Veliki su ovo, cenjeni publikume, dani za mudrosere, dramosere, analitičare, političke savetnike i braću im dobro obaveštene izvore. Sve se to ovih dana mahnito odalo nagađanjima, tumačenjima i proricanjima o misterijama Demokratske stranke.
Danas, recimo, čitaš da Đilas i Pajtić predu svilen gajtan za Tadića, sutra, pak, u istim novinčinama piše da se Tadić priprema za konačni obračun sa zamenikom. Kad ono beše na naslovnoj strani vest da Vesić piše program za novu Đilasovu stranku, umal ne rekoh „klasu“, kad eto ti ga Đilas piše sitno pismo redakciji u kome sa indignacijom odbacuje – hajde da se izrazim raskošno – samu primisao o pomisli na ideju otcepljenja od „nacionalne institucije“. Mani, more! Videli smo dokle nas je dovelo otcepljenje Kosova! Đilasovo otcepljenje od Tadića načisto bi nas urnisalo.
Ima, takođe, ljudi koji su, prelešćeni svakodnevnošću mojih tekstova u novinama, čvrsto uvereni da sam i ja dobro obavešten izvor i da znam mnoge tajne demokratskostranačke kuhinje i kalakurnice. Što je hiljadama nautičkih milja daleko od istine, ali što nikome nisam mogao niti mogu dokazati, pa sam na kraju prestao i da dokazujem.
Odnedavno sam, da kažem, okrenuo ćurak naopako i prosto mi krenulo u životu. Kada me ovih dana trevi neki znatiželjni poznanik i priupita „Šta se ovo sprema u Demokratskoj stranci“, ja namestim analitičko-mudrosersku facu i kao iz topa kažem: „Gotov je“. „Ko? Vapi znatiželjnik za istinom. „Tadić? Đilas?“ To prećutim, ali na licu kao da mi piše „Tadić“, recimo. Malo i dosolim i kažem: „Ima i treći“. I znatiželjnik ode dalje, čvrsto uveren da se dokopao poverljive informacije koju, pretpostavljam, širi dalje po čaršiji, kao što je svojevremeno, takođe pretpostavljam, širio istinu o Srbiji.
Gore rečeno bi, da kažemo, bila srpska Ilijada. Sledi Odiseja. V čjom djela. Grupa srpskih turista – možda je posle svega bolje nazvati ih „srpski narod u Hurgadi“ – našla se u neobranom grožđu. Otišli na letovanje preko neke nesolidne turističke agencije, agencija nije platila račun hotelijerima i hotelijeri zamolili Srbe da napuste hotel. Srpska država i srpski novinari munjevito su reagovali. Država poslala avion, a novindžije osule drvlje i kamenje na srbomrzačke hotelijere i aerodromsko osoblje. Iz svega ovoga izvlačim zaključak da su u srpskim hotelima boravak i prevoz za Srbe besplatni, pa, hajte, cenjeni publikume, u Vrnjačku Banju i na Zlatibor. Uvatite još malo leta. Država stoji iza vas. A iza države čuče novinari.
Danas, 23.08.2012.
Peščanik.net, 24.08.2012.
