Semafor u magli
Foto: Ivana Tutunović Karić

Petnaesti januar bio je skandalozan dan za javno zdravlje u Srbiji.

Dan ranije, Institut za javno zdravlje Batut objavio je sramotno kratko saopštenje povodom zagađenja, u kojem je navedeno da se aerozagađenje u Srbiji prati po preporukama EU i Svetske zdravstvene organizacije, da broj dece primljene na lečenje nije povećan u odnosu na prosek prethodnih godina, a preporučene su i sasvim nedovoljne mere izbegavanja otvorenog prostora za decu, starije i hronično bolesne, uz apel da nema potrebe za panikom.

Narednog dana, 15. januara, premijerka Ana Brnabić iznenada je sazvala hitan sastanak Vlade povodom zagađenja.

Međutim, nešto pre toga, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd uspeo je da trajno naruši svoju reputaciju. Prvo su za N1 naveli da je vazduh u Beogradu ujutru 15. januara bio „prihvatljiv“. Da ne bude zabune, u pitanju je treća od pet kategorija koju Zavod koristi za ocenjivanje kvaliteta vezduha (odličan – dobar – prihvatljiv – zagađen – jako zagađen), a koji je, kako su rekli, usklađen sa merenjima koja se koriste u EU, dodavši da se stanje može proveriti iz sata u sat na sajtu zvanične gradske aplikacije Beoeko.

Ali, joj, Beoeko. Nekako – ko zna kako – aplikacija je nudila podatak o „prihvatljivom“ nivou zagađenja iako se to nije uklapalo ni sa zvaničnim merenjima koja iz sata u sat nudi „Automatski monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji“, a u koji je uključen i sam Gradski zavod za javno zdravlje Beograda.

Naime, kada su u pitanju čestice PM10, jedan od najgorih uzročnika zagađenja u regionu, automatski monitoring je 15. januara u 10 časova ujutru, dok je Beoeko prijavljivao „prihvatljivo“, beležio vrednosti koncentracije čestica PM10 u Beogradu između 93 i 137, u zavisnosti od opštine. Čisto informacije radi: kriterijumi istog sajta kažu da je sve preko 50 „zagađeno“, a sve preko 100 „jako zagađeno“. Stanje nije bilo ni blizu prihvatljivog, Gradski zavod je već bio obmanuo javnost, ali tu nije bio kraj.

Sat vremena kasnije, tokom kojeg se koncentracija PM10 u prestonici popela na vrednosti između 107 i 147, sajt Beoeko je iznenada promenio priču i prijavio da je vazduh u Beogradu – odličan! Odličan. Ne prihvatljiv, ne čak ni „samo“ dobar, nego odličan.

Ovaj paradoks je zatim završio u vestima, a aplikacija Beoeko je ubrzo pala i neko vreme bila nepristupačna; vratila se tek u ranim popodnevnim časovima, najzad sa porukom: vazduh u Beogradu je jako zagađen. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd više nije bilo saopštenja.

Mada je u nekom trenutku počela da pokazuje adekvatna upozorenja, a s obzirom na to kako je tekao njen rad tokom dana, aplikacija Beoeko može da se protumači ne kao indikator kvaliteta vazduha, već kao indikator građanskog nezadovoljstva vazduhom: neće vam javiti kakvo je stanje dok ne bude primorana da javi kakvo je stanje. U svakom slučaju, nemojte koristiti Beoeko.

Međutim, nije problem samo u aplikaciji. Gradski zavod za javno zdravlje izašao je u javnost sa informacijom o prihvatljivom zagađenju iako vrednosti PM10 u prestonici prelaze brojku od 100 kontinuirano već mesecima, a od Nove godine dani kada Beograd nije bio zagađen predstavljaju izuzetak – bilo ih je ukupno dva. Trećeg januara, automatska stanica na Starom gradu zabeležila je za sada ovogodišnji gradski rekord, vrednost PM10 od 327.

Nije, drugim rečima, u pitanju greška u aplikaciji, već ozbiljan nemar ili namerna obmana.

***

U međuvremenu, a suprotno navodima nadležnih organa, nivo zagađenosti nije zbog atmosferskih prilika opadao tokom 15. januara, već je rastao iz sata u sat, i u tri sata popodne, u vreme kada je trebalo da počne hitni sastanak u Vladi Srbije, dostigao vrednosti koncentracije između 143 i 219. Ponoviću još jednom, sve preko 50 je zagađeno, a sve preko 100 jako zagađeno; ne postoji kategorija koja je gora od toga, ali možda bi je trebalo uvesti. Moglo bi da bude: „odličan – dobar – prihvatljiv – zagađen – jako zagađen – Srbija“.

