Ne, ovo nije tekst o drugom krugu predsedničkih izbora.

U senci obrata na velikoj političkoj sceni i neke vrste medijske debate o većem i manjem zlu i zlu uopšte, iza kulisa, na kamernim scenama uporno se pokazuje isto. Autoritarnost, nesposobnost da se prihvati ma kakva kritika i kažnjavanje za kritički stav, čak i u nauci, koja je bez kritičkih ideja obična fikcija – nisu odlike samo političke elite, već, po svemu sudeći, svih elita – redovno samozvanih.

Jedan od dva slučaja koje ću prikazati nije doživeo nikakvu medijsku reakciju, a drugi jedva da jeste. Zato prvom posvećujem nešto više prostora.

U prvoj polovini godine, odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) održavaju preliminarne odeljenske izbore, iz kojih, po pravilu, proizlaze predlozi za nove akademike. Odeljenjski izbori odvijaju se u dva kruga, a pravo glasa imaju članovi datog odeljenja. U jednim takvim preliminarnim izborima, jedna žena je ušla u uži izbor kandidata, a u drugom krugu je nestala sa liste. Šta se dogodilo između ta dva kruga? Kandidatkinja je kritikovala neke akademike, po imenu ili samoidentifikaciji, blago, dobronamerno i veoma pristojno. Na promociji jedne publikacije ona je, uz ostalo, rekla:

“U Srbiji se naukom – računajući tu i sve univerzitetske profesore – bavi svega 12.000 ljudi. Od toga se humanističkim naukama bavi u najboljem slučaju jedna četvrtina – dakle, oko 3.000 ljudi. Između njih, svega je 100 do 150 profesionalno vezano za antropologiju književnosti, folkloristiku i istraživanje književnih poetika. Budući da smo tako malobrojni, da pišemo na malom jeziku, o temama koje jesu univerzalne ali su vezane za mali narod, sve što objavimo mi zapravo pričamo jedni drugima – što će reći sami sebi.”

“Centar[1] je dobio novu upravu, na čelu sa akademikom Gutmanom, i toj upravi Liceum[2] nije potreban. Nije joj više potreban ni Odsek za jezik i književnost, niti – uostalom – nijedan drugi odsek. Ni oni više neće postojati, kako sam nezvanično obaveštena. Ova odluka – koliko je neočekivana i iznenadna za sve koji su u proteklih 20 godina imali nekog posla sa kragujevačkim Centrom – toliko je do današnjeg dana ostala neobjašnjena i neobrazložena. Javnosti nikad nije predočeno, zvanično ili nezvanično, zašto je ona doneta, zbog čega su bile potrebne tako drastične mere, šta je to u radu Centra bilo loše ili neuspešno da ga je praktično trebalo ugasiti. Doprlo mi je do ušiju da je nova uprava donela ovu odluku ne bi li zašitila kvalitet budućih izdanja Centra. U to ime, jedini autori i urednici tih izdanja moći će da budu samo profesori na FILUM-a[3] i članovi Akademije. Ako se pokaže da je ova izjava autentična, onda nju zaista nije vredno komentarisati. Mora biti da nad nama kao nacijom visi neka stara zla kob koja nas neprekidno tera da sečemo grane na kojima sedimo, da bacamo u špil dobitne karte – birajte metaforu, ima ih koliko god hoćete.“

Verovali ili ne – ove reči su bile dovoljne da akademici diskvalifikuju kandidatkinju. Njeno ime je Mirjana Detelić. Impresivni naučni opus (a to bi, valjda trebalo da bude jedini relevantan kriterijum) dr Mirjane Detelić može se naći na sajtu http://www.mirjanadetelic.com. Umesto nje, na listi se našao – Leon Kojen. Ostavljam vam da sami guglujete njegov ukupni naučni opus. Ja nisam uspela.

Drugi slučaj je imao skromnu medijsku obradu. Dr Bojana Bokorov, kao i dobar broj lekara sa akademskim zvanjima, radila je u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i istovremeno, kao docentkinja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Agencija za borbu protiv korupcije dodelila je dr Bokorov status uzbunjivača u odnosu na Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici, protiv koga je ona svojevremeno podnela pritužbu toj Agenciji, zbog sumnje u nezakonite i koruptivne radnje u Institutu. Status uzbunjivača služi zaštiti od samovoljnog otkaza. Institut za onkologiju joj nije dao otkaz, ali jeste Medicinski fakultet. Nisu mogli da podnesu buru, kao svaki sistem dobro spojenih sudova. Ako ne otpusti jedan – nema brige, tu je drugi. U prvom krugu je dobila zaštitu. U drugom je otpala.

Iza jedne od ove dve žene stali su Doktori protiv korupcije. Iza druge – niko. I pored tolike medicinske i književno-teorijske elite u Srbiji! Naučna relevancija i stručna hrabrost naspram infamnih institucija koje upravo zbog autoritarnosti i obesne osvetoljubivosti gube ugled, moraju biti podržane. Glasno, imenima i prezimenima. Inače nećemo imati pravo da se doživljavamo ni kao naučnici ni kao stručnjaci, već samo kao članovi nečega što dobro zvuči a prazno zveči.

A možda se ja i varam kad je SANU u pitanju. Možda su se događaji, u stvari, odvijali obrnutim redom. Možda je akademik Gutman želeo da dovede u Akademiju Leona Kojena, pa je radi toga malo rasturio Centar za naučna istraživanja u Kragujevcu, računajući da će makar neko morati da reaguje na to. Izbor je – zahvaljujući višestranosti kandidata koji je i bivši političar, i bivši filozof, i trenutni kritičar poezije – mogao pasti na jedno od tri odeljenja: istorijsko, društveno ili jezičko, i nije bilo važno ko će prvi reagovati. Malo je, međutim, nedostajalo da ovaj projekat doživi neslavan kraj, jer nije reagovao baš niko. Srbija i ne haje za naučne centre, a Akademija je zauzeta izborima. U poslednjem trenutku javlja se jedan glas protiv, Gutmanu pada kamen sa srca, a glas protiv pada sa liste. Moguće je i da je odlučivanje pri glasanju za kandidate bilo rukovođeno isključivo naučnim razlozima. Možda se varam, jer tako je normalno i uobičajeno da hemičar Gutman pred vrata SANU dovodi političara-filozofa Kojena.

A možda se i varam kad je Medicinski fakultet u pitanju. Možda su se događaji u stvari odvijali obrnutim redom. Možda je Fakultet otpočeo sa uobličavanjem profesionalne greške lekarke i pre nego što je postala uzbunjivačica. Kao i da se za otpuštanje rukovodio isključivo stručnim razlozima. Upkos svemu, naročito zdravom razumu. Možda se varam, isključujući to da su pravni savetnici Instituta za onkologiju i Medicinskog fakulteta imali plodnu razmenu strogo pravničkih argumenata o ulozi prava u sistemima spojenih sudova.

Možda se i teorijski varam: slučaj Detelić je interpretacijski, a slučaj Bokorov – administrativni. Prva diskvalifikacija je indirektna, druga direktna. Od hermeneutike do egzegeze (i natrag). A, udaranje na autoritete sa čistom, tako čistom teorijom ne može imati ikakve veze.

Peščanik.net, 27.05.2012.

———–    

  1. Misli se na Centar za naučna istraživanja u Kragujevcu.
  2. Liceum je serijska publikacija Centra za naučna istraživanja u Kragujevcu.
  3. FILUM – Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima.