Tekst albanskog pisca Fatosa Lubonje u kojem analizira prijem oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju pred tribunalom u Hagu, izazvao je refleksne reakcije upravo onog nacionalističkog poretka u Prištini čije licemerje Lubonja oštro kritikuje.
Članak je proletos objavljen u časopisu Dijalog Jugoistočne Evrope – Südosteuropa Mitteilungen – u okviru temata posvećenog oslobađajućim presudama Haradinaju i Gotovini (novembar 2012), pod nazivom „Oslobađanje Ramuša Haradinaja i percepcija u albanosferi”, ali je pažnju sunarodnika privukao tek prošle sedmice po neautorizovanom štampanju prevoda u kosovskom magazinu Panorama.
U njemu nekadašnji politički zatvorenik, poznati književnik i novinar, opisuje neupitnu glorifikaciju Haradinaja u Albaniji i na Kosovu, čije političke elite gaje naoko specifičan dvostruki jezik: nacionalističku retoriku snova o ujedinjenju kod kuće i govor prilagođen evropskim integracijama sa strancima.
Ovo licemerje, međutim, nije strogo balkansko obeležje, ocenjuje Lubonja, već je pre svega lokalni odraz dubokog unutrašnjeg konflikta između Evrope nacionalnih država i postnacionalističke Evrope građana, koji unosi dvosmislenost i ometa rad čak i takvih institucija kakva je Tribunal u Hagu.
Oslobađanje jednog od nekadašnjih vođa kosovskog gerilskog pokreta Lubonja ispituje u kontekstu suprotstavljenih zahteva za pravdom i haških presuda posmatranih u svetlu tzv. nacionalnih interesa, ukazujući na slabost „evropskih građana u nacionalnim državama Evrope“ usled koje se nekažnjivost može provući kao garant stabilnosti a nacionalistička retorika i jezik mržnje tolerisati kao lokalna stvar.
„Ta nekažnjivost nije samo pretnja miru i istinskoj evropskoj integraciji, već i pretnja razvoju demokratije i vladavini prava na Kosovu“, upozorio je Lubonja.
U svom tekstu Lubonja evocira prizore i govore sa „trijumfalne“ Haradinajeve posete Albaniji desetak dana po povratku iz Haga, tokom koje mu je upriličena svečana sednica parlamenta i poklonjenje najviših političkih lidera zemlje. Uručujući mu visoki državni orden, predsednik Bujar Nišani nazvao ga je najznačajnijim Albancem savremenog doba, dok se tadašnji premijer Salji Beriša zavetovao da će pred Ujedinjenim nacijama zahtevati krivičnu istragu protiv Karle del Ponte zbog njenog učešća u pokretanju „nelegalnog i pristrasnog postupka protiv kosovskog premijera Haradinaja“.
Albanska politička elita, uključujući i tadašnjeg lidera opozicije Edija Ramu, jednoglasno je glorifikovala Haradinajevo herojstvo – iako su svi bili dobro upoznati sa dokazima i indicijama koji bi u najmanju ruku trebalo da stave pod sumnju njegovu nevinost.
Svi oni znaju, ističe Lubonja, za slučajeve otmica, mučenja, silovanja i ubistava Srba, Roma te tzv. nelojalnih Albanaca, od kojih se mnogi još uvek vode kao nestali; svi oni znaju da je Savet Evrope još 2010. zaštitu svedoka na Kosovu ocenio najgorom u regionu, pozivajući se između ostalog i na okolnosti pod kojim je Haradinaj oslobođen na prvom suđenju u Hagu 2008. Znaju i da je poslednja presuda doneta nakon procesa u kom su svedoci odbili da svedoče ili su naknadno menjali svoj iskaz, te da se slično desilo i tokom suđenja još jednom od vođa OVK, Fatmiru Ljimaju.
Otkud onda drskosti Saljiju Beriši da najavljuje istragu protiv Del Ponte, pita Lubonja i tvrdi da se to hrabro licemerje političkih elita može objasniti nesmetanom dominacijom nacionalističke ideologije u Albaniji i na Kosovu. Građani su kao pojedinci nevažni i od njih se očekuje da se žrtvuju u interesu nacije i da zažmure na zločine počinjene u njihovo ime, ističe autor.
Prozaična činjenica da su Haradinaj i njegovi ljudi u međuvremenu stekli ne samo političku već i ekonomsku moć, da dižu spomenike sebi i doprinose mitologizaciji sopstvenih dela, što ih zauzvrat održava na vlasti, građanima očigledno izmiče. Šizofreniju javnog diskursa upotpunjuje nacionalistička retorika o ujedinjenju Albanaca i podsticanje mržnje prema susedima, dok se istovremeno inostranim partnerima lideri predstavljaju kao umereni političari okrenuti budućnosti u Evropi, konstatuje Fatos Lubonja.
Sa svoje strane, razumljivo, politička elita u Prištini ostala je „šokirana“ tekstom Fatosa Lubonje. Članovi Haradinajeve stranke proglasili su ga agentom Srbije, osuđujući njegov tekst kao antialbanski i uvredljiv za žrtve rata. Glavni junak Lubonjine analize najavio je tužbu zbog klevete.
Srbijanski mediji likuju, u kratkom predahu od progona koji povremeno organizuju protiv svojih domaćih izdajnika.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 22.07.2013.
