Da li generacijska prizma objašnjava pobedu Studentske liste?

Koautori ovog teksta su dr Slobodan Tomić, vanredni profesor, Univerzitet u Jorku, Viktor Stamenković, istraživač, Latenta, dr Mihajlo Popesku, direktor, Latenta

Kako izgleda pobeda Studentske liste kroz generacijsku prizmu i da li su godine birača uopšte faktor koji najbolje objašnjava ovakav ishod?

U ovom tekstu predstavljamo analizu zasnovanu na predizbornoj anketi koju je istraživački tim agencije Latenta sproveo u periodu od 36 sati pred otvaranje birališta. Anketa je kombinovala uzorak iz digitalnih panela (1.189 ispitanika) i dopunsko „offline“ anketiranje metodom „grudva uzorka“ (snowball) među penzionerima od 65 i više godina (68 ispitanika opisalo je kako će glasati 134 koje lično poznaju), što je inače grupa koju onlajn paneli slabo dosežu. Taj uzorak, uz dalje statističko modeliranje, omogućio je da projektujemo konačne rezultate izbora, a daje i uvid u okvirnu strukturu biračkog tela (uz napomenu da brojke u realnosti mogu delimično odstupati u okvirima margine greške).

Starost: pobeda u svim grupama osim među penzionerima

Sledeći grafikon daje pregled odnosa glasanja za Studentsku listu i listu oko SNS-a po starosnim grupama. Izdvaja se nekoliko stvari.

Grafikon 1: Projekcija osvojenih glasova po starosnim grupama nakon modeliranja prema Latenta E-Snow modelu™. Studentska lista pobedila u svim grupama do 65; najveći udeo u biračkom delu nosi 65+ grupacija.

Prvo, osim u kategoriji 65+, Studentska lista je pobedila u svakoj starosnoj kategoriji. Najveću podršku ima, očekivano, među najmlađima: oko 74 odsto birača od 18 do 24 godine glasalo je za Studentsku listu. Kako se ide ka starijim grupama, podrška Studentskoj listi opada.

Ali, tu dolazimo do drugog važnog nalaza: to opadanje nije strmo. Studentska lista je dobila ubedljivu većinu i kod birača u zrelijim godinama, okvirno oko 63 odsto u grupama od 45 do 64 godine, dok je u grupi od 35 do 44 godine imala najmanju prednost, 52 prema 39 odsto. To što je podrška veća u „zrelijim“ nego u srednjim godinama može na prvi pogled predstavljati iznenađenje, ali može ukazivati i na „efekat roditelja“: u toj grupi su skoncentrisani roditelji studenata, kao i punoletnih i maloletnih đaka, za koje je razumno verovati da su sentimentalno bliži listi koju iza koje studenti.

Treće, jedina starosna kategorija u kojoj je lista oko SNS-a osvojila više glasova od Studentske liste jeste 65+, i to sa 59 prema 34 odsto, uz oko 7 odsto za ostale liste (kada se računa odnos samo između dve najveće liste, to je oko 63 prema 37). To je, međutim, manja razlika nego što je vladajuća lista obično ostvarivala u odnosu na opoziciju u toj starosnoj grupi. Primera radi, prema jednom merenju iz decembra 2024.godine, čak 77 odsto birača od 71 do 80 godina deklarisalo se kao bliže vlasti nego opoziciji (da je anketa obuhvatila i birače do pet godina mlađe, odnosno one starosti od 65 do 70 godina. udeo bi bio nešto niži, ali bi i tako, sa 75 odsto ili malo ispod, bio znatno viši od 59 odsto birača starijih od 65 koji su sada glasali za SNS.listu). Čak i kada se tome doda gotovo oko 2 odsto birača koji su glasali za SPS, taj vladajući udeo među najstarijima ne prelazi 61 odsto.

