Gradonačelnik Čačka je letos Urbi et Orbi saopštio da je „brzom reakcijom pobeđen virus koji je zahvatio čitav svet“ i nastavio da ulaže u betoniranje grada, seču/sadnju drveća, protivgradne strelce… Jelka od 30.000 evra već krasi glavni gradski trg. Govori Stojan Marković, osnivač Radio Ozona, Čačanskih novina i glavni urednik portala Ozonpress. Razgovor vodi Svetlana Lukić.
Svetlana Lukić: Čačak je dobio novog/starog gradonačelnika, Miluna Todorovića. Da li je to onaj isti čovek koji je letos izjavio da je „brzom reakcijom vlasti pobeđen virus koji je zahvatio čitav svet“?
Stojan Marković: Da, upravo tako. Dakle, neposredno pred ove junske lokalne izbore, gradonačelnik je zajedno sa doktorom Mihajlom Lukovićem, epidemiologom koji je šef radnog tima za praćenje širenja korona virusa na teritoriji grada Čačka, što mu dođe neki pandan Kriznom štabu vlade Srbije na lokalnom nivou, oni su objavili u predizbornom pamfletu Srpske napredne stranke da su pobedili virus koji je napao ceo svet; a da podsetim, u vreme pred izbore, doktor Mihajlo Luković je otišao na godišnji odmor i nije bio u Čačku, ali kada se vratio, od početka jula meseca, imali smo naglo širenje virusa.
Čačak je tokom jula i avgusta, i negde do polovine septembra meseca bio grad koji je obarao rekorde po broju obolelih, čak i po broju smrtnih slučajeva u to vreme. Mi smo u jednom trenutku postavili pitanje: čekajte, gde mi to sada živimo? Imamo situaciju da je u Čačku, po izveštaju tog Radnog tima kojim doktor Luković rukovodi, i u kome sedi i gradonačelnik Milan Todorović, da je Čačak imao 2 smrtna slučaja, 4 smrtna slučaja, 5, u prethodnih 24 sata, a da na teritoriji cele Srbije ima 7 ili 8, tako da je taj procenat, kad uzmete te zvanično objavljene podatke, bio da u Čačku svakog dana imate 60-70% preminulih od Kovida u odnosu na celu Srbiju.
Niti je bilo ko demantovao da ti podaci možda i nisu sasvim tačni, tako da smo ostali u nerešivom rebusu ko je tada objavljivao netačne podatke: da li Krizni štab i Ministarstvo zdravlja u Beogradu, ili Radni tim u Čačku. Inače, da kažem da čačanska Opšta bolnica pokriva teritoriju celog Moravskog okruga, tako da se tu smeštaju i pacijenti koji dolaze sa teritorije Ivanjice, Dragačeva i Gornjeg Milanovca – pa onda podaci koji se izdaju možda i ne zvuče toliko alarmantni ako uzmete u obzir da je to podatak za ceo okrug, a ne samo za grad Čačak.
Mi smo, kada je sve to počelo u martu mesecu, ukazali da je problematična situacija u čačanskom Zavodu za javno zdravlje. Lekari u Zavodu nisu imali nikakav kontakt sa bilo kojim zaraženim građaninom, a pojavila se zaraza unutar samog Zavoda, pa je onda on neka dva meseca prekinuo sa radom, bio je na režimu lečenja obolelih i dezinfekcije njihovih prostorija i opreme. Mi smo se vrlo kritički prema toj situaciji odnosili, zato što je u pitanju bila potpuna neorganizovanost rada u toj ustanovi i nesnalaženje njenog rukovodioca, na šta je doktor Luković, kao šef lokalno kriznog štaba reagovao i stao u zaštitu svog kolege, i onda smo ušli u taj problem komunikacije sa Radnim timom i oslonili smo se samo na to da ubuduće uzimamo ono što oni izdaju kao zvanična saopštenja.
Problematična je i sama činjenica da je doktor Luković postavljen za šefa Radnog tima, on jeste epidemiolog, ali on poslednjih 30 godina nije radio kao epidemiolog nego u privatnoj ordinaciji kao lekar opšte prakse i sportski lekar. Zaista je bilo čudno da, pored svih epidemiologa u Čačku, neko ko nema nekog iskustva iz prakse u poslednjih 20 ili 30 godina rukovodi timom koji treba da sprovodi mere i da pomaže i Domu zdravlja i Gradskoj bolnici da rešava ovaj veliki problem koji postoji sa epidemijom.
