Valjda zato nikako da stigne do onih kojima je potrebna. Što ne treba da čudi, imajući u vidu da neka od poslednjih obraćanja Zaštitnika građana o postupku koji vodi povodom postupanja policije u Valjevu u noći između 14. i 15. avgusta 2025. godine nepogrešivo odslikavaju glavne razloge zašto je na tom mestu – količinu njegovog znanja i stepen njegove stručnosti.
Neznanje domaćina o tome šta od alata ima u kući oduvek se smatra negacijom standarda „s pažnjom dobrog domaćina“. Neznanje matičnog zakona u kome su svi alati neophodni za postupanje Zaštitnika građana je ozbiljnija greška u koracima od obične negacije standarda „s pažnjom dobrog stručnjaka“. I to iz najmanje dva razloga: prvo, jer ga građani plaćaju da zakon po kome mora da postupa zna naizust i drugo, zato što građani s pravom očekuju da ga Zaštitnik građana primenjuje onda kada im je zaštita potrebna.
Nažalost, u dosadašnjem postupanju Zaštitnika građana povodom navedenog događaja nijednog od dva navedena standarda nema ni u tragovima.
„Obrazlažući zašto postupak do sada nije okončan, Zaštitnik građana kaže da je to iz razloga što se niko od oštećenih i zainteresovanih građana nije obratio ovoj instituciji do momenta kada su mediji postavili to pitanje“, odnosno Zaštitnik građana je za N1 naveo da je kontrolni postupak pokrenuo po sopstvenoj inicijativi pošto je na osnovu izveštavanja medija prošle godine „došao do saznanja o eventualnom nepravilnom i nezakonitom postupanju policijskih službenika u primeni policijskih ovlašćenja“.
Međutim, prema Zakonu o Zaštitniku građana, Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi (član 27).
Prebacivanje odgovornosti za dugo trajanje postupka na građane je suprotno kako jezičkom tumačenju i značenju odredbe, tako i svrsi propisivanja takve mogućnosti. Štaviše, takvo opravdanje se može posmatrati i kao izrugivanje građanima – žrtvama koje iz mnogo razloga, od straha zbog odmazde do nepoverenja u njegov rad, ne žele da se obrate Zaštitniku građana.
On tvrdi da je „postupak i dalje u toku iz više razloga, između ostalih zbog složenosti činjeničnog stanja“.
Zakon o Zaštitniku građana predviđa da Zaštitnik građana mora da okonča ispitni postupak u roku od 90 dana od dana prijema pritužbe. Ispitni postupak se može produžiti ako složenost činjeničnog stanja, brojnost podataka ili ponašanje učesnika u postupku to nalažu, o čemu obaveštava podnosioca pritužbe (član 31 koji se shodno, na osnovu člana 38, stav 2, primenjuje i na postupak po sopstvenoj inicijativi).
Iz hronologije koju je izneo sam Zaštitnik građana, vidi se da je nakon 20. avgusta 2025. godine kada je, prema njegovim rečima „izvršen neposredan nadzor“, prva naredna procesna radnja preduzeta tek 20. marta 2026. kada su zatražena obaveštenja od MUP-a. Zahvaljujući podatku da Zaštitnik građana u periodu od sedam meseci nije preduzeo nijednu procesnu radnju, postaje jasno da je pozivanje na složenost činjeničnog stanja samo izgovor koji pada u vodu poput vodeničkog kamena.
Bilo bi nepravedno zanemariti još jedan simptom inovativnog pristupa u postupanju Zaštitnika građana, a to je već pomenuti „neposredan nadzor“. Problem sa njim je višestruk. Pre svega, Zakon o Zaštitniku građana nigde ne pominje i ne sadrži pojam „nadzor“. Matični zakon o Zaštitniku građana koristi pojam „kontrola“ u smislu „postupci kontrole“ (član 48). Osim toga, nadzor i kontrola nisu isto – nadzor je širi pojam koji ima preventivni karakter dok je kontrola uža, često stručnija i sadrži mere provere i korekcije ili kažnjavanja.
Nezavisno od toga, ispitni postupak se ne sprovodi „razgovorom sa načelnikom PU Valjevo“ već njegovim ispitivanjem i uzimanjem njegove izjave. Na kraju, mora se biti šampion cinizma da bi se neposredan nadzor u postupku koji je pokrenut zbog postupanja policije u Valjevu u noći između 14. i 15. avgusta – upotrebe sredstava prinude – sproveo obilaskom prostorija za zadržavanje 20. avgusta.
Zaštitnik građana kaže da je „postupak i dalje u toku iz više razloga, između ostalih zbog činjenice da se pred Tužilaštvom za organizovani kriminal vodi postupak po krivičnoj prijavi protiv 28 pripadnika policije zbog krivičnog dela Zlostavljanje i mučenje iz čl. 137 st. 3 u vezi st. 1 KZ.“
S druge strane, Zakon o Zaštitniku građana kaže da je Zaštitnik građana ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, radi utvrđivanja da li je njihovim aktima, radnjama ili nečinjenjem došlo do kršenja prava građana zajemčenih Ustavom, potvrđenih međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonima, drugim propisima i opštim aktima Republike Srbije (član 19).
Iako možda gaji pretenzije da bi utvrđivanje da li je izvršeno krivično delo, da li postoji krivična odgovornost i izvršilac krivičnog dela on sproveo brže, bolje i na polzu naroda, odredbe zakona su neumoljive. Zaštitnik građana je isključivo nadležan da sprovodi postupak kontrole organa državne uprave radi utvrđivanja da li je njihovim činjenjem ili nečinjenjem povređeno nečije pojedinačno pravo (upravna odgovornost) dok je apsolutno nenadležan za utvrđivanje individualne krivične odgovornosti pripadnika policije kao službenika organa državne uprave.
I kao što je putovanje prugom uskog koloseka različito od vožnje prugom širokog koloseka, tako je utvrđivanje upravne odgovornosti (utvrđivanje sistemskih nepravilnosti, nezakonitosti u radu cele policije ili pojedinog njenog pripadnika, nesprovođenje unutrašnje kontrole, nepokretanje disciplinskog postupka i dr.) odvojeno od utvrđivanja krivične odgovornosti, sa mogućim ukrštanjima ali različitim polaznim i krajnjim stanicama.
Drugim rečima, vođenje krivičnog postupka ne sprečava Zaštitnika građana da utvrdi da li je policija prekršila načelo dobre uprave i zakonito i pravilno primenila ovlašćenja te večeri.
Autor je Valjevac i bivši zamenik Zaštitnika građana
Peščanik.net, 17.08.2026.
Srodni linkovi:
Sofija Mandić – Gori u Valjevu
