Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Mi obitelj smo došli na malo duži đir kod mog dida na Šoltu. Dida je sa teškom gunđaonom šetkao po dvoru. Dida je rekao: „Još je okej kad dođete za vikend, to se još nekako može preživit! Al da mi se naserete tu cilu sedmicu, to mi je malo tu mač!“ Moja mama je rekla: „Jebiga, čako, kad nam je ispalo zgodno da možemo spojit praznike!“ Dida je pitao: „Koje praznike?“ Moj tata je rekao: „Dan antifašizma i Dan hrvacke državnosti!“ Didi je uletilo čudilo: „Kakoš spojit Dan hrvacke državnosti sa Danom antifašizma, čoviče božji?! To je ka da ideš spajat vodu i ulje!“ Mama i tata su piljili u dida sa zblentozom. Dida je rekao: „Ili, još tačnije, ka da ideš spojit govno i vitamine!“

Moj tata je namistijo mrgudsku facu. Onda je on dida pitao: „Šta je tu govno, a šta su vitamini?“ Dida je rekao: „A šta ti misliš, zete?“ Tata je rekao: „Ja mislin da ti u svojoj bolesnoj glavi misliš da je Dan hrvacke državnosti govno, a da je Dan antifašizma vitamin ce!“ Dida je rekao: „Nisan te ja pita šta misliš da ja mislin, nego šta ti misliš!“ Tata je rekao: „Mene kuri bolac! Meni je najvažnije da mi praznici padnu jedan za drugin da mogu spojit neradne dane!“ Dida je pitao: „A koji praznik dođe prije, a koji posli?“ Mama je uletila: „Prvo je Dan antifašizma, a onda je Dan državnosti!“ Dida je rekao: „Znači, kad nastupi to govno od hrvacke državnosti, dani antifašizma su već prošlost?“

Tata je išao da će didi reć nešto grubo. Samo onda je u dvor se popeo onaj didin frend barba Tonino. Barba Tonino je rekao: „Ja doša na vitaminski napitak!“ Moja mama je zinila: „Kakvi vitaminski napitak?“ Barba Tonino se nasmješkao: „Ma to je meni i ćaći ti tajna šifra! Mi dva uvik za Dan antifašizma drmnemo po travaricu!“ Onda je dida uletijo: „E, a sad odma možemo drmnit po duplu! Jer pošto ovi moji govore da se spajaju praznici!“ Barba Toninu je uletilo čudilo: „N bava kua? A koji je drugi praznik?“ Dida je rekao: „Kažu da je Dan hrvacke državnosti!“ Barba Tonino je rekao: „Nemoj me jebat? To mi je baš čudno!“ Tata je njega pitao: „Šta ti je čudno?“ Barba Tonino je rekao: „Čudno mi je da se u lipnju slavi deseti travnja!“

Mama je išla da će barba Toninu reć nešto grubo. Samo onda je u dvor se popeo onaj don Joso. Don Joso je rekao: „Faljen Isus i Marija!“ Njemu je barba Tonino rekao: „O, velečasni, doša i ti na travaricu, a?“ Don Joso je rekao: „Bože moj, običaj je običaj!“ Barba Tonino je rekao: „A mi se taman dogovorili da odma trgnemo po duplu!“ Don Joso je rekao: „E znan, spojili su dva praznika!“ Barba Tonino je rekao: „Ti si već čuja? Ja baš govorin da mi je to skroz čudno!“ Don Joso je rekao: „A kome ne bi bilo čudno! Ako mene pitaš, to je isto ka da ideš spojit kruv i pišotu!“ Dida je rekao: „Nešto slično san i ja reka!“ Onda je moja mama uletila: „A dajte, velečasni, pa ne morate još i vi govorit takve šporkarije! Kruv i pišota, pa na šta to sliči?“ Don Joso je rekao: „Sliči na hostije!“

