Fatalizam

Kao običan građanin ove zemlje, koji prosečno prati dnevnu politiku i izveštavanje raznih medija, biću slobodan da ovde zabeležim neke od rezultata koje je za deset meseci na vlasti ostvarila nova Vlada Srbije.

– visoki dužnosnik Ministarstva kulture pravi spiskove nepodobnih medija

– ekstremno desničarske organizacije (koje su na raznim mestima u vlasti na lokalnom nivou) prave spiskove nepodobnih nevladinih organizacija, medija i pojedinaca

– visoki vladin dužnosnik pravi spisak nepatriotskih filmova

– na desetu godišnjicu ubistva Zorana Đinđića, uposlenik Ministarstva pravde na svoj Fejsbuk profil stavlja sliku puške iz koje je premijer ubijen

– sve je veći broj međunacionalnih incidenata u Vojvodini

– 80% srednjoškolaca misli da je opravdana diskriminacija LGBT osoba, a trećina podržava nasilje prema pripadnicima te populacije

– prosečna plata je realno manja nego pre godinu dana i ponovo ne može da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu

– troškovi života su 30% veći nego pre godinu dana, cene svakoga dana nezadrživo rastu

– u apotekama nema lekova za najteže bolesnike

– liste čekanja za pojedine medicinske intervencije sve su duže

– u Sartidu je podložena peć samo da bi pravila gubitke i da bi Dinkić sakupljao političke poene

– čitava privreda zemlje zasniva se na jednom malom automobilu

– u pravosuđu… ah, u pravosuđu…

– od 163 novopostavljena visoka državna službenika, 148 postavljeno protivzakonito

– u državnim organima, na svim nivoima, smenjeno preko 3.000 ljudi, da bi bili postavljeni članovi stranaka na vlasti, uglavnom nekompetentni za poslove koje obavljaju

– ni dan-danas ne znamo šta se zapravo stavlja na teret Miroslavu Miškoviću, znamo samo da je država priznala da nije u stanju da spreči njegovo bekstvo, te ga samo iz tog razloga i dalje drži u pritvoru

– svakih nekoliko dana imamo pucnjave i ubistva na ulicama gradova Srbije

– premijer nam još uvek nije objasnio zašto se sastajao sa Mišom Bananom, niti o čemu je sa njim pričao

– ni dinar iz državnog budžeta nije namenjen filmskoj industriji (valjda zato što su filmovi nepatriotski)

– nema otkupa knjiga

– ministarstvo kulture finansira samo projekte u kojima reč nacionalni bode oči

– Dnevnik RTS, po duhu i načinu plasiranja informacija, sve više podeća na Dnevnik RTS iz devedesetih

– usvojeno je tek oko trećine zakona i propisa iz evropske agende (govorim o zakonima i propisima čije je usvajanje zadatak ove nove vlasti)

– prvi potpredsednik Vlade daje na uvid javnosti SMS poruke koje je dobijao (da li ste ikada čuli za tako nešto, bilo gde u svetu?), e da bismo se sažalili na njegovu tužnu sudbinu, potpuno nesvestan činjenice da političar odgovoran za svoje postupke ne sme da radi tako nešto

– prvi potpredsednik Vlade najavljuje hapšenja u medijima (nedopustivo!), najavljuje podizanje optužnica (kojih, doduše, još nema), određuje dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, sređuje situaciju u Crvenoj zvezdi, viče na Tačija, prodaje vojvođansku zemlju šeicima, i to dogovorom, bez tendera i poštovanja zakonske procedure, prepušta JAT šeicima, sklapa poslove za namensku industriju (doduše, od svega nabrojanog, ovo jedino i spada u opis njegovog posla) itd, ne može se to sve nabrojati, čovek je u stvari natčovek, ne mogu ja sitan ispratiti sve što on radi

– tek nakon što je stranka prvog potpredsednika Vlade odlučila da paraf može da se prihvati, takvu odluku je donela i Vlada, a zatim i Skupština