Ne prolaze ni drugi gradovi ništa bolje, a neki su u značajno gorem stanju od Beograda: po dostupnim podacima, najgore je u Smederevu i Pančevu, gde je 15. januara, opet u vreme hitnog sastanka Vlade Srbije, koncentracija PM10 dostigla vrednost od 354. U Smederevu je 14. januara najviša vrednost bila čak 567, što su odavno brojke o kojima regulatori EU nisu ni razmišljali kad su osmislili skalu od 0 do 100.

Svojevremeno su za pokojnog Stiva Džobsa govorili da je za sobom vukao „polje izmeštanja realnosti“: pukom snagom volje i harizmom bi ubeđivao svoje saradnike u Eplu da nijedan problem nije nerešiv, da je moguće dostići nemoguće rokove, da ništa nije kako se čini, da je on jednostavno u pravu, šta god bilo.

Džobs se, na sreću, bavio samo prodajom elektronike i softvera, a ne javnim zdravljem. Šta su u svojim poljima izmeštanja realnosti, koja su samo deo šireg i jačeg polja izmeštanja realnosti koje danas vlada u Srbiji, pokušale da ponude institucije javnog zdravlja?

Prvo, izmestile su činjenice i ko zna gde su one završile. Mi u stvari ne znamo koliki je stepen zagađenja po gradovima, iz dana u dan, iz sata u sat? Prihvatljiv, zagađen, odličan? Koliko je ljudi primljeno na lečenje?

Zatim, izmestile su i interpretaciju tih već izmeštenih činjenica. Broj dece primljene na lečenje nije veći od proseka, ali živimo u okruženju koje pati od katastrofalnog aerozagađenja već godinama, odnosno decenijama. Međunarodni izveštaji kažu da je stanje u Srbiji alarmantno – da se broj obolelih i umrlih usled lošeg vazduha meri u hiljadama godišnje, a da se zdravstvene posledice zagađenja mogu javiti i godinama nakon izloženosti. Naš prosek mora da se smanji, a ne održi, da bi to bila dobra vest.

Najzad, izmestili su ulogu javnih zdravstvenih institucija. Društvo se nalazi u ekološkoj i zdravstvenoj krizi. Možda ne treba da paničimo – možda nikada ne treba paničiti – ali malo panike u javnim institucijama ne bi bilo loše. U kriznim situacijama se najavljuju izveštaji i strategije, omogućuje se pristup informacijama, prave se medijske kampanje, informišu se građani, kritikuju postojeći zakoni i prakse, uspostavljaju se pravila o vanrednim stanjima i sanaciji zdravstvene štete, menja se ako treba javni život – jer životi su u pitanju.

Šta smo, međutim, dobili na tom presudnom hitnom sastanku Vlade 15. januara? Ništa od toga. Dok su merenja u Beogradu držala vrednosti PM10 između 138 i 192, u Nišu dostigla 195, a u Pančevu čak 399, premijerka je ponovila da nije vreme za paniku, iako je u pitanju bio hitan sastanak; neko je, verovatno citirajući Batut, dobacio floskulu da je zagađenje čestičnog tipa i da varira u toku dana, ponovljena je beskorisna informacija o prosečnom broju dece primljene na lečenje, optužena su domaćinstva koja lože kao da je to individualni, a ne društveni problem, nahvaljene su aktuelne ekološke inicijative i zaključeno da će biti osnovano nekakvo telo „koje će koordinirati radom nadležnih institucija“.

Sve ovo ne treba da čudi. Vlada Srbije postupila je isto kao i nesrećna aplikacija Beoeko: hitan sastanak nije bio zbog vazduha koji ugrožava javno zdravlje, već je, u toj izmeštenoj realnosti aktuelne vlasti, hitan postao samo nivo nezadovoljstva građana. Zbog toga je, makar za vlast, najvažniji proizvod jučerašnjeg dana i bio taj apel protiv panike. Što se tiče vazduha, ostaje nam da zatvaramo prozore i nadamo se vetru. Ali realnost vlasti, koliko god bila izmeštena, zapravo je daleko više u našim rukama.

Autor je urednik časopisa o nauci u društvu Odiseja.

Peščanik.net, 16.01.2020.

TEMA – KLIMA