Socijalistička partija Srbije ojačala je u protekle četiri godine do mere koja joj je omogućila da njeni funkcioneri javno traže izvinjenje DOS-a, opozicione koalicije koja je tu stranku pre 12 godina oterala sa vlasti. Do te tačke socijalisti nisu stigli tako što su naglo povećali uticaj među biračima, već prevashodno zahvaljujući činjenici da vladajuća Demokratska stranka više bez njih ne može da povuče nijedan ozbiljniji politički potez.
Zahtev za izvinjenje izrekao je visoki funkcioner socijalista Milutin Mrkonjić, poznat po neodmerenim izjavama, ali i otvorenom iskazivanju naklonosti prema Slobodanu Miloševiću. Mrkonjiću se toleriše više nego drugima, a njegovom šarmu nije odoleo ni predsednik Boris Tadić koji je onomad, povodom kritika zbog kašnjenja u izgradnji objekata na Koridoru 10, izgovorio često citiranu rečenicu: „Ne dirajte mi Mrku“. Ovoga puta niko nije pokušao da ga zaštiti, ali ga niko nije ni kritikovao.
Tišina koja je pala preko Mrkonjićeve izjave neuobičajena je pre svega zbog činjenice da je DS bila vodeća stranka DOS-a i da je, sa kratkim prekidima, imala dominantnu poziciju u vladama formiranim posle pada Miloševićevog režima. Demokrate su posle serije sukoba i mirenja među strankama DOS-a izabrale socijaliste za partnere, nastojeći da uvere javnost da je reč o partiji koja se transformisala, ostavila prošlost iza sebe i sada gleda isključivo u pravcu budućnosti.
Ali, poziv da se DOS, a samim tim i DS, izvini za „upropašćavanje“ privrede u proteklih 12 godina, nikako se ne uklapa u viziju stranke koja gleda u budućnost. Takav poziv, naime, implicira da je ranije, dakle dok je SPS bila na vlasti, postojala uspešna privreda i da je društvo bilo u mnogo boljem stanju, pa se sve urušilo posle smene Miloševića. Kao da nisu postojali ratovi u kojima su izginule desetine hiljada ljudi, sankcije i gotovo potpuni gubitak međunarodnog kredibiliteta Srbije.
Poziv na izvinjenje koalicije koja je srušila jedan u suštini zločinački režim praktično obesnažuje izvinjenje koje je, istina u pomalo uvijenoj formi, pre nekoliko nedelja javnosti ponudio lider socijalista Ivica Dačić. On je tada rekao da bi SPS „mogla da se izvini“ za devedesete, ali bez ikakvih detaljisanja. Drugi funkcioneri u vrhu SPS-a, kako se sada pokazuje, imaju sasvim suprotne ideje i traže izvinjenje onih koji su ih zbacili sa vlasti. Sve skupa je postalo neprijatna epizoda koju i DS i SPS u nadolazećoj predizbornoj kampanji žele što brže da gurnu pod tepih.
Mrkonjićev zahtev da se članice DOS-a izvine narodu može se uzeti kao neka vrsta mere uspeha stranaka koje od pada Miloševićevog režima kontrolišu političke i ekonomske prilike u Srbiji. One imaju istorijsku zaslugu za rušenje režima, ali nisu bile ni dovoljno odlučne ni dovoljno efikasne u nastojanju da zaista reformišu srpsko društvo i blagovremeno ga izvedu na evropski put. Mrkonjić, međutim, nije tražio izvinjenje zbog kašnjenja u sprovođenju reformi, nego zbog toga što su se stvari promenile u odnosu na vreme kada je njegova stranka bila gospodar života i smrti u Srbiji.
Ima li razloga da se DOS izvinjava narodu, kakve su moguće posledice Mrkonjićevog zahteva na političke prilike u Srbiji, da li je napravljen suštinski otklon u odnosu na vrednosti koje su dominirale devedesetih? O ovim i drugim pitanjima za portal Novog magazina govore i pišu bivši premijer Zoran Živković i književnik Filip David.
Novi magazin, 10.02.2012.
Peščanik.net, 11.02.2012.