Fotografije čitateljki, Biljana Marinković

Fotografije čitateljki, Biljana Marinković

Mama je u dvoru od didine kuće na Šolti gulila kumpire. Tata je sa kacavidom i kombinirkama popravljao šuko šteker. Ja sam na stolu igrao se sa ljubičastim kamioncinom. Onda sam ja roditelje pitao: „A zašto san ja dobija ime Robi?“ Mama i tata su zapiljili se u mene sa čudilom. Mama je rekla: „Ha, pa morali smo te nekako nazvat, sinak…“ Tata se nakeserijo: „Kad se već desila ta tragedija da se rodiš, bilo bi malo bezveze da ostaneš bezimen!“

Ja sam rekao: „Kužim, al zašto baš Robi?“ Tata je rekao: „A zašto, zašto… Mater ti se palila na Roberta De Nira, eto zašto!“ Ja sam pitao: „Ko je Robert De Niro?“ Tata je rekao: „Neki glupi glumac! Ono, komad debila!“ Mama je njemu podviknila: „Aj ti ne pizdi! Da je bilo po tebi, mali bi se zva Pamela!“ Tata je rekao: „Al nije bilo po meni!“ Mama je rekla: „Možda zato jerbo ti je dite imalo pišu!“ Onda sam ja uletijo: „To nikako ne kužim! Zašto mater da sinu ime po glumcu na kojeg se pali?“ Tata je rekao: „To pitaj Sikmunda Fjorda, nemoj mene…“ Mama je meni rekla: „Ne brini se, sinak! Ti si ispa sve skroz obratno od De Nira!“ Ja sam rekao: „E znan, al isto mi je malo koma dobit ime po glupom glumcu!“ Mama je nagnila se prema meni i rekla je: „A zamisli kako je tek zagrebačkoj zračnoj luci! Ona će dobit ime po Franji Tuđmanu!“

Ja sam rekao: „N bava kua? Prvi put čujen da će se zagrebački aerodrom zvat isto ka didin zahod!“ Mama je zinila: „Molin?!“ Tata je zinijo: „Molin?!“ Ja sam rekao: „Aparpman B!“

Onda su mama i tata u roku munja skočili se od stola i zalaufali su se prema didinom aparpmanu B. Kad su ugibali u aparpman B oni su pogledali prema vratima od zahoda. Tamo je sa crnim flomasterom pisalo „WC dr. Franjo Tuđman“. Mama i tata su zlamenovali se i govorili su: „Ujme oca, isina, iduha…“ Onda je sa vrata od aparpmana B nakašljao se moj dida. Roditelji su hića okrenili se prema njemu. Dida je zamavao sa kažimprstom i rekao je: „Svaka pristojna hrvacka kuća mora imat neki spomen na prvog hrvackog presjednika! A jel ima u kući važnije prostorije od zahoda?“

Mama je zapiljila se koljački u dida i rekla je: „Jebešmi mater, čako, ako si ti normalan!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Šta bi ja bija nenormalan ako vodin računa o redu i higijemi?“ Tata je podviknijo: „Kakvom redu i higijemi, čoviče božji?! Koje su ti to bolesne spike?“ Dida je nasmjehuljio se i rekao je: „Gleaj malo, zete… Kad ti u aparpman ulete domaći gosti, koji su uvik šporki i neredni, bogami će dobro pazit da ne seru previše po Franji Tuđmanu! Jel bereš? Nego će polako, umjereno, na peci bokune! A ne bi se čudija da više puta ulete u more i obave posal u morskin dubinama!“ Roditelji su gledali u dida sa razrogačenim očima. Dida je rekao: „A ako ne skuže sami, ja ću ih upozorit! Lipo ću in reć – gospodo, u ovon de luks aparpmanu možete uživat punu slobodu, samo nemojte previše srat po prvom hrvackom presjedniku! Normalno da će se ljudi toga držat! I onda nećemo za njima tri dana čistit, odštopavat kamalizaciju i te stvari! Jel kužiš taktiku, zete?“ Tata je pitao: „A šta kad ti ulete stranci?“ Dida je rekao: „Za goste iz Evropske unije je predviđen aparpman A!“

Onda su mama i tata u roku munja istrčali iz aparpmana B i zalaufali su se u aparpman A. Kad su ugibali u aparpman A oni su pogledali prema vratima od zahoda. Na vratima je sa crnim flomasterom pisalo „WC dr. Angela Merkel“. Roditelji su zaledili se od strave i horora. Dida je odiza njih rekao: „Ovo nema veze sa higijemom! Ovo je u znak solidarnosti sa herojskom borbom grčkog naroda protiv kapitalističkog ugnjetavanja!“