Mama i tata su tri dana imali nafunjene nosove. Oni dva su šetali uz more i olajavali su. Tata je mami rekao: „Ovi otok bi najbolje bilo minat da cili potone u more! Skupa sa stanovništvom! Tu nema niko normalan! Tu je čak i pop bolesnik!“ Mama je rekla: „Pop je turbo bolesnik!“ Tata je rekao: „I plus mrze sve šta počinje sa h!“ Mama je rekla: „Uključujući hostije!“ Tata je rekao: „A kad bi se napravija kvalitetan genocid, onda bi se kroz par generacija to ludilo možda izličilo!“ Mama je pitala: „Kako to misliš, kroz par generacija?“ Tata je rekao: „Pa možda je i naš Robi, priko ćaće ti i tebe, nasljedija te ludaške gene!“ Mama je zarežala: „Jel to oš reć da san i ja ludašica?“ Tata je rekao: „Okej, ti si se malo unormalila jerbo si se dobro udala!“

Mama je rekla: „Pa i Robi ipak odrasta u Splitu! To je jedna urbana sredina! Nije nonstop u ovoj otočkoj vukojebini da postane grezun!“ Kroz to vrime smo ja i moj dida vježbali kod njega u konobi. Ja sam didi rekao: „Kurac, dupe, govno, sranje!“ Dida je rekao: „Bravo, unukiću! Ajmo još jednom!“ Ja sam rekao: „Kurac, dupe, govno, sranje!“ Dida je rekao: „Aj još treća sreća!“ Ja sam rekao: „Kurac, dupe, govno, sranje!“ Dida je rekao: „Prva liga! Eto viš kako smo sa malo treninga proširili horizonte!“ Ja sam pitao: „Šta su to horizonti?“ Dida je rekao: „Neam blage, al masu je važno da budu široki!“

Kroz to vrime su mama i tata šetali uz more i olajavali su. Onda je mama rekla: „Ajme majko, eno ona dva udava!“ Prema njima su baš bili gibali oni don Joso i barba Tonino. Don Joso je rekao: „Faljen Isus i Marija!“ Mama je rekla: „Faljen Isus, velečasni!“ Don Joso je rekao: „Šta je reć da vas jutros nisan vidija na misi?“ Tata je porumenkijo po faci i rekao je: „Ma malo smo kasno zaspali, pa smo mrvu duže spavali!“ Don Joso je rekao: „A e, kužin, biće ste sinoć gledali oni proliv od utakmice!“ Barba Tonino je zavrtijo sa glavom i rekao je: „Koja katastrofa, čoviče…“ Don Joso je rekao: „Tuga i žalost…“ Tata je uletijo: „A je, stvarno, naši su igrali očajno…“ Don Joso je rekao: „Al svejedno smo sašili Hrvate sa jedan nula!“ Onda su barba Tonino i don Joso odgibali. Tata je nagnijo se prema mami i rekao je: „Jel viš šta ti ja pričam! Minat i potopit!“

Naveče je moj dida uvalijo se u hotelju za gledat dnevnik. Onda sam ja nacalijo se kraj ekrana i pitao sam: „Dida, jel može jedna recitacija?“ Dida je rekao: „Može, unukiću! Al brzinski, viš da gledan važan intervju na televiziji!“ Onda sam ja isprsijo se i rekao sam: „Kurac, dupe, govno, sranje!“ Dida je zinijo: „Molin?!“ Ja sam ponovijo: „Kurac, dupe, govno, sranje!“ Dida je podviknijo: „Šta to radiš, blesane?! Kako te nije sram?“ Meni je uletila zbunjoza: „Pa ti si me to učija!“ Dida je dreknijo: „Lažeš ka pas, pantagano mala!“ Samo onda je mama doviknila iz kužine: „Jesi, jesi, ti si ga učija svakakve šporkarije! Šta se sad praviš blesav!“ Dida je u ljutoći skočijo se iz hotelje. Onda je on zapiljio se u mene i rekao je: „Robi, šta san te ja to tačno učija?“ Ja sam rekao: „Pa da govorin kurac, dupe, govno, sranje!“ Dida je rekao: „Dobro to, al ko te učija da, dok to govoriš, pokazuješ prstom na ekran di je faca od presjednice Hrvacke?“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 27.06.2016.

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.