U većini gradova južne Azije postoji jedna mala Somalija, skrivena u prljavštini i nemaru ekstremnog siromaštva, koja čeka da se aktivira i zarazi političko telo. Ovaj pakao, kojim patroliraju i kojeg održavaju kriminalci što operišu na prostranom crnom tržištu, u Mumbaiju neguje jednu zajednicu koja gaji bezrezervnu mržnju prema državi jer je svesna da njen opstanak zavisi od korupcije policije. Taj podzemni svet je sada poput magme preplavio ulice Mumbaija.
Budući da stanovnici tog pakla ne znaju ništa ni o patriotizmu ni o moralu, lako su namamljeni na saradnju sa teroristima, naročito kada imaju razlog da osećaju ozlojeđenost. U Mumbaiju veliki deo njih su muslimani kojima je ograničen prostor u zvaničnoj ekonomiji i koji su u proteklih 50 godina ukorenili čvrste sebične interese. Detalji o nasilnim aktivnostima u Mumbaiju, gde su teroristi ubili više od 143 ljudi, još uvek se otkrivaju. Ali ono što pouzdano znamo jeste da je najmanje 30 ljudi naoružanih oružjem tipa AK47 i granatama držalo kao taoca poslovni i finansijski centar Indije, pri čemu su na meti i Indijci i stranci, pogotovo Amerikanci i Britanci. Postoji verovatnoća da je ta operacija organizovana iz Pakistana preko Laškar e Taiba, terorističke organizacije potkrepljene mržnjom prema sekularnoj Indiji koja uživa uličnu podršku i podršku pakistanskih organizacija iz senke.
Međutim, u krvavoj drami možda nam nedostaje jedan značajan element priče. Napadi su predstavljali operaciju koja mora da je zahtevala višemesečno planiranje: oružje je pažljivo izabrano, mobilisana je mala armija, mete su proučene, transport je organizovan, a slabe tačke identifikovane. Plan napada u kojem je učestvovalo više stotina ljudi sproveden je u delo, a ipak, masivna infrastruktura indijske vlade nije otkrila ništa.
Hemantu Karkareu, šefu indijskih antiterorističkih jedinica (koji je izgubio život u borbama koje su buktale tokom noći) prećeno je smrću iz obližnjeg grada Pjuna, ali se njegova jedinica nije potrudila da sprovede istragu o tome pošto je bila zauzeta igranjem igara u ime svojih političkih gospodara. Zadovoljstvo i politika zaštitile su teroriste više nego što su ćutnja i kamuflaža to ikada mogle da učine. U stvari, napadi ne ukazuju samo na propust u radu policije. Oni ukazuju na kolaps vlade; to je cena greha administrativne nekompetentnosti i nelegalnih aktivnosti političkih zvaničnika.
Indija je žilava država. Niko ne treba da gaji iluzije u vezi s tim. Izborila se sa muslimanskim teroristima u Kašmiru, teroristima iz redova Sika u Pandžabu, hrišćanskim teroristima u Nagalandu i hindu teroristima u Asamu i širom zemlje. Ona razume da ne možete kriviti celu zajednicu zbog grehova nekolicine.
Međutim, pod nedelotvornim rukovodstvom naročito u protekle tri godine, Indiji preti opasnost da se degradira u slabu zemlju. Umesto da bude međunarodni lider u ratu protiv terorizma, ona tone u stanje očaja večite žrtve. I doista, prema broju ljudi koji svake godine stradaju u terorističkim napadima Indija zaostaje samo za Irakom.
Indijski premijer Manmohan Sing je pre tri godine rekao predsedniku Džordžu Bušu u Delhiju, pomalo pretencioznim tonom, da indijski muslimani nisu uvučeni ni u jedan teroristički čin. Na taj način je želeo da stavi do znanja da integracija muslimana u indijsko društvo formira jednu priču koja govori o uspehu. Muslimani, nagovestio je Sing, takođe profitiraju od vrline demokratije, što je zaključak koji je Buš radosno ponovio. Međutim, Sing sigurno nije obmanuo nikoga od terorista, od kojih je neko možda njegove izlive samozadovoljstva protumačio kao izazov na koji treba odgovoriti.
Ja sam i Indijac i musliman i time se ponosim. Kao i svaki Indijac, danas sam ljut, isfrustriran i očajan. Ljut sam na manijačne ratne pse koji su izvršili invaziju na Mumbaji. Frustriran sam zbog nesposobnosti moje vlade u Mumbaiju i Delhiju, zbog nedostatka sluha za izlive patnje mojih zemljaka. A očajan sam zbog štete koja je pričinjena ideji Indije.
Autor je bivši član indijskog parlamenta i savetnik pokojnog premijera Radživa Gandija, bio je urednik i osnivač Azijskog doba i dopisni član Azijskog društva.
Danas, 28.11.2008.
Peščanik.net, 29.11.2008.