Posli smo mi obitelj sidili u dvoru i šutili smo. Mama i tata su davali si mote i beljili se kao da moj dida je malo udren u glavu. Samo onda je u didin dvor dogibao jedan barba u uniformi od pandurije. Dida je njemu rekao: „O Grgo, otkud ti? Aj sidi! Jesi za bićerin travarice?“ Murac Grgo je rekao: „Fala ti lipa, al ne pijen dok san na dužnosti!“ Dida je rekao: „Pa šta bi kod mene dolazija po dužnosti?“ Murac Grgo je rekao: „A jebiga bože, dobija san pritiv tebe kaznenu prijavu!“ Didi je uletila zbunjoza: „Kakvu kaznenu prijavu?“ Murac Grgo je rekao: „Anonimnu! Za remećenje javnog reda i mira!“ Dida je rekao: „N bava kua? A zbog čega?“ Murac Grgo je rekao: „Zbog zahoda!“ Dida je opalijo čudilo: „Kakvog zahoda, jebate patak?“ Murac Grgo je rekao: „Aj, aj, nemoj mi sad prodavat spiku da u kući nemaš ni zahoda!“ Dida je rekao: „Iman, iman… Da buden precizan, iman jednog zeta i par klozeta!“

Mama i tata su ukočenili se na katrigama. Murac Grgo je didi rekao: „Okej, saš mi odgovorit na par pitanja da tu stvar raščistimo!“ Dida je rekao: „Pucaj!“ Murac Grgo je pitao: „Jel tačno da imaš dva zahoda, od kojih si jednog nazva WC dr. Franjo Tuđman, a drugog WC dr. Angela Merkel?“ Dida je rekao: „Tačno je! Jedan je u aparpmanu B, a drugi u aparpmanu A!“ Murac Grgo je pitao: „A zašto si narečenin zahodima da baš ta imena?“ Dida je rekao: „U slučaju ovog drugog, u znak solidarnosti sa herojskom borbom grčkog naroda protiv kapitalističkog ugnjetavanja!“ Murac Grgo je pitao: „A u slučaju prvog?“ Dida je rekao: „U znak solidarnosti sa zagrebačkom zračnom lukom!“

Onda je moj tata uletijo: „Skužajte, šjor pandur, al kakve veze imaju privatni zahodi sa javnim redom i mirom?“ Murac Grgo je odbrusijo: „Ti se ne mišaj, pametnjakoviću! Ovo se ne tiče zeta, već klozeta!“ Tata je u roku keks začepijo lambrnju. Onda je murac Grgo pitao dida: „A jel tačno da ste na Dan državnosti imali svečano otvorenje zahoda?“ Dida je rekao: „Tačno je!“ Mama je cijuknila: „Čako!? Jel to moguće?! Pa koji ti je kurac?!“ Murac Grgo je pitao: „A jel tačno da su na svečanosti prisustovali stari Tonino i don Joso iz župe Srca Isusova? I da nije bija pozvan prestavnik hrvacke pandurije, iako se služija domaći pršut i sir?“ Dida je rekao: „Tačno je! Ispričavan se zbog propusta!“ Murac Grgo je rekao: „I bolje ti je! A jel tačno da je don Joso posli marende blagoslovija oba zahoda?“ Dida je rekao: „Tačno je!“ Murac Grgo je pitao: „A jel tačno da je prije blagoslova popija znatniju količinu alkoholnih napitaka?“ Dida je rekao: „Tačno je! Reka je da ne može on oba zahoda poškropit sa sveton vodicom bez barenko dva žmula bevande!“

Onda je mama fljasnila se po čelu i skriknila je: „Ajme majko, ovo je strava i užas…“ Tata je zastenjao: „Ja ću se izrigat od gnjusa, časna rič…“ Mama je rekla: „Napravićete humano djelo, šjor pandur, ako ovog starog grezuna smista zbajbučite u pržun! A bogami i don Josu!“ Onda je dida nagnijo se prema murcu i rekao je: „Ako smo gotovi sa ispitivalom, jesi za malo sira i pršuta šta je ostalo od Dana državnosti?“ Samo murac Grgo je dignijo se od stola i rekao je: „A ne, ne, prika! Prije togaš mi pokazat di ti je taj aparpman B!“ Dida je zatrepćao sa očima i pitao je: „Štaš tamo, čoviče? Pa reka san ti da je sve tačno!“ Murac Grgo je nakeserijo se i rekao je: „Moran prije marende sastavit zapišnik!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 30.06.2015.


The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)