Opet ćemo o diplomatiji, cenjeni publikume, jer se nekome baš žuri u Moskvu, pa ne može da sačeka da našoj tamošnjoj ambasadorki, Jelici Kurjak, istekne mandat, a uskoro bi joj istekao jer je naimenovana 2008, ali eto, u jeku intenziviranja odnosa dvaju bratskih slovenskih naroda, vrhunaravne stvari se ne mogu prepustiti baš svakome.
Na to mesto mora doći čovek od poverenja, da džumhurbaškan Nikolić ima brata (ima li ga?), to bi bilo pravo rešenje. Tako je i Milošević radio. Videćemo kako će ovi raditi, ko li će nam to zasesti v maskovskaje pasoljstvo, a mi bolje da se pozabavimo šta su to državotvorci zamerili H. E. Jelici Kurjak.
Čuda i pokore, samo smešne i sublesasta kao i uglavnom sve što radi nova narodna vlast. Slušajte ovo: naša ambasadorka se sastajala sa ličnostima iz ruske opozicije! Viđi vraga su sedam binjišah! Đe to u Bečkoj konvenciji piše da bašelčije treba da se sastaju isključivo sa predstavnicima vlasti. Za koji Crven Ban imaju diplomatski imunitet? Evo zašto? Zato da bi odlazeći H. E. Konuzin mogao svojevremeno da lobira za bivšu opoziciju, a sadašnju vlast. Neki bajagi principijelni ljudi su to nabijali na nos i Konuzinu i bivšoj opoziciji, ama čovek je imao pravo da to radi. Nije baš običaj, ali nije ni u koliziji sa „dobrim diplomatskim običajima“ i bla, bla, bla…
Evo, ljudi moji, kada sam ja bio moja ekselencija, potegnem jednog dana u severnu Nikoziju pravo na sastanak sa šefom lažne države Kuzey Kibris Cumhuryeti, Raufom Denktašom, ne naravno na svoju ruku, raspitao se, takva je na Kipru praksa, kiparske vlasti nemaju ništa protiv, jer one naše ekselencije drže akreditovanim na celokupnoj teritoriji ostrva i daju nam pravo da pričamo s kim hoćemo, kad hoćemo i koliko hoćemo, pa taman i sa „lažnim“ državnicima. Ispričam se ja, tako, sa rahmetli Raufom, pošaljem ministarstvu depešu (kojom je tamo obrisan nos, ako ne i nešto gore). I šta? I dalje persona grata u Nikoziji. Niko ništa ne zamera.
Opet se jednom (ajd sad da kažem polunamerno) izlanem na Severnom Kipru, pa u razgovoru sa sledećim predsednikom lažne države, Mehmetom Ali Talatom, odvalim da je sever Kipra okupirana teritorija, a to je reč koju Turkokipri ne vole da čuju, i šta? Je li mi bio zabranjen ulazak u Famagustu, Belapais, Kerinju i, uopšte, mesta na koja sam voleo da idem. Jok, more. I gore sam bio persona grata. Jelica, međutim, v Matuški izgleda da nije, jer je, kako nas obaveštavaju mediji, radila na rušenju Putina, a ćerka joj pohodila mitinge opozicije. Pa šta? Je li Jeličina kćer akreditovana u Moskvi ili je potpuno privatna ličnost. Mrkiću, more, smisli neki bolji razlog, ovo je, čoveče, sprdačina.
Danas, 19.09.2012.
Peščanik.net, 21.09.2012.