Pre nekoliko dana više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da su pred Posebnim odeljenjem za visokotehnološki kriminal saslušani dvojica osumnjičenih, svaki za izvršenje po jednog krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti.
Kako je navedeno u saopštenju, osumnjičeni S.S. iz Kragujevca saslušan je „zbog postojanja osnova sumnje da je na društvenoj mreži „Facebook“ postavio objavu u kojoj je uputio pretnje smrću predsedniku Republike“, a osumnjičeni M.F. iz Šapca saslušan je „zbog postojanja osnova sumnje da je na društvenoj mreži „Facebook“ postavio objavu sa snimkom preteće sadržine koja se odnosi na“ – šta god to značilo – „lice, blisko uredniku i novinaru D.J.V“, vlasniku Informera.
Tužilac je, bez ustezanja, za oba okrivljena predložio određivanje pritvora.
Zanimljivo je da se predsednik Republike tim povodom odmah oglasio na društvenoj mreži Instagram. Poslao je u osnovi političku poruku i za čoveka koji je uputio pretnje rekao „siguran sam da se u njemu krije dobar domaćin, dobar Šumadinac kojeg je neko zaveo jezivim neistinama“. I dodao da je to što je taj čovek izgovorio „plod manipulacije onih koji su hteli da nam podele Srbiju, onih koji su nam delili porodice, onih koji su preko svojih mejnstrim medija, preko društvenih mreža, ogromnim novcem spolja, hteli da nam razore otadžbinu.“
Šta god mislili o tom delu izjave, za ovu priliku zanimljiviji je drugi, pravno relevantan deo, onaj u kome kaže da će „pokušati procesno pravno da pomogne čoveku koji je uhapšen zbog sumnje da mu je na društvenim mrežama uputio pretnje smrću“. Rekao je: „Ja nisam tužilac, nisam sudija, i ma koliko ovo bilo odvratno za slušati, pokušaću da mu pomognem. Reći ću da se ne osećam ugroženim, i to mu pomaže u postupku.“
Predsednik je izjavu objavio na Instagramu gde ga prati oko 290 hiljada ljudi, a posredstvom medija koji su je preneli videlo je više stotina hiljada, ali izgleda ne i javni tužilac. Predsednik, kako kaže, zaista nije sudija ni tužilac i ne mora da zna, ali javni tužilac mora da zna da za postojanje krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti po Krivičnom zakoniku nije dovoljna samo nekakva „pretnja“ već je nužno postojanje dva elementa. Prvo, stvarne, ozbiljne pretnje i drugo, strah odnosno osećaj ugroženosti kod lica kome je pretnja upućena. Bez jednog elementa nema krivičnog dela. Nužna posledica krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti je osećaj ugroženosti kod oštećenog i ma koliko pretnje bile ozbiljne, delo neće postojati ukoliko oštećeni izjavi da se nije uplašio, da se ne oseća ugroženim.
Zato predsednikova izjava da se ne oseća ugroženim neće samo „pomoći okrivljenom u postupku“ već će, mora, isključiti krivičnu odgovornost.
A pritvor je najteža meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koja se može odrediti samo pod uslovima predviđenim u Zakoniku o krivičnom postupku i samo u slučaju da se ista svrha ne može ostvariti drugom merom. Sme li to što tužilac ne čita Instagram, a i ne pada mu na pamet da od „žrtve“ zatraži izjašnjenje da li se ona oseća ugroženom, nekog odvesti u pritvor? Odgovor mora biti negativan. Zato su veoma zabrinjavajuće učestale vesti o hapšenju ljudi osumnjičenih za ugrožavanje sigurnosti predstavnika vlasti i njima bliskih.
Sloboda izražavanja je osnovno ljudsko pravo i ne sme se podvrgavati ograničenjima, osim onim zasnovanim na izuzetnim i potpuno opravdanim potrebama. A u našoj praksi sve češće se dešava da, iako neka poruka očigledno ne predstavlja krivično delo ugrožavanje sigurnosti (jer nedostaju jedan ili oba obavezna zakonom predviđena elementa) – osobu koja je uputila poruku saslušavaju policija ili tužilaštvo i lišavaju je slobode. Mada se ovakvi postupci najčešće završavaju povoljno po okrivljene (odbacivanjem prijave ili oslobađajućom presudom), već samo procesuiranje izaziva autocenzuru, osećaj neprijatnosti ili straha zbog izraženog mišljenja, kako kod konkretnog tretiranog pojedinca tako i generalno. Ovo drugo pogotovo ako su ovakvi postupci, kao što i jesu, propraćeni kampanjom, učestalim medijskim „vestima“ o hapšenjima „zbog ugrožavanja sigurnosti“.
Značaj koji ustavom zajamčena sloboda izražavanja (koja podrazumeva da kritika javnih funkcionera može biti i gruba i neprijatna) ima u demokratskom društvu, zahteva od tužilaštva da i prilikom podnošenja prijave i pre samog saslušanja osumnjičenog i potom, odgovorno proceni da li se u konkretnom slučaju radi o ozbiljnoj pretnji koja je izazvala osećaj ugroženosti i straha.
Bez toga procesuiranje, a pogotovo lišavanje slobode podrazumeva neprihvatljiv rizik kršenja slobode izražavanja i drugih ljudskih prava. A to što tužilaštvo, kad su u pitanju pripadnici „elite“ o navedenoj obavezi sve češće ne vodi računa je sve ozbiljnije ugrožavanje i izvor nesigurnosti građana.
Peščanik.net, 01.08.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Ugrožavanje - 01/08/2026
- Današnji dan - 23/07/2026
- Upozorenje - 18/07/2026
