Sedim tako u borovoj šumi, gledam more, slušam cvrčke i pitam se: šta mi je trebalo da kupim Globus sa intervjuom skraćenog predsednika Borisa Tadića? Procenjeno je da bi bivši Vrhovni komandant i Nosilac Narodnog Suvereniteta možda kazao nešto novo. Jeste, mada baš i nije morao.
Kao prvo: „Srbija je“, veli on, „u izvjesnom smislu već prihvatila realnost da je Kosovo samostalno“ (navodim iz hrvatskog teksta, a tamo je „samostalnost“ sinonim za nezavisnost; original nisam video). Smisao „izvjesnog smisla“ izmiče mi. Srbija nije, kaže dalje Boris, imala nameru da Kosovo učini „nesamostalnim“, već je želela da definiše pravni okvir te samostalnosti/nezavisnosti. Kako? „Suštinskom autonomijom“, pazi sad! „Više od autonomije, manje od nezavisnosti“, što reče Koštunica dr Vojislav onomad. A ja se nadao da će Boris u civilu objasniti šta su on i Vuk Jeremić mislili dok su neumorno drobili „EU i Kosovo“; uzaman. Još samo da to objasni kosovskim Albancima čiji je „nacionalni cilj“ (nezavisnost) inače „legitiman i nitko ga ne može poricati“, reče Boris. Malo niže navešće potrebu za autonomijom Severa itd, što smo sve znali i bez njega. I gde smo prispeli?
E, onda dolazimo na zaista nepotrebne teme. „Nema nikakve dileme“, apodiktično tvrdi Tadić, „da je nositeljima organiziranog kriminala laknulo kad su vidjeli da sam izgubio izbore. I ja ih razumijem“. Blago narko-baronima! Eno se po Kolumbiji otvara šampanjac od sreće, a Darko Šarić pita šta pije kafana! Avganci i ostali poslovni partneri van sebe su od sreće jer je Boris izgubio izbore i sada će ih krenuti posao. A zašto se tako raduju? Zato, kaže Boris Nepotkupljivi, što je Ivica Dačić do sada bio tek nešto nalik na šefa smene u lokalnoj policijskoj stanici i bavio se, molim da primetite, „uličnim kriminalom“. Pravu borbu protiv organizovanog kriminala vodio je Boris „Eliot Nes“ Tadić uz saradnju svog Saveta za državnu bezbednost kojime je on kao predsednik države predsedavao. Sada se Boris u Srbiji „ne osjeća sigurno“, jer jako dobro zna koliko je važno analizirati obaveštajne podatke itd. Ne znam više da li ću se usuditi da izađem na ulicu kad se vratim u Beograd; jeste da sektorski radnik (pozornik) Dačić radi posao, ali ovo sa organizovanim kriminalom nije mala zajebancija…
Uozbiljimo se, ipak. Pre svega, taj Savet za državnu bezbednost telo je sasvim nepotrebno ako svako radi svoj posao: MUP, Carina, BIA i – što je najvažnije! – oficiri za vezu sa bratskim i partnerskim policijskim, obaveštajnim i bezbednosnim agencijama širom sveta. Do sada, a počev negde od akcije Sablja (eh, da lepih vremena…) ta saradnja postajala je sve bolja i donosila je lepe plodove. Ne vidim zašto bi Borisov odlazak to poremetio. Organizovani kriminal – pre svega narkotici i prateće pranje novca, korupcija i finansijski kriminal – planetarna je pojava i tu je saradnja imperativna; to zna svako. Nikakav Borisov i Mikijev Savet tu ne znači ništa – sve dok ljudi rade svoj posao i niko im ne smeta. Ja razumem da je Boris ljut na Ivicu, ali to ne znači da mora sada da ga olajava kao ostavljeni muž bivšu ženu.
To sam hteo reći.
Danas, 15.07.2012.
Peščanik.net, 16.07.2012.
