitrijević: Pokušava se spasti što se spasiti može. I kod ovakvih političara i režima koji, kao što smo stoput rekli, su taktični i vrlo spretni, a strategijski loši, onda se kupuje – imate i tu vrstu ljudi, kupuje se svaki dan. Šta sve može da donese dve nedelje razlike, možda će se za to vreme naći novi saveznik, kupiti novi saveznik, mogu se izazvati neredi, može svašta da se desi. Jer, znate, kod ovako iracionalnih diktatorskih režima oni se nadaju i u neka svetska čuda, može Kina da baci atomsku bombu, možda zarati i tako dalje. Kupuje se vreme i sve…. Naravno, nema se tu iluzija da se u drugom krugu može dobiti, ali ima jedan elemenat, ako bi sada Koštunica pristao makar i na malu krađu. Pristao je na krađu i time je već uprljan, ja sam već imao reakcije ljudi koji u tom slučaju ne bi išli u drugi krug.
Kada imate neki spor, moguće je da su obe strane u pravu, zato postoji arbitar, zato postoji sud. E, ovo je spor bez arbitra. Sudovi su takoreći nestali kao bilo kakva mogućnost arbitra, niko nema iluzija da je savezni ustavni sud neki nepristrasni sud. Znači, preostaje arbitar – narod. Treba ići do one granice lomljenja ovog represivnog aparata ne nasilno, jer onda su nemoćni, jer ima i granica u tome dokle policija može da ide. Videli ste u Vladičinom Hanu, za koji smo mislili čim se pojave građani koji prepoznaju te ljude, onda je užasno teško to uraditi.
Ali znate, podatak je da je Savezna izborna komisija iznenada prestala da broji kad je videla da iz vojske ne stižu dobri rezultati, što opet svedoči da niže starešine koje su mogle da falsifikuju, nisu falsifikovale. Sama činjenica… jeste li mogli zamisliti pre mesec dana da državna, partijska komisija pristane da je za 8% kandidat drugi jači od predsednika današnjeg, niste mogli da zamislite. Vi vidite da neki od SPS-ovskih, JUL-ovskih političara prvi put progovaraju nekim tonom normalne diskusije. Prvo, Beko daje ostavku, drugo, Dačić, prvi put ga čujem da govori kao normalan političar i konstatuje da se cela zamisao sa lokalnim izborima koja im se obila o glavu, da su tu pogrešili. Vi njih niste čuli da tako govore. Znate, to je isto raspoloženje kao 96. godine, jer je moj glas moj glas bez obzira kome je dat, to je meni ukradeno iz džepa.
A imate razliku, meni su bili zanimljiviji ovi kontra skupovi, koncerti na kojima… ipak je kontra miting, autobusi su dolazili iz cele zemlje, imao je 40 000 ljudi, a ovo gledati, kad se razmontiravala ova tribina, to je bila tuga. I sad jedan od velikih teoretičara politike čije ime zaboravljam, mislim da je to čuveni Lord Alton, ali nisam siguran, on je rekao da ovakvi režimi ne padaju što imaju mnogo neprijatelja, nego što imaju malo prijatelja. I to se sada vidi, prosto, jer nema nikoga ko nije plaćen da izlazi.
Vi ste gledali ovu kampanju deformisanja plakata opozicije, to nije spontana reakcija ljudi koji ne trpe Koštunicu, to su plaćeni ljudi sa merdevinama, 100 maraka, koji su nosili šablon, nešto što je napisano negde svima isto. Videli ste onu koordinaciju članka u Politici kako Koštunica voli mačke, sutra se pojavi šic, pri čemu ne znaju da se mački srpski ne kaže šic, nego pis. Ali to nema tu trunke spontanog. I sad naravno, čovek kao Milošević koji mora da se seti da je 1988. godine odjedared 300 000 ljudi dolazilo s njim zajedno da hapsi Vlasija, mora da se seti da je to gotovo i da je i ovo što ima veštačko. Nažalost, ova idiotska kombinacija da se on optuži pred sudom, jer taj čin daje posebnu snagu njemu i okolini njegovoj da istraje do kraja da ne bi izgubio ništa. Prema tome, zavisi od toga, sad je vrlo važno naći neke posrednike koji bi ga umirili, da se tu ništa neće desiti i tako dalje, zato je Koštunica vrlo oprezan u tim stvarima. Na kraju krajeva, ima prijatelja.