Svetlana Lukić: A kakvo je sada stanje u Čačku? Šta bi ti izdvojio kao najveći problem?
Stojan Marković: Pa, pre svega, napomenuo bih problem toga što su, po mom dubokom uverenju, a to je i opšti utisak javnosti u gradu, da je bolnica ostavljena da se stara sama o sebi. Sva bolnička odeljenja su pretvorena u kovid odeljenja, osim zgrade nove bolnice. Mislim da je tu odradio pritisak koji smo mi medijski vršili na nadležne u gradu, da ne bude cela bolnica u statusu kovid bolnice, jer u tom slučaju svi bolesnici koji imaju neki drugi zdravstveni problem bilo koje vrste, svi oni koji, ne daj bože, dožive saobraćajni udes i tako dalje, ne bi mogli da budu hospitalizovani i zdravstveno zbrinjavani u čačanskoj bolnici nego bi morali da idu u neku drugu zdravstvenu ustanovu u nekom drugom gradu.
Tako da je zgrada nove bolnice ostala u statusu standardne bolnice, a sva ostala odeljenja čačanske bolnice su pretvorena u kovid odeljenja. Građani su izloženi, da moraju po 2-3 dana da dolaze na preglede u kovid ambulante, da tamo provode od 4 do 6 i više sati u zagušljivim i malim čekaonicama, gde bude njih po 30-40, i to stvara i dodatnu nervozu, što i oni koji možda nisu zaraženi od kovida, nakon nekoliko sati povedenih u takvoj čekaonici, gotovo je evidentno da će dobiti infekciju i da će se zaraziti.
Svetlana Lukić: Kao i sve lokalne samouprave, i vi ste imali rebalans budžeta. I budžet Čačka je, naravno, manji nego što je bio. Da li tamo postoji svest šta su prioriteti?
Stojan Marković: I ono malo para što se slije u budžet, ja imam utisak da se troši krajnje neracionalno. Mi smo sad svedoci da se ogroman novac troši za izvođenje, mi sad to zovemo behatoniranje, zato što je u pitanju sređivanje i rekonstrucija gradskog bedema, gradske plaže, nekih drugih pozicija gde se postavljaju behaton ploče, pa zbog toga; to su nazvali procesom behatoniranja Čačka.
Svetlana Lukić: Renoviraju gradsku plažu a Zapadna Morava je užasno zagađena. Mislim, ko se tu uopšte kupa?
Stojan Marković: Ne kupa se niko. Već treću godinu se niko nije kupao na gradskoj plaži, ona je bila zatvorena i već treću godinu zaredom postoji problem zagađivanja izvesnim masnim materijama, vrlo vidljivim na površini vode. Kad god smo pitali gradonačelnika ko zagađuje Moravu dobijali smo odgovor da kompanija Sloboda – to je kompanija koja se bavi namenskom industrijom – nije zagađivač. Dakle, mi pitamo ko je zagađivač, a on kaže: Sloboda ne zagađuje. Time je na neki način on upro prst upravo u Slobodu. Osim vode, jako je zagađen i vazduh u Čačku. Poslednjih mesec dana naš grad je u vrhu najzagađenijih gradova, ne samo u Srbiji i u Evropi, nego i u celom svetu.
Tako da mi danas imamo situaciju da je Čačak verovatno grad koji je, što se tiče vode i vazduha, najzagađeniji u Srbiji. Mi ovu vlast u Čačku nazivamo drvosečama, jer su od trenutka kada su došli na vlast pre 4 godine, a nastavili su i u ovom sad novom mandatu, nastavili su sa masovnom sečom drveća sa javnih površina, i sa velikom tolerancijom prema fizičkim licima koja to rade na svoju ruku. Da bi se video neki pano na koji je neko okačio reklamu, on jednostavno dođe i iseče jedno ili dva stabla koja stoje na javnoj površini. Pre neki dan, kada je ovde Maja Gojković kao potpredsednica vlade, zajedno sa ambasadorom Mjanmara posadila, simbolično, stabla u dvorištu Narodnog muzeja, sve je to izgledalo kao neka burleska, jer došli su da sade drveće u gradu koji je, pretpostavljam, rekorder po broju posečenih stabala na javnim površinama.
