Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ovo društvo je doživelo još jedno poniženje koje ostavlja bolne dange. Posle akta mučenja velikog broja ljudi soničnim oružjem, mučitelj je pozvao žrtve na masovnu odgovornost. Ta okolnost, nastala u napadu fantastične podivljalosti, ovde je pokrenula mlak otpor. Javljaju se jedino oni koji inače ne ćute, većina je pomirena sa porazom i sa sobom.

On to razume kao nadmoć, i možda je u pravu. Njegova percepcija sebe je samoljubiva iluzija, deo zablude da ga ljudi vole i da drugih emocija osim ljubavi za njega nema. I posle toliko maloumnih ispada, neki ozbiljni ljudi ga shvataju ozbiljno, kao stožer državne politike.

On je ipak skup simptoma mnogih bolesti, metastaza na telu društva, bolan čir na guzici, teški zadah koji se prostire nad Srbijom kao bojni otrov. U salonskim planovima opozicije broje se procenti i razmatraju istraživanja. Kao da su izbori ovde mogući! Nasilnika uporno oslovljavaju predsednikom, iako on to ne može biti, jer mu je prividna legitimnost istekla u državnom teroru. Nasilje je nastavljeno potragom za onima koji su se uverili da je sonično oružje korišćeno sredstvo masovnog mučenja 15. marta 2025.

Teško je oživeti otpor u zaspalom društvu. A ono je naviknuto na stalno iščekivanje zla. U razmišljanju nekih ljudi koji pamte uglavnom loša vremena, ovdašnju krizu izazvanu socijalnom agonijom, moguće je razrešiti samo uz politički perpetuum mobile. To je skoro nemogući buntovni opit sa rasporedom preostale energije, ali po tom mišljenju, izbori su mogući samo kad bude srušen onaj koji ih onemogućuje. Ili ih po navici čini uzaludnim.

Operativni model rušenja neuračunljivog vladara verovatno ne postoji. Osim kao daleka ideja o pritisku posustale ulice. Bilo je takvih pritisaka, ali su oni bili nedovoljni, pre svega zbog preventivne distribucije straha i nedostatka dobrih ideja o završnom činu.

Vladalac je u otvorenom ratu protiv građana Srbije. Njegovi ulizički podanici tvrde da napadi na njegov lik i delo, imaju za cilj dehumanizaciju te pojave. Tako bi onda bila opravdana svaka mera protiv njega.

Čitava njegova strašna biografija je proces redukcije ljudskosti. Ovih dana je taj proces možda u završnoj fazi. Ali još nije moguće izmeriti granice neljudskog propadanja. Sigurno nas očekuju još mnoge užasne stvari, pre nego što se ta crna rupa ugasi gutanjem same sebe.

To je već deo čaršijske teorije o neumitnoj konačnosti bioloških procesa. Ali, teško društvu koje svoje spasenje iščekuje prirodnim nestajanjem problema.

Juče se u nekom parku pojavio u društvu robota Milutina i Dragutina, koje je pokazao kao svoje prijatelje. Neko je te naprave obukao u bizarnu nošnju: odenuo ih u jeleke i metnuo im šajkače na glave.

Roboti su Kinezi, koji su Srbi koji su podešeni da igraju Moravac. I on ih tako voda okolo, slika se sa njima i nešto govori i poziva na miting robota u subotu, hvaleći folklorni dar Milutina i Dragutina, smisao za druženje i podnošenje svega što dreseru pada na um.

Rekao je da ti aparati igraju bolje od njega. Pokušao je da uz pomoć svoje kvadriplegičarske motorike bar jednim korakom isprati ritam Milutina a naročito Dragutina. Ali, nije uspeo u tom plesu do snova, nedostaje samo taj jedan korak u potpunoj aritmičnoj smetenosti.

Zar je zaista moguće da se to događa? Igra trojice veštačkih ljudi u parku, nadmašila je sve besmisleno oko nas.

Koji je to idiot, sunce ti žeženo!

Peščanik.net, 26.06.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)

Author: Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.