Naravno, to neće ići lako, to će biti očajnički pokušaj, ali drugo je to kad je neko gore rešen. Ja ću vam dati primer, kad smo stajali ispred 29. novembra da oslobodimo onih deset dečaka koji su tamo bili, i policajci uključujući i specijalce su bili vrlo blagi i govorili nam i ubeđivali nas. Onda je u jednom trenutku stigao njihov šef u civilu koji se nije ponašao kao normalni šef policijski, jer ako je on šef, on kaže policajcima, ali on je nas lično gurao preko ulice. I to mi je svedočanstvo o tom stanju, naravno gazde bi htele nešto, ali pitanje je dokle to može.
Mileta Prodanović: Ja verujem da strana koja nije poražena, nego zbrisana na ovim izborima još uvek ima neku ideju da diluje sa nekim nešto, ali mislim da će svaki pokušaj bilo kakvog dilovanja rezultirati nestankom tog subjekta sa političke scene, što se vrlo dobro videlo po ovim izborima. Znači, ta škola dilovanja je nestala sa naše scene. Mislim da su ovi izbori po tome dragoceni, oni su možda u nekom globalnom smislu fenomen, da za 24 časa se potpuno promeni mapa, politička mapa jedne zemlje. Dakle, dve stranke koje su se zasnivale na dilovanju su nestale sa scene. Verujem i nadam se da će nestati i još neke stranke. Mislim, ako postoje svi ti zapisnici nema dalje priče nikakve, tako da zaista smatram da je odabrana dobra strategija. Ja ne vidim zbog čega bi se išlo u drugi krug, ako on po svim parametrima ne treba da postoji.
Pre nekoliko dana sam ponovo pročitao Derviš i smrt, onaj čuveni trenutak kad kaže – došao sam da se vidimo oči u oči’. E, to je, mislim da je važno da se mi vidimo večeras, a neko će svakako preneti koliko je bilo ljudi, uopšte ne sumnjam da oni imaju i ispravne podatke i iscrpne izveštaje o svemu što se dešava i iza scene i na ulicama. Zaista verujem da će ljudi u kordonima sada imati mozak malo drugačije strukture nego ranije, mislim da se to čak videlo i one prve večeri. Moguće je da je on u ovoj postizbornoj situaciji možda imao neki trenutak da je to sve moglo sa njihovog stanovišta da ima smisla. Ja se bojim da je taj trenutak prošao, taj trenutak je davno prošao, ja ne znam zaista ko će voziti taj tenk.
Ja sam mnogo godina ranije predvideo da ćemo u trenutku kada se vladajući bračni par preseli u udžbenike biti toliko umorni da nisam siguran koliko ćemo imati energije da se tome radujemo. Dubina nesreće koju su oni izazvali na ovim prostorima je još uvek nesaglediva, to će se tek deo po deo otkrivati, ali ja za prvo vreme imam jednu želju, da neka televizija napravi razgovor ili prikaže barem lice tog policajca iz Smedereva koji je sedam dana pre održavanja izbora naterao maloletnog pripadnika Otpora da pojede nalepnice na kome piše – gotov je. Samo želim da vidim kako taj čovek izgleda.
Ja jesam negde srećan, ali skupo je to sve bilo. I kada sve to bude tako, kada bude sve to tako, onda ćemo tek izmeriti koliki je taj pad koji se desio u poslednjih deset godina i onda nas tek čeka jedan ozbiljan rad. Ja verujem da ćemo mi ovakvi kakvi smo, barem ljudi koje ja poznajem, odnosno ja jedva čekam taj trenutak kada ću moći da uputim prve kritike vlasti koja polako nastupa.
Zagorka Golubović: Mislim da je vrlo očigledno da su oni svesni da su izgubili na izborima. To pokazuju njihove sasvim različite izjave koje su išle od 57% pobede Miloševića, pa na 45, a sad je Milošević izgubio u stvari iza Koštunice, ali sa dodatnim glasovima koji ne znam odakle su se pojavili, kako da dobije dva miliona potrebnih da bi se išlo u drugi krug. To sve pokazuje da su to očigledne toliko montirane manipulacije, baš kao što je bila i ona slika u Novostima, ona montaža sa ogromnim pristupom, takozvanih sto hiljada, koji su aktuelno bili svedeni faktički na petnaestak, maksimalno 20 000 ljudi. Prema tome, mislim da to pokazuje da Socijalistička partija Srbije i JUL ne znaju šta bi uradili u ovoj situaciji. Ja imam utisak da oni nemaju tri čiste da saopšte Miloševiću da je izgubio i dovijaju se na razne načine kako bi dobili u vremenu da eventualno i on shvati da je izgubio.
