Reč je o Ivi Josipoviću, predsedniku Republike Hrvatske, i o Miloradu Pupovcu, predsedniku Srpskog narodnog vijeća i saborskom zastupniku. Reč je, međutim, o još nečemu: o slobodi štampe, ne samo u Hrvata.

Pre svega, obojicu poznajem od ranije: Mišu Pupovca oduvek (od UJDI-ja, dakle), a Ivu Josipovića iz vremena kada je bio samo veoma značajan profesor prava. Fina gospoda, obojica, i šta im sada bi?

Sukob je kanda – kao i obično – veoma banalne prirode. Naime, Novosti (novossti.com), nedeljnik koji izdaje Srpsko narodno vijeće, otkrile su pre nekoliko meseci da su Ivo Josipović, u svom svojstvu kompozitora i još neki drugari smislili sjajnu šemu: preko ZAMP-a (zaštita autorskih malih prava) neki grdni milioni kuna našli su svoj put u džep firme Emporion koja, kao, pruža tehničko-finansijske usluge muzičkim trudbenicima. Vlasnik firme je izvesni Marko Vojković, od ranije poznat organima, prijatelj predsednika Josipovića. Novosti su tu stvar pratile i prate; solidno istraživačko novinarstvo, svaka čast: dokumenta, papiri, brojke, sve.

E, onda je predsednik Josipović izgubio živce i napao Mišu Pupovca i Novosti, naravno ne zbog ZAMP-a i para, nego „iz principa“, kako to već ide: dosta više i tog Pupovca, nije on jedini Srbin u Hrvata, napravio je „etnobiznis“ u svoju korist, a ne srpsku, ima tu još Srbeka itd. Tu dolazimo na suštinu stvari: Josipović je iz šešira izvukao Veljka Džakulu, demonstrativno ga je odveo u Knin, na proslavu „Oluje“, baš kao što je istog tog Džakulu Ivin brat u Hristu Toma Nikolić pozvao na inauguraciju (Pupovca nije zvao). Tako je Veljko Džakula postao zajednički imenitelj, spona da kažemo, između dva predsednika, što je na izvestan način neprijatno i zazorno. Uz Džakulu se onda pojavio roj dosadnih Srba-prečana, onih koji se osećaju prikraćenima Pupovčevom inače doslednom politikom borbe za srpske pravice u Hrvatskoj. Njihova poruka je, ukratko: dosta više i tog Pupovca, došao je i na nas red, mi smo bolji Srbi od njega itd.

Ima, međutim, u toj banalnoj priči jedan sladak segment: Džakula (i ne samo on) nabacio je između ostaloga i da „u tim Novostima piše previše Hrvata“. Ko čini taj suvišak, da vidimo. Ivica Đikić, glavni urednik, nagrađivani pisac i sjajan novinar; Viktor Ivančić, Marinko Čulić, najbolji politički komentator na svim našim jezicima; Igor Lasić i još neki, uglavnom iz Ferala (odlične novinare Srbe namerno ne pominjem). Redakcija kakvu bi svaki urednik poželeo u snovima. Takve kakve su, Novosti su jedini preostali ozbiljni nedeljnik u Hrvata, sada kad je ukinut Forum. Da: hrvatska vlast pomaže finansijski Novosti, po manjinskoj kvoti; pa šta? Pomaže i La voce del popolo; pa šta? Ali La voce del popolo nije se bavio Josipovićevim poslima; nije da ne bi, nego im nije naišlo.

Znao je Ivo od početka šta i kako Miša radi, ali mu nije smetalo dok Novosti nisu ušle u taj nesrećni ZAMP. A sada mu je i Džakula dobar. Sve mi se nešto javlja da pristojni građanski političari iz manjina nemaju šanse kod nacionalista; oni bi radije ekstremiste.

 
Danas, 26.08.2012.

Peščanik.net, 27.08.2012.