Svetlana Lukić: Pogledala sam stavku u vašem budžetu koji se odnosi na subvencije poljoprivredi – ipak je to kraj koji je značajan i za poljoprivredu – za taj novac koji su odvojili ljudi ne mogu da kupe polovni traktor koji je star 40 godina. To su zaista simbolične cifre u odnosu na to što si ti govorio, popločavanje, a da ne pominjem vašu čuvenu jelku koju ste već postavili koja, eto, nije skupa kao beogradska, 80 hiljada evra, ali je blizu.
Stojan Marković: I to, hajde, kad već pominjemo jelku, u gradu u kome se konstantno, svakog meseca skupljaju dobrovoljni prilozi građana za lečenje najmlađih koji su oboleli od nekih bolesti. Dakle, neko baca 30 hiljada evra na jelku. To je čudo. A što se tiče poljoprivrede, ja mislim da je taj iznos negde oko 60 miliona na godišnjem nivou, za subvenciju za poljoprivrednu proizvodnju. Čačak je poznat kao povrtarski i voćarski kraj, pre svega, tako da se i ova subvencija u principu ne koristi za realnu i korisnu pomoć poljoprivrednicima, nego je to više za namirivanje političkih interesa – da se oni članovi ili simpatizeri vladajuće stranke na neki način stimulišu ili nagrade za to što su dali svoj glas ili što će dati svoj glas na sledećim izborima.
Jer imamo slučajeve i da novac dodeljen za nabavku određenih poljoprivrednih mašina završi tako što se pravda da je ta mašina nabavljena samo na osnovu kataloga i fiktivne uplate za taj traktor, a zaista taj traktor, taj uređaj, nije nabavljen, nego su samo prošle fakture kroz određene firme. I na kraju se završilo tako da to u kešu ostane u džepu onoga ko je dobio, ili podeljeno s onim ko mu je omogućio da dobije tu subvenciju. I niko nije reagovao; čak i kada je utvrđeno kroz kontrole da je to tako bilo, nije bilo zahteva za vraćanje novca ili obeštećenje gradskog budžeta. Tako da, mislim, sve te subvencije više služe tome da se zadovolji određeni politički interes koji vlast ima, nego da se zaista pomogne građanima kojima je ta pomoć realno potrebna.
Svetlana Lukić: Moram da pitam i za moje omiljene protivgradne strelce. Vidim da su dobili skoro po 68 hiljada dinara, kao neku vrstu nagrade. Za šta?
Stojan Marković: Vrlo je teško objasniti vlasnicima velikih voćnjaka da je protivgradna zaštita jedna od najneefikasnijih načina da se zaštitiš od grada, da su protivgradne mreže daleko, daleko efikasnije i da u principu ovaj novac koji se izdaje za protivgradne strelce treba usmeriti, recimo, na sistem dinar na dinar: znači, onoliko koliko poljoprivredni proizvođač uloži u kupovinu protivgradne mreže, da toliko dobije i subvenciju od grada, i da bude potpuno zaštićen.
Ovako mi imamo situacije da imate sistem gde su protivgradni strelci ljudi koji sede u kafani, a njegova žena ide da ispali raketu. A zamislite kolika to preciznost mora da ude, da kad se sa one primitivne rampe ispali protivgradna raketa, to mora da pogodi u središte oblak na visini od 2-4 kilometra kako bi srebro-jodid počeo da reaguje, da proizvodi tu hemijsku reakciju i da umesto grada dobijemo kišu. Uz svu tu sreću da se tako nešto dogodi, taj protivgradni strelac to mora da ispali negde u okolini Kosjerića, na Zlatiboru i tako dalje, jer dok traje hemijski proces u oblaku, vetar će taj oblak doneti od Kosjerića ili sa Zlatibora do teritorije Čačka. Ovako, kad ovaj u Čačku to ispali, pa uz svu sreću možda i pogodi oblak, dok nastane potrebna hemijska reakcija, taj oblak je već nad Kraljevom, što će reći da protivgradni strelci koji dejstvuju na teritoriji Čačka, u stvari štite poljoprivrednike iz druge opštine, iz Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, i tako dalje.