Svetlana Vuković: Dokle treba ići u odbrani onoga što je glasačka volja naroda?
Zagorka Golubović: Do kraja, nema tu dokle, jer tu… ja se potpuno slažem sa ovim izjavama koje su iz DOS-a došle kasno sinoć i rano jutros, nema cenkanja sa voljom naroda. Ne možemo mi sada kazati – hajde da se pogađamo, pa da vam ustupimo ovo ili ono i tako dalje, volja naroda je toliko očigledna. Mislim da su nezavisni mediji dobro uradili što su vrlo precizno dali izveštaj o tome koliko je u kojoj izbornoj jedinici ko dobio, prema tome, ne može se cenjkati sa voljom naroda. I mi moramo da idemo do kraja da branimo ono što smo zastupali na izborima, to podrazumeva da ako treba stojimo na ulicama i dan i noć, kao što smo 96. i 97. godine, dok ne nateramo tu bandoglavu vlast da shvati da ona više nije poželjna u ovoj zemlji.
Ja bih još to rekla, mislim da ukoliko se dogodi da među partnerima koalicionim u DOS-u bude neko ko bi hteo da se nagađa, da mi moramo odlučni biti i protiv toga. Ne dozvoliti ni DOS-u da manipuliše, jer to bi bila manipulacija i od strane opozicije sa izbornom voljom građana. Prema tome, naše je da zastupamo da naša volja mora biti poštovana, a ja se iskreno nadam da vojska i policija neće više slušati Miloševića.
Svetlana Lukić: Slušali ste poslednjih petnaestak minuta gospodina Vojina Dimitrijevića, profesorku Zagorku Golubović i slikara i pisca Miletu Prodanovića. A ja se nadam da nas čujete, ako ne, pokušajte na UKT 89,2 ili 93, 94,3 i 94,6. Morate se juriti sa njima, odnosno jurićemo se po ovim frekvencijama, pa valjda se negde čujemo, a posle kratkih reklama dolazi u studio Mlađan Dinkić, izvršni direktor grupe G17 plus.
Gospodin Mlađan Dinkić je, kao što sam najavila, u našem studiju. Evo, mi smo čuli od našeg reportera da ova bina koja je bila montirana celo pre podne za večerašnju proslavu, došli su neki ljudi u civilu, koliko znam, i počeli obrnuti proces, da je razmontiravaju. Da li ste to očekivali i imate li neki pripremljeni scenario?
Mlađan Dinkić: Pa, evo šta je ustvari, policija je došla bez ikakvog… ovaj skup je odobren inače, doveli su neke ljude da to razmontiraju binu, verovatno su to policajci u civilu, sa obrazloženjem – ne, nije zabranjen skup, već će navodno muzika Gorana Bregovića dekoncentrisati saveznu izbornu komisiju koja zaseda i neće moći da se skoncentrišu na prebrojavanje listića. U toku su pregovori sa policijom, postoje dve varijante. Ukoliko se ispostavi kao što je trebalo, da Savezna izborna komisija zaseda u 20 časova, sasvim je sigurno da Goran Bregović neće smetati ljudima iz Savezne izborne komisije, jer je ova velika bina montirana upravo zbog Bregovića koji je došao sa sto svojih saradnika, orkestar iz Grčke. Dakle, bila je pripremljena jedna velika fešta. No, Bregović je tu, on će se pojaviti bilo pred saveznom Skupštinom, bilo na Trgu Republike. Dakle, ono što je sada definitivno, jeste da se proslava ne odlaže već se održava, samo je pitanje da li će biti pred skupštinom. Sve zavisi od ovih ljudi, možda ljudi iz savezne izborne komisije budu želeli da čuju Bregovića i zamole policiju da ipak ostave tu binu, ako ne, montiraćemo novu binu na Trgu Republike.
Čuo sam se pre dva minuta sa Duškom Kovačevićem, koji je inače režiser ove večerašnje, da tako kažem, predstave. Svi najavljeni su potvrdili dolazak, nevezano da li će biti na Trgu Republike ili kod skupštine, bitno je da građani u što većem broju dođu da se zabavimo, proslavimo. Vidim da je DOS pripremio ogroman broj zvečki, G17 plus balone.
