Moj dida sa Šolte je došao kod nas doma u posjetu. Tata i dida su sidili u primaćoj i gledali su televiziju. Na televiziji su neki barbe i tete pričali o precjedničkim izborima. Mama je u kužini namištala stol za večeru. Ja sam na tapetiću igrao se sa robokapom. Onda je tata didu pitao: „Šta ti kaeš, fosilac? Jesil ti više za Kolindu ili si više za Lignju?“ Dida je rekao: „A malo su mi previše slični, jebate led! Pogleaj ih, molinte, pare brat i sestra!“ Tata je rekao: „A baš! Pari da su ih negdi klomirali!“ Dida je rekao: „A baš! Pari da ih štancaju u nekon labaratorijumu!“ Tata je rekao: „A baš! Najbolje će bit na izborima zatvorit oči i zaokružit naslipo, pa ko ispadne!“ Dida je rekao: „A ne znan… Nekako mi je kad sve zbrojin Kolinda ipak malo kompletnija!“ Tata je rekao: „Jel? A šta fali Lignji?“ Dida je rekao: „Fale mu sise!“

Tu su tata i dida razvalili se od smijade i dali si po gimi fajv. Samo onda je mama uletila u primaću i dreknila je: „To san vas čula, da znate! Takve bljezgarije mi ovde nećete pričat!“ Tata je opalijo čudilo: „Šta je sad, mačak? Šta smo krivo rekli?“ Mama je viknila: „Dosta! Ako ćete imat tu bolesnu seksističku spiku, morete odma poć u birtiju i tamo nastavit balit! Ali u ovoj kući bogami nećete!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Ne razumin te, ćerce, pa nismo ništa grubo kazali…“ Mama je dreknila: „Jeste, čula san vas! Rugate se precjedničkoj kandidatici zato šta ima sise!“ Dida je rekao: „Nije tačno! Mi se rugamo precjedničkom kandidatu zato šta nema sise!“ Tata je rekao: „Tako je! Skroz si nas obratno ubrala, mačak!“

Mama je zveknila sa kuhinjskom krpom po zidu i podviknila je: „Znan ja dobro vas muške gubaše! Čim se neka ženska javi za neku funkciju, odma krene priča o sisama, guzicama i te stvari! Može vas bit sram!“ Tata je rekao: „Ne kužim te, mačak! Mi dva ovde zagovaramo žensku stvar, a ti popižđuješ!“ Mama je arlauknila: „Pa šta je zagovaraš priko sisa, majmune?! Šta ne zagovaraš žensku stvar priko pameti i sposobnosti, naprimjer primjera?! Je li, klipsone?“ Tata je rekao: „Znan, mišu, al ako se pojave dva kandidata šta su skroz isti po pameti i sposobnosti, onda čovik mora uzet u obzir i druge detalje! Pa imaju kandidati valjda još nekih prednosti osim pameti i sposobnosti!“ Mama je viknila: „Zašto bi ti sise bile prednost, papane?“ Onda je dida uletijo: „Pardon, al ja nisan spominja sise ka Kolindinu prednost! Nego ka Lignjin nedostatak!“

Mama je škarpunila se po faci od huje i zarežala je: „Ne mogu virovat, majkemi, kakve šovinističke bljuzge ovde prosipate…“ Tata je njoj rekao: „A i zašto ne bi bile prednost? Misliš da bi ja tebe izabra za zakonitu suprugu da nisi imala sise?“ Mama je unila se njemu u facu i dreknila je: „A misliš da bi ja tebe izabrala za muža da nisan bila glupača?!“ Onda je dida uletijo: „E, to si mu dobro rekla, ćerce! Al siti se da san ti ja to na vrime govorija, prije nego si se udala! Samo me nisi tila slušat!“ Mama je didi rekla: „Ti se ne javlja, kenjac stari! Znan ja dobro kakvi si ti ekspert za izbore!“ Dida je pitao: „Šta mi fali, jebate?“ Mama je rekla: „Nemoj mi se tu pravit blesav! Svaki put kad ideš glasat na listiću prekrižiš sve istaknute kandidate! Onda napišeš rič ‘Tito’ i zaokružiš je!“ Dida je dignijo bradu i rekao je: „Nemoj mi molinte Tita mišat sa ovon buranijom! Tito je bija velik!“ Mama je prosikćala: „A jel ima sise, debilu?“ Dida je dignijo prst u zrak i rekao je: „Da je ima sise bija bi ogroman!“