– od obećane „seče propisa“ nema ništa, i dalje vam je potrebno mnogo vremena i živaca da dobijete bilo kakvu dozvolu, da bilo šta registrujete, da dobijete bilo kakav papir

Dakle, to je samo ono čega sam ja uspeo da se setim u ovom trenutku, i to kad je reč o Vladi – predsednik, sa svojim izjavama (naročito famoznim „izvinjenjem“, umotanim u priču o tome da genocid tek treba da se dokaže, iako je itekako dokazan na sudu) zaslužuje poseban tekst. Šteta koju on nanosi ovoj zemlji ne može se tek tako, usput, zabeležiti. I šta sad ja hoću da pokažem ovim nabrajanjem? Mislim da je svima jasno. Kao što je jasno i sagovornicima Peščanika, pa se ne libe da to i kažu. Nikome se oni time ne podsmevaju, niti na taj način pokušavaju da aboliraju prethodnu vlast od svega onoga lošeg što je radila, a toga je bilo mnogo. A nisu ni nekakvi „fatalisti“ koji na silu pokušavaju da dokažu da se ništa u Srbiji ne može promeniti, jer se samo iz ovoga što sam ovde nabrojao vidi da je Srbija itekako u stanju da se promeni, a i da se menja, svakog dana, na naše oči, i to nagore. Nacionalizam nije nestao, nego je konačno pobedio i ustoličio se kao opšteprihvaćena zvanična politika, i više se niko ne usteže da maše zastavom nacionalizma kao nečim sasvim legitimnim. Stoga ne treba da čudi ljutnja Dragana Đilasa na Tomislava Nikolića što je Srbe iz Bosne nazvao Bosancima, jer je i Đilas deo te priče, i on je na čelo Demokratske stranke dojahao na talasu koji je na vlast doveo nacionaliste, a od ranije su poznate njegove ideološke preferencije (šifra: Parada ponosa). Dakle, nije se nacionalizam preselio u demokratski tabor, on se samo razlio svuda, jer nije bilo nikoga i ničega što bi tome bilo brana. Iz Evrope stižu pohvale našem „državnom vrhu“ jer njegovi članovi ispuštaju prihvatljive zvuke kada su van zemlje, i to u onom kontekstu koji Evropu sada jedino zanima. Jedan deo tzv. Druge Srbije, uz terciranje razne „ambiciozne dečurlije sa blogova“, govori nam da treba da ćutimo o svemu drugome jer ova vlast „rešava problem Kosova“, baš kao što su u predvečerje ratova iz devedesetih intelektualci branili Miloševića zato što reševa problem Kosova (pa vi vidite gde nas je to dovelo). A sve to zbog jednog parafa, koji će jednom, nekad, postati potpis, a kako će se i po koju cenu primenjivati, to ćemo tek da vidimo. Evropu će druge stvari u Srbiji zanimati tek kada dođe vreme za sledeći korak u integracijama, a on će doći za mnogo, mnogo godina, godina koje će Srbiju gurnuti u još dublji glib i mulj od onog u kojem je sada. Zamislite samo koliko će nam tek onda vremena trebati da ispunimo taj sledeći uslov.

E sve to vide i shvataju sagovornici i autori Peščanika. To su ljudi koji su uvek govorili ono što misle i imali argumente da to potkrepe. Tako je to bilo i u prvoj i u petstotoj emisiji. I nisu to jedan ili dva čoveka, već jedna veoma šarolika grupa ljudi koji imaju veoma različite stavove i mišljenja. Ali neke stvari su im zajednički imenitelj: pacifizam, antinacionalizam, hrabrost i lični i intelektualni integritet. A to je ono što je jedino važno. Uprkos onome što banalnim argumentima pokušava da pokaže „ambiciozna dečurlija sa blogova“.

 
Peščanik.net, 04.05.2013.