U dubokoj starosti, u Beogradu je preminula Herta Has.
Poreklom iz porodice koja je starosedelačka u Mariboru i Gracu, predratni član KP, Titova saputnica tokom druge polovine tridesetih godina dvadesetog veka, zajedno sa Kopiničem i Robom učesnik poznatih “događaja u zagrebačkoj partijskoj organizaciji”, ustaški zatočenik na Savskoj cesti u Zagrebu, aktivni učesnik NOB-a, bliska saradnica Borisa Kidriča, Herta Has bila je i učesnik, ali i stvaralac istorije.
Predratni partijski ilegalac, Herta je bila s Titom od Pariza pa do Istanbula. Mlada studentkinja prenosila je ilegalni partijski materijal. Bila je svedok Titovih susreta s Krležom u vreme sukoba na književnoj levici.
Od kraja II svetskog rata stanovnik je Beograda. Mada već u vrlo zrelim godinama, interesovanje za politiku uvek je zadržala. U vreme nacionalističke histerije u Srbiji, napustila je SUBNOR Srbije jer joj je svaki nacionalizam bio stran. Nije bila u stanju da bude na strani onih koji podržavaju Miloševićev pakleni pohod nacionalizma i šovinizma.
Imao sam ličnu čast i privilegiju da sam Hertu Has poznavao gotovo četrdeset godina.
Sećam se kako mi je jednom prilikom rekla kako je tridesetih godina postala član KP jer se opredeljivala za najprogresivniju i najhumaniju političku ideju, koja je tada postojala. Toj je ideji u njenom najčišćem humanističkom obliku ostala privržena ceo svoj život.
Odlaskom Herte Has sa životne pozornice odlazi možda poslednji istorijski svedok, ali i kreator burne istorije jugoslovenskih naroda u vreme pre i tokom II svetskog rata.
Vladan Bajtajić, neurohirurg, London
Peščanik.net, 07.03.2010.