Dakle, biće veselo, biće zastavica, balona, zvečki. Mi nemamo razloga za tugu, oni koji su izgubili izbore neka tuguju, a ja sam siguran da će informativna služba DOS-a reći blagovremeno i vama i drugim radio stanicama da li se održava na Trgu Republike ili kod savezne skupštine, ali sasvim sigurno se održava. Osim Gorana Bregovića tu će biti Bajaga, biće Bata Stojković, Milena Dravić, Bora Todorović, naravno, naš novi predsednik Vojislav Koštunica, i drugi naravno, da sada ne pominjem imena. Ja molim samo građane da ukoliko bude nekih tehničkih problema zbog ove brzine što prelazimo sada na Trg Republike, da nam zaista ne zamere. Vi se sećate, u ponedeljak kad smo to radili kasnilo je sat vremena zbog toga, no održali smo jer smo u poslednji čas odlučili da idemo sa time, mi nismo hteli da slavimo dok ne vidimo rezultate. Kad smo saznali da je DOS osvojio 105 od 110 odbornika u Skupštini grada, onda smo to zakazali, za nekoliko sati smo to uspeli da organizujemo. Tako da sasvim sigurno pozivamo Beograđane da dođu da se večeras radujemo.
Svetlana Lukić: Pa, imaće strpljenja, nemamo šta drugo da radimo, šta ćemo nego ćemo da čekamo, svi su u fazi čekanja. A sada mi kažite, molim vas gospodine Dinkiću, bilo je nekakvih informacija, čitali smo i u našim vestima ovde da je došlo, tako da kažem, do rasula u vladajućoj partiji. Da li možete da nam potvrdite nešto od tih informacija, pošto je i Guardian nešto objavljivao i grčka štampa i makedonska?
Mlađan Dinkić: Evo, ovako, najpre, vi znate, prvi je nogu povukao Zoran Lilić, savetnik predsednika Miloševića, još pre izbora i svaka mu čast, jer je to učinio prvi i na vreme. Nakon toga su neki manji ljudi, vi znate da su načelnik bolnice u Šapcu, ispostavilo se kasnije da je opozicija dobila Šabac, zatim Zaječar, jedan za drugim su izlazili. Evo juče, gospodin Miša Beko, inače savezni ministar i direktor Zastave podneo je ostavku, a oni koji nisu podneli ostavku prema informacijama iz samog establišmenta, oni su otišli van zemlje. Nekoliko njih, neću sad da pominjem ta imena, jer je to zaista nešto što sam čuo od druge strane i ne želim ništa za šta nemam lični dokaz da argumentujem, ali sasvim je sigurno da politički establišment lagano napušta zemlju. Neki verovatno hoće da vide šta će se desiti, pa će verovatno neki da se vrate, ne kažem da oni trajno napuštaju, možda su otišli na godišnji odmor.
Ne znam koji su stvarni razlozi, ali u svakom slučaju, oni su sada dali faktički jedan prljav zadatak Saveznoj izbornoj komisiji da prekroji volju građana, misleći da time oni mogu kao nalogodavci da izbegnu odgovornost, oni sa strane da to posmatraju, a da se ovi jadnici iz Savezne izborne komisije znoje ne znajući šta da rade. S jedne strane imaju naloge ovih koji ih napuštaju, koji odlaze, a s druge strane znaju i sami za savezni zakon prema kome sledi tri godine zatvora za eventualnu krađu, prekrajanje izborne volje građana. S tim što moram reći da zovu i svi pravnici, advokati, sudije, celo jutro zovu kad su čuli za ovu vest, pošto niko nije ni znao za taj član 113. koji predviđa tih tri godine zatvora. Svi kažu da je to suviše malo za krađu 300.000 ili 400.000 glasova, no, mi nismo za retroakivnost, možda će se kasnije promeniti – taj zakon i treba da se promeni. To mora da bude drastična kazna, jer jednostavno to nije glas za nekoga, to je glas za bolji život, jer ovime nemamo samo gospodina Koštunicu za predsednika, već imamo ukidanje sankcija, imamo povećanje životnog, ličnog standarda, postaćemo hit u Evropi. Jednostavno krećemo u novi život, deset godina smo izgubili.
Ovako masovna podrška građana, neću reći da je nisam očekivao, a mnogi nisu očekivali, posebno ovi iz režima. Imam i druge informacije iz bankarskih krugova, pošto vi znate da se ja bavim uglavnom monetarnom ekonomijom, danima njima već stoje dinari na računu, posebno u ovim bankama gde JUL ima svoje uloge, oni ne znaju šta će da rade sa time, potpuni je haos i panika. Jednostavno čekaju da vide šta će se desiti, a vrhunac panike je nastao upravo kada je Savezna izborna komisija krenula da broji glasove vojske i policije, kad su videli da tu Koštunica masovno dobija glasove, onda su raspustili i članove biračkog odbora iz Radikalne stranke, iz SPO-a, iz DOS-a i to je nešto što je jako važno da je Koštunica dobio masovnu podršku vojske i policije.