Ovo blago topljenje podrške SNS-u među najstarijima nije zanemarljivo, jer je reč o najbrojnijoj starosnoj grupi. Prevedeno u apsolutne brojke, lista oko SNS-a tu dobija oko 850.000 glasova -(procena se kreće između 830 i 880 hiljada), blizu polovine svog ukupnog rezultata. Od penzionera koji su 2023. glasali za listu SNS-a otprilike svaki osmi do deveti sada je glasao za Studentsku listu, dok je oko 87 njih ostalo uz listu oko SNS-a; zanimljivo, nekoliko odsto tradicionalnih SNS birača starijih od 65 ovog puta nije ni izašlo na izbore. A budući da penzioneri koji su „promenili stranu“ su ovog puta glasali za direktnog konkurenta – Studentsku listu, reč je o dvostrukoj koristi za student; ne samo umanjivanje glasova za listu oko SNS-a nego istovremeno i uvećavanje glasova za Studentsku listu za isti taj broj.

Da li su, dakle, godine starosti dobro objašnjenje za izborni rezultat 25. oktobra? Delimično. Godine jasno izdvajaju penzionere kao poslednje uporište vladajuće liste, ali unutar grupa mlađih od 65 razlike su značajne. To što podrška Studentskoj listi na ovim izborima ne opada ravnomerno može ukazivati na to da su godine zapravo posredni pokazatelj (tzv. proksi) za nešto drugo: za životnu fazu, odnosno za to koliko je neko lično, a ne samo politički, vezan za studente, kao đak, kao roditelj ili kao baba i deda, a ne tek kao za političke aktere. Starosne kategorije se, drugim rečima, mogu čitati kao afektivna vezanost: đak ili student (18–34), roditelj studenta ili đaka (45–64), ni jedno ni drugo (35–44, grupa u kojoj je roditelja procentualno manje nego u narednoj) i baka ili deka (65+). Grupa 35–44, u kojoj je najmanje roditelja dece studentskog ili đačkog uzrasta, a koja je u fazi najveće zavisnosti od države (posao, kredit), jedina je grupa do 65 u kojoj je SNS bio donekle konkurentan (39 odsto). Ovo je, naravno, hipoteza: anketa nije pitala ispitanike o deci.

Mesto: grad i selo objašnjavaju više od godina

Ipak, tip biračkog mesta, tj. da li je ono gradsko ili seosko, kao i nivo obrazovanja birača, još su bolji prediktori glasanja na ovim izborima (uz napomenu da najniži nivo obrazovanja korelira sa najvećim starosnim dobom).

Kada pogledamo zvanične rezultate, videćemo da je na oko 3.500 gradskih biračkih mesta Studentska lista osvojila 59,9 odsto glasova, a lista oko SNS-a 34,1 odsto. Na oko 4.800 seoskih biračkih mesta odnos je obrnut: lista oko SNS-a osvojila je 49,0, a Studentska lista 42,5 odsto. Studentska lista je u gradovima imala 17 procentnih poena više podrške nego na selu.

Podela je prisutna u svim delovima zemlje, ali ne svuda jednako. U gradskim delovima Beograda Studentska lista osvojila je 66 odsto glasova, a i na seoskim biračkim mestima (kojih, doduše, ima svega oko 300) zadržala je prednost: 50 prema 45 odsto. U Vojvodini i u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji lista oko SNS-a na selu vodi sa tri do četiri poena razlike. Najveći jaz je na jugu i istoku Srbije: tamo je Studentska lista pobedila u gradovima sa 53 prema 40 odsto, dok je na selu lista oko SNS-a osvojila 54, naspram 35 odsto Studentske liste.

Grafikon 2: Udeo važećih glasova po regionima.

Za ishod izbora bilo je presudno i to što je Studentska lista osvojila znatno veći deo seoskih glasova nego „Srbija protiv nasilja“ tri godine ranije. Na seoskim biračkim mestima, gde je SPN 2023. dobila svega 14,4 odsto glasova, Studentska lista sada je osvojila čak 42,5 odsto. Lista oko SNS-a tako je na selu pobedila sa svega 6,5 poena prednosti. U gradovima, koji daju 64 odsto važećih glasova, Studentska lista imala je prednost od gotovo 26 poena. Tesna pobeda SNS-a na selu zato nije mogla da nadomesti provaliju u gradovima.

Ovo ukazuje na to da se baza SNS-a potencijalno rekomponuje (ukoliko se ovaj trend nastavi i produbi) i poprima sledeći geografsko-demografski oblik: stariji, niže obrazovani, selo jugoistoka (54:35). U Beogradu je Studentska lista pobedila i na selu; u Vojvodini i Šumadiji SNS na selu vodi za svega tri do četiri procentna poena. Osim ako se trend ne preokrene nekim manje verovatnim spletom događaja, to može biti znak da SNS prestaje da bude snažna geografski catch-all stranka i prerasta u skromniju stranku sa regionalnom, a ne široko diverzifikovanom bazom.

