Alchemilla vulgaris

Alchemilla vulgaris

Sertifikovana reinkarnacija jednog tibetanskog monaha iz 17. veka, u radno vreme zvezda američkih borilačkih filmova B produkcije i kantautor Stiven Sigal, posle nastupa u Beogradu i pripadajućim splavovima, sreo se sa ministrom unutrašnjih poslova. Nije to bila obična audijencija na kakve smo navikli, gde se političari grebu za još koju sliku u foto-albumu svoje beslovesne sujete: ministar policije je sa Sigalom razgovarao o borbi protiv kriminala.

Mada glumac ima nesumnjivo filmsko iskustvo u tim poslovima, ministar Stefanović je na umu imao pre svega njegovu ulogu rezervnog zamenika šerifa okruga u predgrađu Nju Orleansa, ceremonijalnu titulu koju je Sigal uspešno unovčio u rijaliti programu Steven Seagal: Lawman pre par godina. Osim što često glumi glavnog policajca, još jedan biografski detalj vezuje Sigala za srbijanskog ministra unutrašnjih poslova. Licenca za policijski rad kojom su producenti reklamirali Sigalov rijaliti kao pravu stvar jer se glumac izistinski bori protiv kriminala, ispostavilo se, validna je samo kobajagi.

U međuvremenu, sunce se ponovo rađa na opozicionom frontu. Stilizovana zora koja sviće na „Okupljanju za Srbiju“ Liberalno-demokratske partije i nekoliko tzv. Dinkićevih gradonačelnika, neobično podseća na zaštitni znak verovatno najpoznatije političke kampanje u zabeleženoj političkoj istoriji ljudske vrste. Razlike su ipak upadljive: umesto Obaminog poziva na buđenje i makar prividne nade u bolje sutra, srbijansko jutro zatiče neka zarozana lica dosadna i sopstvenim odrazima u ogledalu, koja smoreno čekaju prvi poziv na kompromis.

Onim ostacima parlamentarne opozicije kojima lični doprinos rasulu razuma nije naročita prepreka savesti, naj-stranka uputila je strogu opomenu da prestane da kritikuje vlast. Za uzurpiranje institucija, dokidanje javnih ovlašćenja koja su još uvek izvan direktne kontrole premijera, suzbijanje slobode govora, isključivanje javnosti iz najznačajnijih odluka o budućnosti države – potrebna je savršena tišina.

Posle iskustva sa poplavama, upozoravajuće deluju medijski izveštaji o „neobičnom“ svetlu na nebu, „misterioznim“ olujama, „čudnim“ skakavcima. Čini se da u Srbiji više nije preostao niko ko ima bar osnovna znanja o prirodi; sofisticirane nauke o politici, ekonomiji, obrazovanju ili grafičkom dizajnu sasvim su nepotrebne.

Ovih dana otkriveno je i da je posebna komisija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope vratila Srbiji njene predloge za izbor novog sudije u Evropskom sudu za ljudska prava. Ministarstvo pravde tvrdi da je samo jedno ime sporno zbog nedovoljnih kvalifikacija; pojedini mediji nagađaju da su problematična sva tri imena, a jedno posebno zbog izvesnih istorijskih veza sa zločinačkim režimom Slobodana Miloševića. Sama procedura izbora kandidata odvijala se pod velom tajnosti, u tišini nikom odgovornih hodnika i kabineta.

Ugledni dnevni list ekskluzivno saznaje ko već neko vreme radi kao novi šef kabineta u ministarstvu pravde. Istraživačko novinarstvo neophodno je da bi se dobila informacija čak i o tome koji je službenik postavljen na određenu funkciju u javnoj službi. Zbog čega se ministarstvo oglušilo o načelo javnosti u radu postaje jasno iz sadržaja saznanja – šef kabineta je omladinac koji je na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića na svoj fejsbuk profil postavio fotografiju snajpera kojim je izvršen atentat. Kako je objašnjeno u ministarstvu, državni službenik je zbog incidenta izrazio žaljenje i sankcionisan je višemesečnim smanjenjem plate, a onda je „zbog znanja, izvanrednog zalaganja i napornog rada koji je posle toga pokazao, dobio priliku za mesto šefa kabineta“.

Zahvaljujući novinskom napisu, Janko Baljak je saznao da je smenjen sa mesta umetničkog direktora Kratkog metra. Beogradska uprava ga nije udostojila ni kurtoaznog obaveštenja o smeni. Osim Baljka, početkom sedmice je po kratkom postupku smenjeno na desetine direktora, upravnika, predsednika i članova upravnih odbora raznih ustanova kulture iz nadležnosti Beograda.

Među njima je i upravni odbor Muzeja Nikole Tesle na čijem je čelu osvanuo bivši ministar kulture Bratislav Petković. Bliži se 10. juli, Teslin 158. rođendan, pravi trenutak za ostvarenje vizije o prenosu Teslinog pepela iz muzeja u hram svetog Save.

Tračevima se ispipava raspoloženje javnosti za dilemu o novom uredniku RTS-a. U igri za srozavanje praga osetljivosti su Milomir Marić i Dragan Vućićević; ako umesto ovih živopisnih karaktera na čelo preskupog video-biltena vlasti dođe kakav uljuđeni propagandista neumrle ideologije krvi i tla, nesretna javnost će odahnuti.

Spremaju se izbori i za čelnu poziciju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti; Vaslije Krestić je u kampanji već obišao Politiku i Večernje novosti, pouzdane ideološke saveznike „najkonzervativnije nacionalisticke struje unutar SANU“ koja je ratnih devedesetih zacementirala srpsko društvo unutar koordinata mržnje, gluposti i korupcije.

Na prvi pogled, čini se da se stari drugari, trećepozivci srpskog mordora zaista ponovo okupljaju jer mu se podmladak pokazao tako nepodnošljivo blentav i nesposoban za ozbiljne paradržavničke zadatke. Ili je samo problem u tome što je za propagandne poslove, spinovanje i javni imidž ovog puta unajmljen stand-up komičar i to po diskontnoj ceni. Nad svojom nesretnom sudbinom plačemo od smeha.

Peščanik.net, 27.06.2014.