Fotografija devojke koja u rukama drži preveliku knjigu, uz pitanje „Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?“ služi kao podsetnik da u moralno zarozanoj sredini ipak ima života: novih generacija koje tek treba naučiti strukturisanoj aroganciji privilegije koja razliku opaža kao grešku koju treba ispraviti, milom ili silom.
Reklamna poruka obeležena je žigom Filološke gimnazije iz Beograda, a vredni ljudi sa društvenih mreža ubrzo su otkrili i zašto. Đaci ove škole nosioci su projekta „Digitalni bukvar“ za doprinos „povećanju nivoa digitalne pismenosti u Republici Srbiji“, koji zbog toga uživa podršku institucija i vladinih organizacija (Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Incijativa Digitalna Srbija), jedne marketinške agencije i fonda SAD za međunarodni razvoj.
Opis projekta posredno će objasniti kakve veze velika knjiga sa fotografije – rečnik stranih reči i izraza – ima sa padežima u južnim dijalektima Srbije: „Digitalni bukvar za cilj ima da na jedan savremen i pristupačan način podigne kulturu govora, ali i da štiti ćirilicu kao naše matično pismo.“
Zatim se iznosi i jedan „zabrinjavajući“ podatak, bez izvora, da je čak 51% „srpskog stanovništva“ i dalje digitalno nepismeno i konstatuje: „Uz ogroman uticaj stranih jezika, posebno kroz društvene mreže, linija između umerene modernizacije i potpunog otuđivanja postaje sve mutnija.“
Posle prozivke na mrežama i reakcije novinara medija sa juga Srbije zbog stigmatizovanja i diskriminacije građana Srbije na osnovu jezičke varijacije, na školskom instagram profilu pojavilo se takozvano neizvinjenje – „svima koji su na bilo koji način osetili da su diskriminisani“ – iskaz koji formalno liči na izvinjenje jer koristi tu reč, ali ne dorasta do priznanja odgovornosti i kajanja zbog diskriminatornog čina.
Odgovornost će se u ovom slučaju još jednom javiti u svom odsustvu kada se, kako su mediji izvestili, direktorka elitne gimnazije „ogradila od bilo kakve odgovornosti i prebacila je na decu“ koja, verovatno, samostalno vode projekat i promotivnu kampanju.
Profesori elitne gimnazije nisu svojim đacima preneli znanje da digitalno opismenjavanje nije digitalizacija bukvara, da se ne tiče dizanja kulture govora, ni zaštite ćirilice. Možda zato što su i sami digitalno nepismeni, a da toga nisu svesni jer državni instituti, umesto obrazovanja, izgleda unapređuju uverenje da su jezička i druga odstupanja od propisanog standarda „nekulturna“.
Kultura prokazivanja i javnog ponižavanja svega što odstupa od standardizovanih pravila za kolektivno obdelavanje nacionalne građevine, od jezika i pisma do praktično svakog aspekta života – možda nam već jeste napredna, ali uvek ima prostora za dalja unapređivanja. Bar u digitalnom okruženju nema prepreka ekspanzionističkim stremljenjima, dok će se za kopipejstovanje standardizovanih poruka svi dovoljno opismeniti i sami, na Fejsu.
Peščanik.net, 30.10.2021.