Ja mislim pre svega zbog toga što im je ponudio dobar program, što i oni ne žele više da se ponižavaju, da rade ovo što su radili i jednostavno, evo, vojska je odlučila da na ovaj posredan način, preko izbora izabere novog vrhovnog komandanta, jer u Vrhovni savet odbrane sada ulazi gospodin Koštunica, gospodin Milo Đukanović je već član i gospodin Milutinović. Ja ne verujem čak da će Milutinović da ima tu ikakvu primedbu kada se bude sastao Vrhovni savet odbrane, da će oni jednoglasno donositi odluke, jer nema potrebe sada da se spore. Mi više nećemo imati neprijatelja u svetu, krećemo kažem u jedan potpuno miran i novi život.
Svetlana Lukić: Sada, oni su dakle ponudili to cenkanje, drugi krug izbora i postoji varijanta da se ide u drugi krug izbora, ono što su oni tražili, vi ste rekli – ne, odnosno Demokratska opozicija Srbije. I šta sada može da se desi? Dakle, da raspišu sami te izbore i da izađu sami na njih ili da ih priznaju? Da li može to čudo da se desi?
Mlađan Dinkić: Vidite, ovako, oni napreduju. Znate vi onu čuvenu rečenicu Slavka Štimca iz Kusturičinog filma – Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem. Prvo su saopštili JUL i SPS da Koštunica ima 40%, a oni 44%. Evo, juče preliminarni rezultati Savezne izborne komisije kažu 48,2%, znači Koštunica po njima odjednom napreduje. Ja mislim da će on napredovati još za par procenata, preći ovu kvotu od 50% i da će biti proglašen od strane Savezne izborne komisije u prvom krugu, jer ja ne znam ko će da se kocka sa robijom zbog nečijih tuđih interesa. Ja sam siguran da su i plate tih ljudi veoma niske, pa čak i da su im nešto obećali, to nije vredno robijanja.
Jednostavno, naš je stav da su zapisnici pokazali da gospodin Koštunica nije ostvario većinu u prvom krugu, jasno je da bi trebalo da se ide u drugi krug. Znači, kako kažu zapisnici to treba poštovati. Međutim, fizički dokaz postoji, zapisnici pokazuju da je Koštunica ostvario ubedljivu većinu, da ima preko 50% već u prvom krugu, nećemo se igrati. Pa, nije ovo zabavište da se mi igramo izbora, ovo se radi o opredeljivanju budućnosti zemlje.
Građani su glasali i za samostalnost Srbije, samostalnost u smislu nezavisnost od spoljnih uticaja, jer vi znate kakvu politiku Koštunica nudi, ali i za saradnju sa Evropom na ravnopravnim osnovama, jer G17 plus je u svom programu to predvidela. Dakle, nema igre sa voljom građana. I odmah da kažem, G17 plus ne bi podržao bilo koga od demokratske opozicije Srbije ko bi na osnovu volje građana – dakle, da je preko 50% ljudi podržalo Koštunicu, eventualno predložio – hajde da mi idemo u drugi krug. Ovoga puta naišli su na tvrde igrače, na igrače koji samo cene istinu, i znate zašto, ako jednom nešto kažete i pogazite, niko vam više neće verovati.
Ono što krasi i Koštunicu i ja se nadam i G17 plus i lidere Demokratske opozicije Srbije, jeste da ne gaze svoju reč, čak ako bi neko i pokušao, mi mu to ne bismo dopustili, odnosno ne bismo ga podržali. Međutim, ono što je zaista divno je da nikome ne pada na pamet da ide u drugi krug, jer to bi onda značilo zašto smo uopšte i izlazili. Mi smo prihvatili nefer uslove, oni su napravili ogromnu grešku što su JUL-u dali da im vodi kampanju. Napraviće još veću grešku ako sada JUL-u budu dali da prekraja izborne rezultate. Već su socijalisti takvu katastrofu pretrpeli na izborima time što su dali da im JUL to vodi, ja se nadam da neće dozvoliti da ih sve zajedno… Jer JUL neće samo sebe uvesti u katastrofu, ja ne govorim čak ni o celom JUL-u, radi se o par ljudi u JUL-u koji nemaju nikakvu podršku naroda. Zar da tih par ljudi odvede čitavu partiju, čitave ljude iz te partije u katastrofu? Jer sasvim je sigurno da ovih, koliko je bilo, već preko 2,5, 2,6 ne znam koliko je na kraju Koštunica dobio miliona ljudi – znate i ko su ti ljudi, mladi ljudi, ljudi željni života, stariji ljudi, takođe.
