Foto: Predrag Trokicić
15 minuta tišine, RTS, januar 2025, foto: Predrag Trokicić

„Javni medijski servis ne sme da laže. Izvinjavamo se što smo to tokom dugih godina ipak činili. Javni medijski servis se sada transformiše kako bi ubuduće bio nezavisan i verodostojan. Informativni program je privremeno obustavljen. Ostanite uz nas.“

Ovo izvinjenje, objavljeno pre par dana povodom prekida emitovanja informativnog programa javnog servisa u Mađarskoj, podsetilo me je na jedno gotovo sasvim zaboravljeno izvinjenje od pre 15 godina, koje je objavio naš javni servis, Radio-televizija Srbije.

U svom saopštenju Upravni odbor RTS je tada, u maju 2011. sa žaljenjem konstatovao da je tokom tragičnih devedesetih godina program Radio-televizije Srbije bio gotovo neprestano i grubo zloupotrebljavan kao deo propagande tadašnjeg nedemokratskog režima, a u svrhu diskreditovanja političke opozicije i njenih vodećih ličnosti, kao i da je svojim prilozima često „vređao osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije, humanističkih intelektualaca, pripadnika opozicije, kritički usmerenih novinara, pojedinih manjina, verskih zajednica i susednih naroda i država“.

Obećano je da će RTS ubuduće nastojati da kroz televizijske i radijske programe dosledno sprovodi načela Ustava Srbije o vladavini prava, socijalnoj pravdi, građanskoj demokratiji, ljudskim i manjinskim pravima, a da će se posebno zalagati za unapređenje razumevanja i prihvatanja različitosti, širenje tolerancije i dijaloga, i za davanje prostora posebnim društvenim grupama u svojim programima.

Kako ta obećanja izgledaju petnaest godina kasnije? Zar nisu sva, a pogotovo ona o unapređenju razumevanja i prihvatanja različitosti i širenju tolerancije i dijaloga, u grotesknom raskoraku sa stvarnošću, sa onim što RTS radi?

Inače, izvinjenje javnog servisa Mađarske, citirano na početku, označava početak reforme javnih medija, jedne od centralnih tačaka predizbornog programa političke organizacije Tisa koja je nedavno trijumfovala na parlamentarnim izborima u Mađarskoj. Uz izvinjenje, objavljeno je i saopštenje da je novo, privremeno rukovodstvo mađarskog javnog servisa preuzelo svoje funkcije, a da će konačni rukovodioci javnih servisa biti izabrani putem konkursa u konsultaciji sa strukom i civilnim sektorom.

Reforma je zaista neophodna. Autokrata koji je poražen na prošlim izborima je, nakon svoje izborne pobede u proleće 2010. godine, osnovao regulatorno telo za medije sastavljeno od ljudi lojalnih vlasti. Koristeći novi zakon o medijima upodobljavao je i javni servis i sve javne medije sopstvenim interesima. Sličan pristup važio je i za privatne medije. Kupovale su ih kompanije oligarha povezane s vrhom vlasti, da bi zatim bili ili dovedeni u red ili zatvoreni.

Oznaka „javni servis“ tokom godina postala je puka formalnost. Medijski servis je pretvoren u instrument za proizvodnju propagandnih dezinformacija, što je podrazumevalo svesno plasiranje čak i očiglednih laži i širenje netrpeljivosti i mržnje. U svojim vestima i političkim programima podsticao je neprijateljstvo prema EU, organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima i novinarima. Potpuno je ignorisao zakonsku obavezu da obezbedi uravnoteženo izveštavanje, pa opozicionih političara i nezavisnih stavova na kanalima javnog servisa praktično nije bilo.

Sve navedeno neizbežno snažno podseća na to da veoma sličnu situaciju sa javnim medijskim servisom i medijima uopšte imamo u Srbiji. Nije slučajno RTS o događanjima u javnom servisu u Mađarskoj izvestio stidljivo, posebno izbegavajući i da pomene da „javni medijski servis ne sme da laže“.

Već veoma dugo informativni program našeg javnog servisa je u potpunom raskoraku sa ovim načelom i bukvalno predstavlja karikaturu njegove formalne poruke građanima „vaše pravo da znate sve“.

U prilog tome mnogo govori i činjenica da ono saopštenje iz 2011. više nije dostupno na sajtu RTS-a (sadržaj je uklonjen), pa se izvinjenje danas može naći samo preko arhiviranih medijskih izveštaja.

Krajnje je vreme za novo izvinjenje. I, razume se, za sve ostalo što uz to ide.

Peščanik.net, 09.07.2026.

SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Rodoljub Šabić

Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)

Author: Rodoljub Šabić

Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).