Foto: Slavica Miletić

Foto: Slavica Miletić

Ovakvu rečenicu najčešće vezujemo za lokalne nasilnike i žestoke momke, “dorčolce”, “zemunce”, huligane… Ali kada se u pozivu Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine, da udruženje građana CRTA izađe na izbore i tamo proveri svoju političku platformu, a povodom naše odluke da u znak protesta i opomene zatamnimo sajt Otvorenog parlamenta, prepoznaju isti ton i način mišljenja i rešavanja stvari kao u rečenici iz naslova – vreme je da se svi ozbiljno zamislimo.

Pokušavajući da medijima objasnim izjavu Maje Gojković, ovih dana sam najčešće govorio o tome da predsednica skupštine ne razume demokratski proces u društvu i uloge koje pojedini akteri u tom procesu zauzimaju: da je uloga civilnog sektora da predlaže i nudi rešenja koja društvo vode napred, a da je politička borba nešto sasvim drugo. Da nije svako ko kritikuje – smrtni neprijatelj i da nije svako ko razmišlja i deluje u društvenom okviru – partijski ili zapadni plaćenik. A onda sam shvatio da grešim: Maja Gojković sve to vrlo dobro zna, kao i 3 potpredsednika koji su potpisali ono naopako skupštinsko saopštenje. Znaju, ali ne haju. Takav stav nije posledica nerazumevanja političkih uloga, nego jasne političke odluke sa nesagledivim posledicama po naše društvo – mi, SNS, vladamo i protiv svakoga ko ima nešto, bilo šta, protiv načina na koji to radimo upotrebićemo sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva, sa ciljem da ga ućutkamo. To je autoritarni i paranoični politički okvir u kome postoje jedan vođa i njegovi čvrsto opredeljeni sledbenici. Na ostale, koji bi da promišljaju svet van te poslušničke paradigme, puca se iz svih oružja.

A ona su poznata – danas smo proglašeni političkim protivnikom i armija partijskih botova je krenula da nas čereči po društvenim mrežama, sutra će tu priču da preuzmu vlasti bliski tabloidi i da krenu da preturaju po našim finansijama i da nas proglašavaju stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima. Tako se širi atmosfera straha u društvenom prostoru i učvršćuje nedemokratski poredak. Ali mi u CRTI smo shvatili – nećemo da živimo u večitoj potrazi za zaklonom, zalegnuti da bismo izbegli konfrontaciju sa nasilnim vlastima i društvenu stigmu. Naša su opredeljenja jasno demokratska: zalažemo se za odgovornost i otvorenost u političkom i društvenom prostoru, za dijalog i ako zbog toga treba da budemo prokaženi u zemlji kandidatu za EU – evo nas, spremni smo.

Tu treba odgovoriti na još jedno pitanje koje se postavlja u vezi sa našim protestom: zašto baš sada? Šta se to ključno desilo što nas je nagnalo da zatamnimo sajt na kome radimo već godinama? Što se mene tiče odgovor na ovo pitanje je – a zašto smo uopšte i počinjali? Zato što smo mislili da je parlament najvažnija demokratska institucija i da je važno da bude u stalnoj i što direktnijoj vezi sa onima koji mu daju legitimitet, a to su građani Srbije. Za nas Otvoreni parlament nije bio projekat, kako to predsednica skupštine tvrdi, statističkog praćenja rada skupštine, nego smo se držali onoga što piše u Memorandumu o saradnji koji smo potpisali sa Narodnom skupštinom 2013. godine, koji definiše načela i vrednosti koje dve strane treba da razvijaju, zastupaju i brane:

“Međusobnom saradnjom strane potpisnice će promovisati Projekat i doprinositi ostvarivanju sledećih ciljeva:

– Jačanje kontrolne i nadzorne funkcije Narodne skupštine;

– Izgradnja poverenja između građana i Narodne skupštine;

– Povećanje svesti građana i šire javnosti o ulozi i funkcijama Narodne skupštine;

– Uspostavljanje redovne komunikacije javnosti i narodnih poslanika;

– Povećanje efikasnosti rada Službe Narodne skupštine i narodnih poslanika.”

Pet godina CRTA radi na ostvarivanju ovih ciljeva, sa promenljivim uspehom. Od 2016, kada su praktično sve partije opozicije uspele da pređu cenzus i našle se u Skupštini, bilo nam je jasno da se situacija u parlamentu pogoršava i da se svesno radi na dezavuisanju ne samo opozicije, već i svih parlamentarnih atributa i da će naša saradnja na projektu Otvoreni parlament biti sve teža, ako ne i nemoguća. Bili smo na ivici da se povučemo i kada je za vreme predsedničkih izbora obustavljen rad parlamenta, ali smo odustali jer bismo poziciji dali priliku da nas olako otpiše kao politički pristrasne.

Ali ovakva opstrukcija rada parlamenta od strane većine i onemogućavanje opozicije da se uključi u raspravu o najvažnijem zakonu, budžetu, kojim se određuje kako će se pribavljati i trošiti novac građana, je naprosto bila kap koja je prelila čašu. Postalo nam je jasno da se stvari kreću u smeru suprotnom onome za koji smo se zalagali kada smo odlučili da pokrenemo Otvoreni parlament – da je demokratije sve manje, a da je otvorenog nasilništva nad demokratskim procesima sve više. U takvoj situaciji odlučili smo da nema smisla dalje šminkati mrtvaca. I zato smo se kao što doliči obukli u crno.

Reakcije na naš čin nas samo učvršćuju u uverenju da smo postupili ispravno.

Ako smo stigli dotle da je svako u ovoj zemlji ko se usudi da misli svojom glavom, ko želi da doprinese političkim i društvenim procesima, a van uskog okvira koji nameće vladajuća koalicija – državni neprijatelj – ok, onda smo mi iz CRTE to. Ovo društvo neće moći suštinski dalje dok još jednom ne otvorimo i ne dobijemo bitku za građanske slobode i demokratiju. A mi ćemo joj svakako dati svoj pun doprinos.

Autor je programski direktor CRTE.

Peščanik.net, 16.12.2017.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Smrt parlamenta

Mijat Lakićević – Budžet i razvoj