Mama je stisnila oči i zapiljila se koljački u tatu i didu. Onda je ona rekla: „Okej, ondašmo ovako! Spomenu li se još jednom sise, večera ide u škovace! Jel to jasno?“ Tati i didi je uletijo teži ošamut. Onda je tata pitao: „A šta ima za večeru?“ Mama je rekla: „Dolće garbo od teleće jetrice! Sa pire kumpirom i salatom od poma i mocarele!“ Tata je rekao: „Asti iruda…“ Dida je rekao: „To mi zvuči previše dobro…“ Tata je rekao: „Nisan jia dolće garbo barenko godinu dana…“ Dida je rekao: „Ni ja…“ Mama je prekrižila ruke priko limuna i smjehuckala se njima drito u face. Onda je tata stavijo ruke na kukove i rekao je mami: „Oš mi molinte reć koja je poruka ove priče? Jel da mi ostanemo gladni?“ Dida je rekao: „Nije lipo tirat ljude da biraju između gladi i slobode govora!“

Mama je dignila livu ombrvu i rekla je: „Poruka je da ja u ovoj kući neću dopustit nikakvu seksističku spiku prema ženama! I da razlika u spolu među precjedničkim kandidatima nije bitna!“ Tata je rekao: „Nismo mi rekli da je bitna, nego da je jedina!“ Dida je pokazao rukom na televiziju i rekao je: „Po čemu se, molinte lipo, ova dva proliva razlikuju osin šta su muško i žensko?“ Onda sam ja sa tapetića dobacijo: „I šta će onaj koji dobije izbore četri godine živit na državnoj sisi!“ Tata je skočijo i viknijo je: „Ovo se ne važi! Mali govnar je spomenija sisu samo zato šta ne voli dolće garbo!“ Mama je rekla: „E, al sad si je i ti spomenija! Žalin slučaj…“ Dida je podviknijo: „To je bija citat! To se isto ne važi!“ Mama se nakeserila i rekla je: „Okej, okej, večera je na stolu…“

Posli su se veliki u kužini zafastali u dolće garbo i pire. Ja sam do njih mumao fetu kruva i paštete. Tata je mljackao i rekao je: „Čoviče, koji revijski gušt! Kad njupaš ovako božanstveni dolće garbo tačno osjećaš kako te kuri bolac ko će bit precjednik države!“ Mama je rekla: „Ili precjednica!“ Tata je napunio usta i rekao je: „Slažen se! Ili precjednica! Oću reć, uz ovakvu prvoligašku spizu čoviku se živo jebe oće li kandidati na izborima imat ili neće imat… nije važno!“ Onda sam ja pitao: „A zašto bi država uopće morala imat precjednika?“ Mama je dodala: „Ili precjednicu!“ Ja sam rekao: „Ili precjednicu!“

Tu su se mama i tata značajski zagledali u mene. Onda je tata rekao: „Čoviče, pa to nije nimalo glupo pitanje! Viš kako nekad kruv i pašteta znaju pozitivno djelovat na možđane! Šta ti o tome misliš, fosilac?“ Dida je dignijo ćunku iz pijata i rekao je: „O kojem? Skužajte, zadubija san se u dolće garbo pa nisan pozorno sluša!“ Tata je rekao: „Da Hrvacka ne bi tribala bit država koja ima precjednika!“ Mama je dodala: „Ili precjednicu!“ Tata je rekao: „Ili precjednicu!“ Dida je obrisao usta sa šudarom i rekao je: „Sa tim bi se moga samo djelomično složit!“ Tata je pitao: „Kako misliš, djelomično?“ Dida je rekao: „Pa prvi dio iskaza mi je okej! Al za drugi nisan siguran!“ Tati je uletila zbunjoza: „Koji prvi dio iskaza, jebate?“ Dida je rekao: „Da Hrvacka ne bi tribala bit država… I tačka!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 22.09.2014.


The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)