Znači, sve strukture, masovno su članovi SPS-a glasali za Koštunicu, to je veliki kuriozitet ovih izbora, jer je Koštunica dobio više na predsedničkim izborima nego što je Demokratska opozicija Srbije dobila na saveznim i na lokalnim izborima. Dakle, jednostavno, tu nema igre. Da je dobio čak i 50,01% on je novi predsednik Jugoslavije u prvom krugu. Kada se naučimo da poštujemo reči, zakone, onda ćemo uvesti ovu državu tamo gde joj pripada mesto – u demokratsku Evropu. Ja znam da je bilo slučajeva, na primer pre četiri godine, sećate se – sumnjivo je kako je Šešelj dopustio da mu ponište prvi krug, ušao je u drugi krug, kasnije je ušao u vladu. Ne pada nikome na pamet da zbog jedne fotelje ugrozi život čitavih generacija, jer je potpuno jasno da ova zemlja je izabrala Koštunicu, da je glasala protiv Miloševića, da je glasala za novi život i ko god se usudi da to prekroji grdno će trpeti.
Svetlana Lukić: Recimo, govorim o pretpostavci koja je svima dosta bliska, s obzirom na to da znamo tog čoveka i taj režim svih ovih godina, a to je da jednostavno on proglasi svoju pobedu. Znači, nećete na drugi krug, vi niste pristali, odnosno ne može se pristati na tako nešto, e sad je to pitanje – odbrana rezultata izbora. Šta to znači, da li možete da nam vizualizujete kako bi se to radilo, kako biste vi ustvari uputili ljude da to čine? S druge strane, pročitala sam tu izjavu gospodina Koštunice gde on kaže – mi ćemo to učiniti, ali ćemo se čuvati, odnosno nećemo dopustiti da bude nemira u zemlji i da ne bude strane intervencije. To je malo nemoguće.
Mlađan Dinkić: Nije nemoguće. Ja moram da kažem, u 3 sata je počeo sastanak ruskog ambasadora i gospodina Labusa, mi razgovaramo sa Rusima. Pozvali smo kineskog ambasadora na razgovor, razgovaraćemo i sa Gadafijem ako treba. Dakle, Evropa i svet su na našoj strani i bivši prijatelji će okrenuti leđa Miloševiću. Zašto? Zato što je narod tako hteo, a ne zato što su oni tako hteli. Sve zemlje će poštovati volju građana, socijalisti će poštovati, videćete ovih dana kako će krenuti da pljušte ostavke, samo ukoliko bude nepoštenja…
Svetlana Lukić:A kako može, recimo, na koji način može sada Putin, čuli smo gospodina Svilanovića, makar nam je tako rekao – da je na posredan način Putin tražio rezutate izbora.
Mlađan Dinkić:Tako je, Rusi su tražili zapisnike, oni će te zapisnike dobiti, dakle, dobiće zapisnike, pregledaće ih i ja očekujem onda da će poslati odgovarajuću poruku i Bori Miloševiću i svima kojima treba. Dakle, kažem, stvar je potpuno čista, da su oni dobili izbore mi bismo im čestitali. Čestitali smo im za dobijene izbore u Vlasotincu, u Crnoj Travi, u Babušnici, u Leskovcu. Oni su nama, Dačić je uradio fer potez, on je rekao juče da su izgubili izbore i ja kažem, nezasluženo su malo dobili, međutim sami su taj izborni sistem smislili, drugom su jamu kopali, sami su u nju upali. Nemojte da im se ponovo to dogodi sa nepriznavanjem volje građana, mi želimo mirnu tranziciju.
