Talas od 16 bombaških napada potresao je Bagdad u četvrtak. U ovom masakru, najkrvavijem u proteklih nekoliko meseci, stradalo je najmanje 69 ljudi. Napadi, koji su po svemu sudeći bili koordinisani, odigrali su se samo nekoliko dana po odlasku poslednjih američkih snaga iz zemlje. U Iraku inače traje kriza vlade, i pooštravaju se sektaške podele između sunita i šiita.
Možda su bombaški napadi više povezani sa povlačenjem Amerikanaca nego sa sa političkom krizom, ali ove činjenice uzete zajedno pojačavaju strahove od novog sunitsko-šiitskog krvoprolića, poput onog od pre nekoliko godina, kada se Irak našao na ivici građanskog rata.
Odgovornost za napade niko nije preuzeo odmah. Međutim, svi podaci ukazuju na Al Kaidine sunitske pobunjenike. Najviše napada bilo je u šiitskim naseljima, iako su na udaru bile i neke sunitske oblasti. Ukupno je 11 naselja pogođeno autobombama, drumskim eksplozivom ili tzv. lepljivim bombama pričvršćenim za automobile magnetom. Najmanje jedan napad bio je samoubilački, a eksplozije su odjekivale nekoliko sati. Za koordinisane kampanje poput ove uglavnom je potrebno višenedeljno planiranje, a čini se da su napadi tempirani da se poklope sa krajem američkog vojnog prisustva u Iraku, možda kako bi se pobile tvrdnje SAD da za sobom ostavljaju stabilnu i bezbednu državu. Al Kaida već duže vreme pokušava da izazove haos i isprovocira kontranapade militantnih šiita.
Najmanje 14 eksplozija odjeknulo je ujutru, a još dve su usledile uveče. Najveći napad odigrao se u naselju Karada, gde se bombaš samoubica, u vozilu punom eksploziva, razneo pred zgradom vladine agencije za borbu protiv korupcije. Dva policajca sa lica mesta kažu da je napadač došao u vozilu hitne pomoći i da je rekao čuvarima da se zaputio u obližnju bolnicu. Kada su ga čuvari propustili, odvezao se do zgrade, gde je aktivirao eksploziv.
Prema podacima iračkih bolnica i policije, nastradalo je 69 ljudi, a 169 je povređeno, uključujući i one iz dve večernje eksplozije u zapadnom delu Bagdada, gde je ubijeno devet ljudi, a povređena 21 osoba.
Al-Malikijeva šiitska vlada optužila je ove nedelje potpredsednika Tarika al-Hašemija, najistaknutijeg sunitskog političara u zemlji, da je kontrolisao odred ubica koji je pre pet godina vršio atentate na državne zvaničnike, na vrhuncu sektaških sukoba. Vlasti su izdale nalog za njegovo hapšenje.
Mnogi suniti strahuju da bi ovo mogao biti deo šire kampanje proganjanja sunitskih političara, kako bi se učvrstila šiitska kontrola širom zemlje u ovom kritičnom periodu kada su američke trupe napustile Irak. Budući da je za pripremu ovakvih sveobuhvatnih, koordinisanih napada potrebno više nedelja, a da je politička kriza izbila pre samo nekoliko dana, talas nasilja verovatno nije direktni odgovor na tenzije u vladi.
Sunitski ekstremisti često su napadali šiite, koje ne smatraju pravim muslimanima. Američki vojni zvaničnici zabrinuti su zbog mogućeg ponovnog pojavljivanja Al Kaide nakon njihovog odlaska. Poslednji američki vojnici napustili su Irak u nedelju ujutru.
Al Kaida u Iraku znatno je oslabila od prvih godina rata, ali još uvek može da povremeno organizuje koordinisane i smrtonosne akcije.
Napadi su podigli napetost u trenutku kada su mnogi Iračani duboko zabrinuti za svoju bezbednost. Međutim, da li će se obnoviti sektaški rat zavisi od toga da li će militantni šiiti odgovoriti istovetnim napadom, kao što je bila praksa dok je besneo sektaški sukob 2006-2007. Tokom tog perioda, mešovita naselja su potpuno očišćena od jedne ili druge muslimanske sekte. U Bagdadu se sused okrenuo protiv suseda, i to je danas grad sa mnogo manje verski mešovitih naselja, gde su linije sektaške podele jasno povučene.
Iako su Bagdad i Irak poslednjih godina postali mnogo bezbedniji, eksplozije poput ove od četvrtka još uvek su uobičajene.
Associated Press, 22.12.2011.
Peščanik.net, 24.12.2011.
