Neću kritikovati Mansura Abasa1 zato što se odrekao Zajedničke arapske liste, jer se nadam da čak iako se ne slažemo, on sledi neku strategiju u koju veruje. Moguće da on zaista misli da je jedini način da se spasu palestinski životi približavanje centrima moći. Kada je Joav Segalovič iz Lapidove stranke Ješ Atid vodio borbu protiv kriminala, u arapskoj zajednici je zaista smanjen broj ubistava. Ako će ovo partnerstvo zaustaviti prolivanje krvi neću mu se protiviti. Ali pravo pitanje nisu motivi Mansura Abasa, već šta on treba da žrtvuje da bi zadržao svoje osnovno ljudsko pravo, pravo na život.
Od njega se ponovo traži prizna Izrael kao jevrejsku državu, kao i 2021. kada je bio spoljna podrška vladi promena. Ima nečeg grotesknog u priznavanju već priznate države. To je država stara skoro 80 godina, sa vojskom, zastavom, himnom, verovatno nuklearnim oružjem i američkom podrškom. Zašto joj je potrebno priznanje naroda čije postojanje ne priznaje. Nekada sam mislio da je u pitanju strah. Danas više nisam siguran. Boji se onaj ko misli da neće preživeti, a ovde se radi o najjačoj državi u regionu. Nije to strah. Možda je to ciničan vid superiornosti koja se ne zadovoljava kontrolom već zahteva da potčinjeni priznaju da je ona u pravu.
Tu je još jedan uslov: civilno služenje vojnog roka.2 Nakon toga se nižu ostali zahtevi: osudi, budi dostojanstven, budi odgovoran, govori samo o kriminalu, budžetu, obrazovanju. Govori kao Arapin, nikako kao Palestinac. Govori o unutrašnjim stvarima, ne dotiči se spoljne politike. Govori o hiljadama ubijenih u arapskoj zajednici zbog rastućeg kriminala, ali ne pominji desetine hiljada ubijenih u Gazi. Ne povezuj događaje. Pretvaraj se da ubistvo Zaide, devojčice od godinu i po dana, ovih dana u Gazi, čija majka je već izgubila četvoro dece nema nikakve veze sa porodicom Ramadan ubijenom u palestinskom selu Tal na Zapadnoj obali i ubistvom Samija Džasousa iz arapskog grada Loda u Izraelu koga je ubila policija i čije telo odbija da preda porodici. Možda su u pitanju različite geografske lokacije, možda su okolnosti drugačije, ali ubica je isti.
Lako je reći da je Abas izdajica. Ne znam da li je to prava reč. Nadam se da je u pitanju strategija da se spasu palestinski životi, a posle ćemo se boriti za palestinski identitet. Ali činjenica da je palestinski političar stavljen pred takav izbor je tragična sama po sebi. Ne povezuj Tala i Lod, ubistva na ulicama arapskih gradova u Izraelu, nasilje na Zapadnoj obali i ubijanje u Gazi, iako sve to proizlazi iz istog pogleda na svet. Budi Arapin, ali nemoj biti Palestinac.
Tu većina pripadnika cionističkog centra i levice promašuje kada se oduševljava svakim gestom „jevrejsko-arapskog partnerstva“. Ne potcenjujem saradnju, već samo pitam kakvo je to partnerstvo u kome samo jedna strana mora da se odrekne sebe. Tu se samo od jedne strane traže dokazi lojalnosti i negiranje sopstvenog identiteta da bi bila dostojna zaštite svoje države.
Kažu nam da prvo ispunimo naše obaveze, a kasnije možemo da tražimo naša prava. Ali izvinite ko je kome ovde dužan? Naša zemlja je oteta, naše kuće srušene, identitet osporen, jezik potisnut, a sada je i pravo naše dece da ne budu ubijena postala moneta za političko potkusurivanje. Mi smo već na gubitku, a moramo da činimo dalje ustupke.
Možda je to prava bolest ovog društva. Ne zahtevi koji se postavljaju Abasu, već činjenica da smo se na njih navikli. Prihvatili smo kao prirodno da svaki Palestinac mora da negira još jedan deo sebe samo da bi stekao ono što svaki drugi građanin u Izraelu bezuslovno poseduje: pravo na život.
Tamer Nafar, Haaretz, 04.08.2026.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 15.09.2026.
IZRAEL / PALESTINA
________________
- Predsednik islamističke i konzervativne partije Raam. Odlučio je da na predstojećim oktobarskim izborima neće učestvovati u okviru Zajedničke arapske liste (Mešutefet) već se udružio sa Joavom Segalovičem, nekadašnjim zamenikom ministra bezbednosti u Lapid-Benetovoj vladi. Raam je i 2021. bila spoljni partner vlade promena nakon izlaska iz koalicije Mešutefet; prim.prev.
- Izraelska javnost traži da osim ultraortodoksnih haredima, i arapska zajednica doprinosi državi kroz civilno služenje vojnog roka. Druzi i Beduini su jedini u Izraelu koji, pored jevrejskog stanovništva, u većem procentu služe vojni rok u oružanim snagama; prim.prev.
