Nastupilo je zlatno doba duševnih bolova, ozlojeđenosti i tužibapstva. Digla se u javnosti povelika graja oko Kusturičinog utuženja e-novina, kao što se uvek podigne kada se neka slična tužba podnese. Ali ja sve nešto mislim da je bes javnosti usmeren na pogrešnu stranu. Velja Ilić, Ceca Ražnatović, Đole Vukadinović i Kusturica imaju sva prava da tuže bilo koga zbog bilo čega. Pažnja javnosti, međutim, treba da bude fokusirana na nezavisno, je li, sudstvo koje svojim dosadašnjim presudama ohrabruje tužioce da presavijaju tabak i da se tužakaju.
A u našem su sudstvu kriterijumi poprilično nedefinisani, čak i kada se radi o krivičnim delima. Da počem naše kadije sude onako kako je majka savetovala Marka Kraljevića, dakle ni po babu ni po stričevima, ne bi se tako olako angažovali advokati i ne bi se tako glasno tražila kompenzacija za duševne bolove. Ovako, baci kadija pogled na tužiočeve babe i stričeve i odrapi tuženoga za poveliku sumu. Da se ne bi zamerao tužiočevoj „familiji“.
Takva praksa ohrabruje sve potencijalne tužibabe. „Duševni bolovi“ – najčešći motiv tužakanja – krajnje su fluidna stvar. Ali stvar koja ipak ne izmiče empirijskoj obradi. Razbiješ nekom, recimo, glavu u kafanskoj tuči: delija ode u Urgentni centar i tamo mu daju potvrdu o težini telesnih povreda. Smatram – kao jedan od mnoštva utuženih – da bi i podnosioci tužbi za duševne boli trebalo da sudu podastru dokaze o pretrpljenom bolu. To jest – uverenje psihijatra da je do takvih bolova došlo i da su bitno smanjili tužiočevu radnu sposobnost.
Nadalje, manje bi se tužakalo da cenjeni tužioci ne računaju na blagonaklonost sudija dospelih na tu časnu dužnost milošću i intervencijom nekog od njihovih moćnih mentora ili prijatelja. U zemlji burazerskog pluralizma, gde se „naši ljudi“ paze kao malo vode na dlanu, to je velika prednost za tužibabe.
A opet, ni to ne bi trebalo mnogo da intrigira tuženike i njima skloni deo javnosti. Da li ja to hoću da kažem da treba da se pomirimo sa stanjem stvari i da ćutke podnosimo pritiske na slobodu izražavanja. Jok, more. Daleko sam od te primisli. Samo hoću da ukažem na pravne lekove. To jest – na onaj kadiluk u Strazburu. Samo, treba se malo organizovati. Mogao bi NUNS da napravi fond za tu svrhu. Svi da uplaćujemo određenu godišnju sumu, pa kad neka tužibaba neosnovano dobije lepe pare, e – onda i mi presavijemo tabak pa pravac Strazbur. Pa kad država počne da gubi poveliku kintu zbog osionosti svojih miljenika, tada će možda i sudovi početi drugačije da sude.
Danas, 24.02.2011.
Peščanik.net, 24.02.2011.
