„Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić imenovao je sudiju Apelacionog suda u Beogradu Sinišu Važića za ličnog izaslanika u Regionalnoj ekspertskoj grupi za REKOM”, saopšteno je iz koalicije za osnivanje međudržavne komisije čiji bi mandat trebalo da obuhvati utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše SFRJ u periodu od 1991. do 2001. godine.
Srbija je jedna od poslednjih država regiona koja je imenovala izlaslanika za ekspertsku grupu čiji bi prvi sastanak trebalo da bude održan početkom septembra u Zagrebu, kada će se razmotriti ustavne mogućnosti za osnivanje regionalne vansudske komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava, dodaje se u saopštenju.
Izbor sudije Važića nije slučajan – reč je o iskusnom sudiji krivičnog i odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda koji je do reizbora 2010. godine bio dugogodišnji predsednik Okružnog suda u Beogradu i predsednik Odeljenja za ratne zločine od osnivanja ove posebne sudske instance 2003.
Taj period će srbijansko pravosuđe do neprepoznavanja obeležiti odluka Tribunala u Hagu o ustupanju niza dotad istraženih slučajeva nacionalnim sudovima u zemljama bivše Jugosavije. Pritisak na sudije i tužilaštva u Beogradu razobručiće se tokom Koštuničine administracije: suđenja za atentat na Zorana Đinđića, ratne zločine i organizovani kriminal protiču uz pretnje, neobjašnjene ostavke, medijsku hajku.
Kao sudiju od ugleda ocenila ga je i američka ambasada u Beogradu u čijim je depešama, danas dostupnim u Wikileaks bazama, zabeležena Važićeva žalba na politizaciju saradnje sa Tribunalom i ometanje značajnih procesa.
Zbog odluke da ne produži mandat sudiji iz odeljenja za ratne zločine koja je sudila u procesima za Suvu reku, Ovčaru, ubistvo braće Bitići i zločine Škorpiona, sudija Važić će se direktno naći na meti tabloidnih optužbi da radi po instrukcijama ambasade SAD i Nataše Kandić.
Siniša Važić pribrano je ponavljao da su ratni zločini „najtužnije i najružnije nasleđe prošlosti“ kojih bi 1995. bilo manje, da su procesuirani 1992. Nešto kasnije je poslovicu proširio i na 1999, godinu ratnih zločina na Kosovu. Isticao je da se ne sme desiti da ratni zločini ostanu neotkriveni, a počinioci ne budu izvedeni pred lice pravde, jer će „odgovornost za to biti preneta na buduće generacije”.
Svoj doprinos populariziciji istrage i suđenja za ratne zločine pružio je i kao logistička podrška tokom snimanja filma „Ustanička ulica”.
Izborom novih sudija u reformskoj 2010. godini, Siniša Važić prelazi u Apelacioni sud. Činjenicu da je njegova supruga sudija Vrhovnog kasacionog suda, sudija Važić nije komentarisao sa stanovišta kriterijuma izbegavanja sukoba interesa. O imenovanjima te godine odlučivao je Visoki savet sudstva sa Natom Mesarović na čelu, nekadašnjom sutkinjom Posebnog odeljenja, gde je svojevremeno zamenila Marka Kljajevića na mestu predsedavajućeg većem na suđenju za ubistvo Đinđića.
Siniša Važić i Nata Mesarović nekada su zajedno bili u veću koje je potvrdilo prvostepenu presudu u montiranom procesu Slavku Ćuruviji, i kaznu od pet meseci zatvora zbog širenja lažnih vesti. Ćuruvija kaznu nije odslužio jer je mesec dana kasnije ubijen. Postupak rehabilitacije nije pokrenut. Pitanje odgovornosti biće preneto na buduće generacije.
Izvor: agencije
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 01.07.2013.
