Može se desiti da prva decenija XXI veka ostane zapamćena kao decenija visokih prostorija. U ovom periodu, sobe u novim kućama bile su prostrane, a plafoni visoki 6 metara, pa su ljudi morali da smišljaju nove umetničke forme kako bi popunili ogromne površine praznog prostora po zidovima.

Ljudi su kupovali ogromne automobile poput Hamera i raznih džipova. Pri tome su sledili pravilo: što sitnija ženica, to veća kola – pa ste tako na ulici mogli da vidite damu od četrdesetak kilograma, u belom teniskom šorcu i majici, kako vozi kamion od četiri tone u kome iznad njene glave ima dovoljno prostora da se njen teniski partner vozi sedeći na njenim ramenima.

Kada neki budući arheolozi budu iskopavali ruševine te epohe, verovatno će doći do zaključka da je, negde oko 1996. godine, Amerika bila pogođena epidemijom klaustrofobije i da je samu sebe oterala u bankrot pokušavajući da nađe lek za ovu boljku. Ali ekonomija tog vremena je nestala bez traga, a društvene norme su se promenile. Glomazne kuće i automobili sada deluju pomalo apsurdno. Promenio se i sistem vrednosti.

Kamate na štednju danas rastu, a promućurne reklame ističu skromnost i dostojanstvo života u malom gradu. Pokret Čajanka na militantan način pokazuje svoj buržujski stav i koristi sredstva Ebija Hofmana kako bi postigao ciljeve Normana Rokvela.

U godinama usporenog rasta koje nam slede, ljudi će morati da stvaraju nove norme i traže ne-ekonomske pristupe nalaženju smisla. Jedna od interesantnih figura u ovom restruktuiranju vrednosti je Dejvid Plat.

Plat ima dva mastera i doktorat Baptističke bogoslovije u Nju Orelansu. Sa 26 godina se zaposlio kao predvodnik jedne crkve u predgrađu Birminghama u Alabami sa 4300 parohijana, i time postao poznat kao najmlađi predvodnik jedne mega-crkve u Americi.

Plat je počeo da se oseća nelagodno u svojoj novoj ulozi, i o tome je pisao u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Radikalno: povratiti svoju veru od Američkog sna. Knjiga se bavi velikim brojem tema koje su tokom poslednjih nekoliko godina bile aktuelne u nekih dvadesetak evangelističkih krugova.

Platova prva meta je sama mega-crkva. On objašnjava kako su Amerikanci sebi izgradili multimilionske hramove. Ove crkve su gotovo prerasle u korporacije, nadmećući se na tržištu svojom ponudom socijalnih centara, programima za brigu o deci, prvoklasnim zabavama i udobnom, potrošačkom hrišćanstvu.

Plat primećuje kako Hrist nije bio bolećiv prema svojim sledbenicima. On je stvorio mini a ne mega-crkvu. Danas su, međutim, budžeti za izgradnju znatno veći od onih namenjenih za dobrotvorne svrhe, dok se Hrist predstavlja kao ljubazni momak iz predgrađa. “Kada se okupimo u našoj crkvi da pevamo i da se molimo, vrlo je moguće da zapravo ne slavimo Isusa iz Biblije, već sami sebe.”

Sledeća Platova meta je Američki san. Kada su se Evropljani po prvi put nastanili na ovom kontinentu, videli su kakva prirodna bogatstva on poseduje i došli do dva zaključka: da bi božiji plan za čovečanstvo ovde mogao biti sproveden u delo, te da oni mogu da se obogate pomažući mu da to postigne. Iz ovakve percepcije proisteklo je shvatanje da postoje dva međusobno zavisna poziva: da se gradi na ovom svetu i da se priprema za onaj naredni.

Suprotstavljenost između dobrote i izobilja, Boga i mamona, koja je postala ključna unutrašnja tenzija američkog načina života, proizvodila je ogromnu energiju i ponudila nam odgovor na pitanje kako je moguće da Amerika u isto vreme bude toliko religiozna i toliko materijalistička. Amerikanci su moralni materijalisti, duhovni ljudi koji se bave materijalnim.

Plat pripada onima koji ne veruju da se ove dve strane mogu uskladiti. Materijalni svet suviše razara dušu. On smatra da se “Američki san na radikalan način razlikuje od Hristovog učenja i onoga što predstavlja suštinu Jevanđelja”. Američki san stavlja naglasak na individualni razvoj i lično usavršavanje. Naše sposobnosti su naša najveća prednost.

Međutim, Jevanđelje odbacuje usredsređenost na sebe samog: “Bog čak nalazi zadovoljstvo u uvećavanju naših slabosti.” Američki san insistira na kretanju naviše, ali “uspeh u carstvu božijem podrazumeva kretanje naniže, a ne naviše.”

Plat poziva čitaoce da svom načinu života postave ograničenja. Živite kao da zarađujete 50.000 dolara godišnje, predlaže on, a sve drugo poklonite u dobrotvorne svrhe. Odvojite godinu dana kako biste se nečemu predali. Preselite se u Afriku ili neki drugi siromašni kutak sveta. Evangelizujte se.

Platovi argumenti nisu ništa novo, ali su se pojavili u trenutku kada su različiti stavovi o materijalnom životu postali vrlo popularni, posle jednog perioda u kome se preterivalo. Njegova knjiga je taknula neku žicu. Njegovo delo koje propagira odricanje prodaje se kao alva. Kritike su pozitivne. Vođe pokreta kao što je Južni baptistički savez pozivaju građane da se odreknu Američkog sna.

Sumnjam da će doći doći do talasa u kome će ljudi odbacivati svoje iPodove. Amerikanci se neće odreći moralnog materijalizma koji predstavlja jezgro njihovog nacionalnog identiteta. Međutim, jasno je da Amerika pokušava da redefiniše stav o tome koji životni stil je društveno i moralno prihvatljiv, a koji nije. Ljudi kao što je Plat igraju glavnu ulogu u ovom procesu.

Amerika je nekada imala Jevanđelje bogatstva: kodeks uzdržanosti koji su oblikovali mnogi, od Džonatana Edvardsa, preko Bendžamina Frenklina, pa do Endrua Karnegija. Kodeks je bio zamišljen kako bi pomogao naciji da se izbori sa svojim materijalnim bogatstvom. Ovaj kodeks se vremenom razgradio, i biće redefinisan tokom sledećih nekoliko godina.

 
David Brooks, The New York Times, 06.09.2010.

Prevela Bojana Obradović

Peščanik.net, 13.09.2010.

Leave a Reply