Mirna tranzicija podrazumeva smenu vlasti bez revanšizma. Svaki pokušaj dizanja tenzije okrenuće se protiv onoga ko je diže. Sigurno da Demokratska opozicija Srbije i G17 plus pozivanjem Gorana Bregovića, Balaševića, Bajage, ne želi da diže tenzije. Mi hoćemo tenziju da spustimo, mi građane zaista pozivamo večeras, nikakva pogrdna reč protiv policije, jer policija je uz nas, dakle, niti vojska, to su snage koje su sada uz nas i jednostavno sve se preokrenulo u ovoj zemlji. Kada vide snagu naše volje, kada vide našu snagu uopšte i mentalnu i istrajnost, oni će jedan po jedan da se pakuju, neko će da ostane…
Mi ne želimo čak ni da oni idu, ja ne znam što su se ovi ljudi uplašili pa su otišli van zemlje, spakovali kofere, otišli van zemlje, doduše jedan od njih ima ogroman kapital u inostranstvu, mnogo veći nego ovde. Drugi je, neću da kažem ko, ali zna gospodin Milošević ko je, pošto ga lično poznaje. Ali, u svakom slučaju, zašto bi oni išli, neka nastave da žive ovde, nemamo mi ništa protiv njih, samo neće biti na vlasti. Svako ko se nije ogrešio o zakon nema čega da se brine. Mi jednostavno želimo mirnu tranziciju, na tome ćemo insistirati. Ne daj bože da nekome od njih padne nešto drugo na pamet. To moramo da kažemo, ovde se radi o političkom porazu, treba smiriti strasti, izgubili su. Poraz blagotvorno deluje – to je Koštunica rekao. Pa evo, Dačić, vidite kako je konačno jednu lepu izjavu dao juče, jer zaista kada nisi onako usijane glave, jer kad si na vlasti onda ti se glava usija, evo vidite kako je već sada razumnu izjavu dao. A zaista, koga je narod birao, on treba da vlada, sutra će birati nekoga drugoga.
Ono što je najvažnije, najvažnije je da sankcije padaju, najvažnije je da ovde kreće novac da ulazi iz inostranstva, iz dijaspore, i ono što je najvažnije, krećemo da živimo kao normalni ljudi. Ono što mi obećavamo nisu neke nenormalne stvari, kao što smo obećali da ćemo i policiji kupiti nove automobile, da neće voziti ove kečeve. Ja sam obećao Micubišije, ako policija bude želela neke druge, svejedno je. Mi ćemo ukinuti budžet za transportere i za suzavce, šta će to njima, mi hoćemo da i njihove porodice počnu normalno da žive, da krenu da idu na godišnje odmore kao ljudi, a ne kao što je ovoj saveznoj policiji Milošević zabranio da ide na godišnje odmore, uopšte do izbora nisu videli odmora ove godine. Pa koga da se plaše, pa nećemo valjda mi da pravimo problem našoj policiji?
Prva stvar koju će, ja se nadam, Koštunica reći saveznoj policiji, daće mesec dana odmora da se ljudi malo odmore, jer nema od koga da se ni Koštunica niti mi plašimo. Mi svi živimo u istoj zemlji i nastavićemo da živimo u toj istoj zemlji.
Svetlana Lukić: A šta je u tom idealnom scenariju, tako da kažem, u kome Milošević priznaje poraz, da li postoje pregovori? Papuljas je tu, znamo, u Beogradu, takođe, da li postoje pregovori o njegovoj sudbini?
Mlađan Dinkić: Ja ne znam, to može da govori onaj ko s njim pregovara. Što se tiče toga, evo da pitamo gospodina Papuljasa šta pregovaraju. Ono što je bitno, mi zaista želimo, još jednom to ponavljam i građani koji večeras dolaze treba da imaju to u vidu, mi hoćemo da slavimo. Jer nije ovo obična politička pobeda, kažem, ovo je novi život, a oni koji su izgubili oni treba jednostavno da prihvate to, jer je bolje da mirno napuste vlast nego da izazovu sebi neku sudbinu koja im nije namenjena. Njima nije namenjena ta sudbina od koje oni strahuju, tako da jednostavno – prosto je: savezna izborna komisija pregleda zapisnike, konstatuje koliko je stvarno dobio gospodin Koštunica, stvarno Milošević i proglasi to stanje. Najgore bi bilo u stvari da na kraju žrtveni jarci ispadnu ljudi iz savezne izborne komisije – možda je neko i dobio neku privilegiju tokom svoga dosadašnjeg rada, ali to je toliko sitno u odnosu na ceo život. Svi ovi milioni ljudi koji su za Koštunicu glasali sada, toliko to žarko žele, ja se nadam da će oni biti razumni.
Svetlana Lukić: Samo na kraju da vas pitam, znači pod uslovom da se, eto, večeras proslavi pobeda gospodina Koštunice i Demokratske opozicije Srbije, oni insistiraju na drugom krugu. Da li to znači da građane Srbije čekaju onda protesti, duge šetnje, kratke šetnje?
