Ivan Čukalović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu i optuženi u korupcionaškoj stvari Indeks predložen je za sudiju Ustavnog suda Kosova.

Bizarnosti njegove ranije političke i profesionalne karijere (magistrirao na temuSavremena sovjetska doktrina o pojmu i prirodi međunarodnog javnog prava, doktorirao sa disertacijom Rešavanje sporova između država putem međunarodne arbitraže, od 1999–2001. bio zamenik glavnog pravnog savetnika u Ministarstvu inostranih poslova, svedočio pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu kao svedok odbrane u slučaju Dokmanović, pisao protivtužbu u slučaju BiH protiv SRJ, sastavljao tužbu protiv NATO, prema pisanju štampe, član je tima za odbranu Vojislava Šešelja, bio je član Otadžbinske uprave SRS, krivični postupak protiv njega je u toku pred smederevskim Okružnim sudom – u pitanju je očigledno subjekt širokog spektra), već su u nekoliko poslednjih dana postale poznate.

Nije suvišno upoznati se i sa pravnom stranom stvari. Ustav Kosova iz aprila 2008, (dostupan na internetu, na srpskom jeziku, ćirilicom i latinicom), u čl. 114 uređuje izbor sudija tamošnjeg Ustavnog suda:

Član 114 [Sastav i Mandat Ustavnog Suda]

1. Ustavni sud čini devet (9) sudija, koji je biti istaknuti pravnici najvišeg moralnog karaktera, sa najmanje deset (10) godina relevantnog profesionalnog iskustva. Sve sudije moraju posedovati diplome Pravnog fakuletata. Ostale relevantne kvalifikacije su regulisane zakonom. Načelo polne jednakosti će se poštovati.

2. Sudije imenuje Predsednik Republike Kosovo na predlog Skupštine i služiće na mandate od devet godina bez mogućnosti produžavanja.

3. Odluka o predlaganju sedam (7) sudija zavisi od usvajanja dve trećine (2/3) svih poslanika Skupštine koji su prisutni i koji glasaju. Odluka o predlaganju dvoje (2) ostalih sudija se donosi na osnovu glasova većine poslanika Skupštine koji su prisutni i koji glasaju, ali samo nakon glasanja većine poslanika Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za predstavnike zajednica koje ne čine većinsku zajednicu na Kosovu.

4. Ako se madat sudije završi pre redovnog mandata, imenovanje će se izvršiti u salgasnosti sa uslovima ovog člana i ta zamena će važiti za ceo mandat, bez prava ponovnog izbora.

5. Izbor predsednika i zamenika predsednika Ustavnog suda vršei sudije Ustavnog suda, tajnim glasanjem sudija Suda, na mandat od tri godine. Izbor za ove funkcije ne produžuje mandat sudija.

NB:Greške nisam ispravljala.

Dakle, u stavu 1. predviđeni su sledeći uslovi za izbor: (1) diploma pravnog fakulteta, (2) deset godina profesionalnog iskustva, (3) kandidat mora biti istaknuti pravnik najvišeg moralnog karaktera. To što kosovska Skupština i ostali izborni organi smatraju upravo pravnika Čukalovića profesionalcem najvišeg moralnog karaktera je, odavde gledano, njihov problem.

Ali, to kako Čukalović predstavlja svoj izbor jeste opšti profesionalni pravni problem. Za Internet portal RTS Čukalović je izjavio da su ga za taj posao “predložili Srbi, Goranci i Muslimani, uz obrazloženje da `žele da ih zastupa čovek sa međunarodnim iskustvom, kako bi pokrenuo pitanja zakonitosti mnogobrojnih problema koji im otežavaju život na Kosovu`”. Patriotski! No, kao što se vidi iz stava 3. citirane ustavne odredbe, predlog za imenovanje sudije Ustavnog suda Kosova utvrđuje parlament većinom glasova, dok po stavu 2., sudiju imenuje Predsednik Republike Kosovo. Parlament se sastoji od 120 poslanika, a 20 mesta je zajemčeno za pripadnike manjinskih zajednica. Dakle, za izbor Čukalovića glasali su i oni koje nikako nije pomenuo – Albanci. Takođe, ovaj (budući) sudija kaže da njegov izbor treba da potvrdi „Fatmir Sejdiju“. Nije tako, jer sudije Ustavnog suda Kosova imenuje,dakle postavlja predsednik onoga što Čukalović takođe ne izgovara – Republike Kosovo. Ako niko drugi, bar sudija treba da govori istinu. Prema tome: celu istinu, samo istinu i ništa drugo osim istine. Ovaj sudija to očigledno ne čini ni kad je u pitanju prosti opis procedure imenovanja.

Takođe, on ili ne poznaje posao koga se prihvata ili ne govori celu istinu kada opisuje motivaciju da se ovog posla prihvati. Kaže da ćezastupati Srbe, Gorance i Muslimane tako što bi “pokrenuo pitanja zakonitosti mnogobrojnih problema koji im otežavaju život na Kosovu”. Međutim, po čl. 113. Ustava Kosova, organi i lica ovlašćeni na pokretanje postupka pred Ustavnim sudom jesu: parlament, predsednik republike, vlada, premijer, Ombudsman, opština i određeni broj poslanika. Pojedinci mogu podneti ustavnu žalbu zbog povrede njihovih ljudskih prava. Ni u jednom od tih slučajeva Čukalović ne može nikoga zastupati niti išta pokrenuti.Njegov zadatak je da sudi, odlučuje, kao jedan od ukupno devet sudija Ustavnog suda.

Čukalovićev politički profil, bar po onome što se u medijima može pročitati, ima poreklo među onima koji ne mogu bez patriotskih atributa –lažna država, nepravedne, genocidne sankcije i sl. Da li je previše patriotski ako se uz ovog sudiju upotrebi neki takav pridev, na primer lažni? Da li je maliciozno nagađati da je motivacija lažnog sudije ipak negde u blizini Okružnog suda u Smederevu, nadležnog u aferi Indeks, pre nego igde drugde?

Peščanik.net, 10.06.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)

Author: Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.