U Evropi se često dešava da birači smene vlade koje su ih odvele u recesiju i finansijsku mizeriju. Međutim, rezultati izbora u Nemačkoj pokazuju da su i birači koji su u recesiji zadržali posao i novac podjednako nezadovoljni partijama na vlasti, kao i njihovi sugrađani koji su prošli mnogo gore.
U prosperitetnoj saveznoj državi Baden-Virtembergu, gde lokalna ekonomija beleži zavidnu stopu rasta od 5.5%, i gde nezaposlenost iznosi tričavih 4.3%, birači su za vikend skinuli s vlasti desno-centrističku Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) kancelarke Angele Merkel, prvi put nakon pola veka. Umesto njoj, vlast su poverili ljudima koji će najverovatnije formirati prvu pokrajinsku koaliciju pod vođstvom Zelenih u istoriji Nemačke. U Rajna-Palatinatu, CDU nije mogla da sakupi dovoljno glasova da smeni nepopularnu vladu pod vođstvom SDP-a, stranke levog centra; i ovde su Zeleni bili jezičak na vagi protiv partije gđe Merkel.
Ovo su senzacionalni rezultati, pogotovo kada se radi o Nemačkoj. CDU je pretrpela ogromno poniženje, jer je gubitak Baden-Virtemberga usledio samo mesec dana nakon strahovitog poraza prošlog meseca u Hamburgu. Uspeh Zelenih je treći veliki korak u izbornoj istoriji ove partije, nakon ulaska u Bundestag 1983, i u koalicionu vladu 1998. Za SDP, ovi rezultati su podnošljivi, jer će partija ostati u vladi obeju država, iako je izgubila glasove. Ali pravi gubitnik je manjinski koalicioni partner gđe Merkel, liberalni FDP. Slab rezultat će povećati pritisak na lidera ove stranke, Gvida Vestervelea, aktuelnog ministra spoljnih poslova. Ništa od toga ne predstavlja neposrednu opasnost za vladu gđe Merkel (naredni federalni izbori održaće se tek 2013. godine). Ali ovaj rezultat će ponovo pokrenuti priče o tome da CDU treba da preispita i druge koalicione opcije, uključujući i koaliciju sa Zelenima.
Nije teško povezati rezultate ovih izbora sa reakcijama na krizu u vezi sa nuklearnim postrojenjem Fukušima – CDU je kažnjena, a Zeleni nagrađeni za sramno predomišljanje gđe Merkel. Za pretpostaviti je da ova tema neće imati takvu snagu 2013, ali sunovrat FDP-a predstavlja dugoročnu pretnju za strategiju gđe Merkel, dok uspeh Zelenih i stagnacija SDP-a ukazuju na moguće prestrojavanje na levici. Gđa Merkel i dalje vešto manevriše na vlasti. Ona nema ozbiljnog rivala još od pada ministra odbrane Karla Teodora Gutenberga. Ali ukoliko u naredne dve godine ne uspe da preokrene smer jedne od koalicionih partija na vlasti, nemačku vladu čeka period slabosti u vreme kada je Evropi potrebna snažnija Nemačka.
The Guardian, 29.03.2011.
Peščanik.net, 30.03.2011