Mlađan Dinkić: Ne verujem. Prva stvar je – građani neće drugi krug, građani su masovno danas zvali sve političke stranke, nas su zvali i rekli su – nemojte ni slučajno da se igrate, kakav crni drugi krug, ako je gospodin Koštunica dobio u prvom krugu, nema drugog kruga. Znači, ko će se usuditi da ide u drugi krug, jednostavno nema drugog kruga. I drugo, teško je pričati o nekim hipotetičkim stvarima, ja još uek verujem da će savezna izborna komisija na kraju, kažem svakog dana sve više napredujemo u svakom pogledu, da proglasi prave rezultate. Ja mislim da je realan rezultat kada se odbiju ovi glasovi koji su nevažeći, negde oko 52% za Koštunicu.
Svetlana Lukić: Fali im samo 1,8, to nije mnogo da se….
Mlađan Dinkić: Kako nije, na ogroman broj ljudi koji su izašli to su ogromne cifre, znači oni moraju da ukradu između 250 i 300 000 glasova, bilo da povećaju jednom ili smanje drugom. Dakle, to je ogromna cifra, precizna računica neću da vam kažem kolika je, ali to je otprilike neki taj nivo glasova, to je ogroman broj glasova. Oni su na Kosovu celom dobili svega 39.000 glasova, u Crnoj Gori 100.000, a sad da 250-300.000 glasova nađu, nemaju gde da to nađu.
Svetlana Lukić: Dobro, znači danas se proslavlja pobeda i idemo kući da radimo svi. Otprilike, oni priznaju rezultate i idemo kući da radimo.
Mlađan Dinkić: Znate šta, ja pozivam najpre – zašto da ne – pozivam guvernera Centralne banke Jugoslavije da da ostavku odmah. Šta je on dopustio da mu naređuju da naštampa ovoliki novac, 1.200% je bila inflacija na godišnjem nivou u ova dva meseca, jer je kurs sa 22 otišao na 34. Njemu su to naredili, neka prizna, neka ima grižnju savesti, neka ode, neka pokaže svojim moralnim činom. Pozivam uopšte sve funkcionere savezne vlade da daju odmah ostavke, jer ionako treba novac da se formira bolje, da sami daju nego da onako budu smenjeni, odnosno da napuštaju.
Jednostavno, nama je potrebno da mi što pre formiramo vladu, jer mi čekujemo od Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke da što pre sruše republičku vladu ili da se raspišu novi izbori, to je jedna varijanta, to bi bila najbolja politička varijanta, da se raspišu odmah, do Nove godine novi izbori, da se volja naroda legitimiše, ova koja je sada izražena. A druga varijanta je, ukoliko se želi odmah da se krene u reforme, postoji onaj naš predlog od pre godnu dana da se formira prelazna ekspertska vlada koja bi u roku od godinu dana krenula sa ustavno pravnim i ekonomskim reformama u Srbiji, koja bi krenula u pregovore sa Vladom Crne Gore o budućoj zajednici Srbije i Crne Gore, a za to vreme bi savezna vlada, takođe nova, funkcionisala. Mi bismo krenuli, napravili bismo takav sistem da onda kroz godinu, godinu i po dana imamo prve fer demokratske, slobodne izbore. Dakle, ili novi izbori ili prelazna ekspertska vlada za savezni nivo.
Netačne su tvrdnje da levica ima većinu, jer JUL i SPS nisu išli u koaliciji sa SNP-om, oni su išli odvojeno, oni imaju manjinu. DOS je dobio 59%, sve u svemu nekoliko poslanika tu nedostaje, bilo je iz Socijalističke partije Srbije, ja kažem, očekujem velike prelaske sada, bilo neki iz Crne Gore, pa da se tu dobije apsolutna većina i u saveznoj skupštini.
Svetlana Lukić:Hvala vam, bio je ovo gospodin Mlađan Dinkić, izvršni direktor grupe G17 plus. Znači, vidimo se večeras, odnosno Beograđani će imati to zadovoljstvo, večeras u 8 sati negde u centru grada.
Mlađan Dinkić: Znači, u centru grada čekaju vas i gospodin Vojislav Koštunica i Goran Bregović i Bajaga, Bata Stojković, Milena Dravić. Neće biti političkih govora, obećali smo samo obraćanje gospodina Koštunice od političara, barem ono što sam ja video, one scene koje je Duško Kovačević predložio. Znači, ili ispred Savezne skupštine, bićete informisani, ili na Trgu Republike, to će biti jedna ja se nadam velika proslava sa balonima, zvečkama i svim onim stvarima koje priliče nama, kojima se konačno vratio osmeh i taj osmeh ne smemo da damo niko da nam skine sa lica, jer smo dugo čekali da se nasmejemo. Moramo sada da budemo srećniji do kraja života.
Emisija Peščanik, 27.09.2000.
Peščanik.net, 27.09.2000.