Svetlana Lukić: Izvini, molim te. Smejem se zato što sve to zvuči potpuno nadrealno. Čudno je i što sam te pitala, i to što mi odgovaraš.
Stojan Marković: Pa to je činjenica. Dakle, ja sam jednom imao prilično neprijatan razgovor sa grupom proizvođača, voćara; i u rukama su držali plodove koje im je uništio grad. I onda, reč po reč, ja njima pričam ovo što sam ti malo pre rekao a oni tvrde suprotno, i onda mi jedan od tih kaže: „Ma šta ti nama pričaš, ti si novinar, šta se ti razumeš u voćarstvo?“ I ja mu kažem: „Znaš šta, prijatelju, u pravu si. A to koliko se ti razumeš u to čime se baviš, to ja vidim po tome što držiš u ruci“. A grad mora da investira, dakle, da se mane ovog bacanja para za protivgradne strelce i rakete, i da tim novcem pomogne ljudima koji se bave zaista ozbiljnom povrtarskom ili voćarskom proizvodnjom.
Svetlana Lukić: Vi ste u Čačku imali obračun unutar SNS-a, kada je načelnica smenjena jer joj je sin bio na protestima u Beogradu.
Stojan Marković: Tako je. Tako je. Doduše, ona je pripadnica SPS-a, i bila je načelnica, i sugerisano joj je da podnese ostavku zbog toga što je njen sin bio na protestima. Mi smo imali sličnu situaciju i u Gornjem Milanovcu, gde je SNS-ovska vlast smenila načelnicu opštinske uprave. Ona je otišla u Arilje i tamo je dobila priliku da radi posle godinu ili dve dana dobila je zvanje najbolje načelnice opštinske uprave u Srbiji. Ta politička netrpeljivost ili stranačka netrpeljivost unutar SNS-a, to je nešto što u Čačku postoji otkad je SNS i nastao.
Trenutna je situacija da je aktuelni gradonačelnik i član predsedništva SNS-a i glavnog odbora, i čini se kao da drži, što bi se reklo, stranačke dizgine u svojim rukama. Međutim, to je nešto što se samo čini, jer imamo narodnog poslanika iz SNS-a koji je davao naloge, a mi smo dobili i dokumentovane dojave, stranačkim botovima da napadaju gradonačelnika. I to je nešto što je postala potpuno prirodna stvar u Čačku – da postoje dve struje, nekad čak i tri struje unutar SNS-a, nešto je što razdire funkcionisanje gradske uprave. Mi imamo enormni broj novozaposlenih u javnim preduzećima i u gradskoj upravi, na raznim pozicijama. Obično su u pitanju, ako mogu tako da kažem, ljubavne varijante.
Mi smo pre neki dan imali sednicu gradske skupštine na kojoj je doneta odluka o ovogodišnjim dobitnicima decembarske nagrade grada Čačka. Decembarska nagrada je najveća nagrada koju grad dodeljuje. Ove godine je nagradu dobio sportski centar Mladost, na koju pada osnov sumnje, što bi rekli ovi iz pravosuđa, da je to ustanova preko kojeg se izvesna finansijska sredstva grada pretaču iz gradskog budžeta u stranačku kasu. Međutim, problem je i što je dobitnik nagrade i glavna sestra u Gradskoj bolnici. Nije problem što je jedan zdravstveni radnik dobio tu nagradu, ali je problem što nije Gradska bolnica, nije Dom zdravlja, nego je dobitnik pojedinac.
Znači, vlast se opredelila da jednog pojedinca izdvoji među svim stotinama medicinskih radnika u Čačku, čime pravi neprijatnu situaciju pretpostavljam i samoj dobitnici, a verovatno i svim ostalim medicinskim radnicima u gradu podiže pritisak. Inače, svi ovi milioni koji idu za behatoniranje Čačka, daleko bi bilo korisnije da su dati kao pomoć gradskoj bolnici u kojoj se zaista bije teška bitka, i ja zaista ne znam do kad će ova priča ovakva trajati u Srbiji, ali se nadam da ćemo, ako jednom u budućnosti bliskoj doživimo ponovo 5. oktobar, imati priliku da vidimo i 6. oktobar.
Peščanik.net, 15.12.2020.
