Ilustracija: Peščanik
Celivam stabla,
braću moju redom,
milujem ožiljke nežno.
Mili druzi,
boli li kad vam
sekira zaseče telo?
I umine li,
kad za vas neme
ja mukotrpan kriknem?
Stihovima Momčila Nastasijevića opraštamo se, tužni i ljuti, od drveća posečenog na obalama Save, kalemegdanskoj i novobeogradskoj, 12. marta 2019. godine. Decenijama smo od njega dobijali po žezi hlad, a po svakom vremenu kiseonik i radost oku. Palo je kao žrtva nakaznog shvatanja progresa, bezobzirnog rušenja svega u ime lične dobiti, pretvaranja javnog u tajno i zajedničkog u privatno, lepog u ružno, živog u mrtvo.
Hvala mu!
Građani Beograda
Drvce, foto: Slavica Miletić
Peščanik.net, 14.03.2019.
Srodni linkovi:
Ljubodrag Stojadinović – Biti Goran Vesić
EKOLOGIJAPLATANI
