5. jula 2022. Demokratska Narodna Republika Alžir obeležila je 60. godišnjicu nezavisnosti. Sudbina Alžira do 1962. nerazdvojna je od istorije Francuske. Francuska kolonijalna uprava okončana je krvavim osmogodišnjim (1954-62) narodnooslobodilačkim ratom. Po sticanju nezavisnosti, Alžir se priklonio sovjetskoj sferi uticaja, ali uz sopstvenu verziju socijalizma blisku idejama Titove SFRJ i nesvrstanosti.
Prva velika kriza sa kojom se Alžir suočio bili su događaji iz oktobra 1988, kada je nakon niza protesta širom Alžira zbog ekonomske krize sprovedena liberalizacija ekonomskog sistema i postepeno uvođenje višestranačja. Na lokalnim izborima juna 1990. pobedu je odneo Islamski front spasa (FIS) koji se zalagao za islamsku državu utemeljenu na šerijatu. Godine 1992. Alžir tone u krvavi građanski rat koji će trajati čitavu „crnu deceniju“. U proleće 1999. Abdelaziz Buteflika postaje predsednik. Na to mesto će biti biran 4 puta, a četvrti mandat (2014-19) provešće u invalidskim kolicima.
Sredinom februara 2019. počinju masovni nenasilni protesti Hirak (Pokret), koji su se održavali svakog petka do pandemije Kovida-19. Na predsedničkim izborima decembra 2019. na čelo Alžira izabran je Abdelmađid Tebun, uz apstinenciju od 40%. Po okončanju pandemije protesti su nastavljeni…
Peščanik.net, 13.07.2022.
FOTOGALERIJE