Obrazovanje: najoštrija linija podele

Najoštriju vododelnicu u glasanju, ipak, povlači nivo obrazovanja. Među biračima mlađim od 65 sa višom ili visokom školom Studentska lista je osvojila oko 71 odsto, sa srednjom oko 60, a sa osnovnom svega oko 24 odsto, uz napomenu da ova poslednja procena počiva na malom poduzorku, pa je treba čitati kao okvirni trend, a ne kao preciznu meru. Razlika od gotovo 50% između najobrazovanijih i najmanje obrazovanih veća je od svake razlike koju povlače godine. Za razumevanje novog biračkog tela korisnije je, dakle, pratiti obrazovanje i veličinu mesta nego samu starost (uz napomenu da veličina mesta i obrazovanje delom koreliraju, pošto je na selu udeo visokoobrazovanih osetno niži, dok postoji i veza veličine mesta sa godinama – zbog depopulacija sela i odlaska mladih u gradove, viši je prosek godina na selu¹).

Najmlađi i oni koji su 2023. ostali kod kuće

Velika prednost Studentske liste vidljiva je i među onima koji na prošlim izborima nisu učestvovali. Od birača koji 2023. nisu imali 18 godina više od tri četvrtine glasalo je za Studentsku listu, a među onima koji su 2023. imali pravo glasa a nisu izašli, oko 77 odsto. Izlaznost je ove godine skočila sa 58,7 na oko 69 odsto, pa je na birališta izašlo (sa dijasporom) oko 670 hiljada birača više nego 2023. Prema našoj proceni, oni koji 2023. nisu glasali, još nisu imali pravo glasa, ili su poništili listić 2023. godine čine oko četvrtine, a možda i više, birača Studentske liste.

Sumirano: šta sve ovo znači

Generacijska prizma objašnjava manje nego što bi se obično moglo pretpostaviti. Studentska lista nije pobedila prvenstveno zato što su mlađi glasali drugačije od starijih, već i zato što je opozicija po prvi put bila konkurentna tamo gde nikada nije: na selu, gde je sa 14 skočila na 42 odsto, među roditeljima studenata i đaka, čija podrška nikada nije bila ovako visoka, pa i u samom penzionerskom bastionu SNS-a, koji se blago okrunio.

Ta pobeda bila je, dakle, spoj dva procesa. Prvi, mobilizacija: izlaznost je skočila sa 58,7 na 69 odsto, oko 670 hiljada birača više nego 2023, a četvrtina ili više glasova Studentske liste došla je od onih koji 2023. nisu glasali (među prvoglasačima više od tri četvrtine, među apstinentima 77 odsto). Drugi, konverzija: okvirno svaki osmi SNS birač, svaki osmi do deveti SNS penzioner i dve petine SPS birača prešli su studentima. Drugim rečima, većina koja je stala iza Studentske liste nije samo mobilizaciona nego i konverziona.

Peščanik.net, 02.11.2026.

Srodni link: Slobodan Tomić, Mihajlo Popesku – Kako je Studentska lista namakla većinu

1. Prema Popisu 2022, obrazovanje i veličina mesta snažno koreliraju: udeo visokoobrazovanih u gradovima je otprilike dva do tri puta veći nego na selu (nacionalni prosek 22,4 odsto), dok je stanovništvo sa osnovnim obrazovanjem ili nižim pretežno koncentrisano u seoskim naseljima. Veza veličine mesta sa godinama postoji, ali je slabija: seosko stanovništvo jeste starije (prosečna starost po regionima kreće se od 42,7 godina u najurbanijem Beogradu do 44,9 na pretežno ruralnom jugu i istoku, uz udeo stanovnika starijih od 65 godina od 20,3 do 23,7 odsto), ali je taj raspon znatno manji od obrazovnog. Izvori: Republički zavod za statistiku, Popis 2022 – „Školska sprema, pismenost i kompjuterska pismenost“ i „Starost i pol“.