Diktator je napravio najgori antievropski gaf, ali će Srbija kad-tad ući u uniju. Nijedan evropski predsednik vlade ili države, nijedan iz Sredozemlja i uopšte Starog sveta ne bi dao intervju Brajtbartu, najvećem naci-rasističkom medijskom đubretu u SAD. Tramp je pohvalio i citirao intervju – u Evropi nema koga bi, a baš bi se rado osvetio nemilosrdnim evropskim medijima, pa i političarima, koji ga tretiraju kao opasnu budalu. Ukratko, diktator se gadno osramotio, odlepio je valjda od kineskog protokola – koji nije bio bez humora. Neka ga, nije šteta. Ostaje domaća sramota – kako se usudio da tako podmeće laži o narodu, koji sigurno nije najveći ljubitelj Trampa izvan SAD! Komični detalj o pokušaju četničke propagande da „spasavanjem američkih pilota“ pokuša da se očuva na savezničkoj strani samo pojačava efekt. U to doba, 1943, stvari se već bile jasne saveznicima i slali su agente na pouku Peki Dapčeviću, da bi se osposobili za dalji rad u manjim pokretima otpora u Istočnoj Evropi. No šta o tome da zna ovaj mrzitelj ptica i ljubitelj Stojadinovića… Jedini stvarni problem je što će građani Evrope (i šire) zbog ovih prskalica smanjiti pozornost kada dođe do izliva podataka o drugim delatnostima diktatora.
Veći problem Srbije je masovno posećivanje totemskog predmeta: u blizini im je, na korak desno, najveće skladište svih čarolija, vere, praznoverica i svega što istinski može da promeni ljudski život nabolje – Narodna biblioteka. Za skromnu cenu i malo gađenje od kadrovske politike dotične ustanove, svako može za sebe da izgradi svet, skoro svaki dan u godini, bez gužve, zvukova i mirisa drugih, u smirujućoj tišini. Ne, oni svi hoće lakše, brže i bez čitanja, a sa horizontom očekivanja sličnim onima iz rijalitija. To ozbiljnije razara budućnost od klonulog i uvenulog diktatora. Ko ipak zalazi i u NB, naći će tamo najbolju studiju o tabuima i totemima, koju je napisala Olga Frejdenberg.
Imala sam neposredno iskustvo sa velikom svetinjom. Negde u devedesetim posetila sam Kefaloniju i obišla manastir u kojem se čuvaju ostaci ostrvskog zaštitnika, Svetog Gerasima. Čudotvorac i asket čuva se u manastiru, koji vode monahinje, od svoje smrti u 16. veku. Desilo se da je u istom trenutku u manastiru boravio viši crkveni velikodostojnik. Tako smo se u crkvi pred moštima našli monahinje, viši pop, moj muž i ja, i osoba iz grada ženskog pola, sa mrežastim čarapama, visokim platforma srebrnim cipelama, indijsko roza kratkom jaknom, kožnom mini-suknjom ljubičaste boje, kreolkama od bar 10 cm, odgovarajućom frizurom i šminkom na koju neću trošiti reči. Situacija je bila krajnje napeta: opisani lik hteo je da mu se otvori sanduk e da bi poljubila stopalo Svetog Gerasima, monahinje su bile vidno besne zbog mogućnog svetogrđa, viši pop je pogledom detaljno odmeravao lik, ja sam sa antropološkom strašću očekivala rasplet, a muž se malo povukao od polja naelektrisanosti ove balkanske drame. Konačno je pitoreskni ženski lik izvukao 5.000 drahmi iz torbice sa roza perlicama i elegantno ih stavio višem popu u ruku, a on ih je bez stida strpao u džep, i naredio monahinjama da otvore sanduk. Sanduk se otvarao sa strane, drveni zid bio je oslikan nekim pejzažem. Kad je monahinja spustila stranu, ukazao se ležeći svetac, veoma mali. Postupak je podrazumevao da se poljubi papuča i tom prilikom izrekne u sebi želja, i da se oseti miris ljubičica koji svetac još uvek emituje. Onaj ženski lik približio se da to obavi, a mene je druga monahinja dotakla po ramenu i upitala da li je taj sa mnom moj venčani muž. Potvrdila sam, a onda mi je monahinja rekla da slobodno pristupim svecu i poljubim mu papuču. Zahvalila sam, i onda videla da su mi prišle sve monahinje: to je bila ženska zavera – viši pop nije smeo ništa, mog muža nisu pozvale, to smo bile mi, i ona nedostojna sa druge strane. Prišla sam svecu i poljubila papuču – i stvarno je mirisao po ljubičicama! Moja želja bila je da onaj muž prestane da puši, i zaista je prestao, nekih dvadesetak godina docnije.
Nema načina i nema razloga da se uz komercijalizaciju, šarlatanstvo, zatucanost i sunčanicu bilo šta doda ili oduzme događaju: on je dokaz nesreće, zapuštenosti i odgovornosti svih, bogme i zaborava vere. Može se samo pomagati.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
