Srbija je poslednjih nedelja kao poligon za ispitivanje “butterfly efekta”, modela kojim se objašnjavaju uzročno-posledične veze u teoriji haosa. To je ono kad leptir u Mongoliji mahne krilima, a negde na drugom kraju planete izazove uragan koji čupa drveće.
Efekat leptira u Srbiji može da se prati svakodnevno – čim potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić zine, nekoga ko je dotad mirno krckao plodove svoje nečiste savesti stegne u grudima. Ili, kada leptir mahne krilima u kabinetu u Nemanjinoj 11, neko završi iza rešetaka.
Zasad je zamah krila leptira oduvao iza brave uglavnom ljude bliske bivšoj vlasti, mada su neki od njih dovođeni u vezu sa Vučićevim koalicionim partnerima iz Socijalističke partije Srbije, koji su, takođe, bili deo prošle Vlade.
Mnogima je, uz prve jutarnje vesti, preseo doručak. Pogotovo kad jutarnje informisanje krene uz njima poznata imena.
Prošle nedelje iza brave završili su bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin i vlasnik konsultantske kuće CES Mekon Zvonimir Nikezić sa još sedam saradnika u unosnim balegarskim poslovima sa đubrivom.
Sumnja se da su “balegari” u aferi Azotara oštetili budžet države za više od četiri i po miliona evra.
Nikezić je još u septembru saslušavan u istrazi povodom velike korupcionaške afere Agrobanka, u kojoj je nekada bio član Upravnog odbora. Mnogi su mu još tada predviđali “put u Kinšasu”. Pošto ni u tom slučaju istraga nije završena, još može da stigne na taj “safari”.
Niz uzročno-posledičnih veza doveo je do hapšenja Nikezića, koje je izazvalo neprijatna osećanja kod bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.
Sam je rekao da je potresen i da mu Nikezić nije poslovni partner, već prijatelj. Na terenu efekta leptira, koji nas uči da i najmanje odluke mogu imati dalekosežne posledice, bivši premijer se danas ne bi sekirao da je bolje birao društvo.
Cvetković je bio izvršni direktor Nikezićevog CES Mekona, a uporedo je bio i direktor Agencije za privatizaciju, zbog čega ga je Savet za borbu protiv korupcije optuživao za sukob interesa.
Taj tihi čovek sa sedom bradom Deda Mraza nije mario za takve optužbe. A i zašto bi kada je od januara 2002. do januara 2010. godine država, na ime konsultantskih usluga, isplatila CES Mekonu 535,8 miliona dinara (otprilike pet miliona evra).
Najviše, čak trećinu te sume, CES Mekon je zaradio dok je na čelu Agencije bio Cvetković. Dakle, ovaj povučeni klarinetista sam je sebi davao posao.
Za godinu i tri meseca (od 26. decembra 2002. do 7. aprila 2004. godine), koliko je vodio Agenciju za privatizaciju, Cvetković je postao rekorder po broju raskinutih privatizacija – čak 168.
Pet od deset privatizacija u kojima je savetnik države bio CES Mekon su ili poništene, ili sumnjive, ili su završile zatvaranjem preduzeća.
Prema analizi Saveta za borbu protiv korupcije, privatizacije firmi Seme i Beograd film, u kojima je državu savetovao CES Mekon, označene su kao sumnjive, a sumnjive privatizacije su zona interesovanja radnih grupa antikorupcijskog tima, kojim koordinira Vučić kao generalni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službama bezbednosti.
U svetu se konsultanti plaćaju tek kada uspešno obave posao, a napravljenu štetu moraju da nadoknade. U Srbiji konsultanti uzmu pare, podmažu gde treba i, uz pomoć svojih kadrova, u institucijama čekaju novi posao.
U vreme kada je CES Mekon radio na brojnim privatizacijama firmi, od kojih su neke označene kao sumnjive, Cvetkovićev zamenik u Agenciji za privatizaciju je bio Zvonimirov sin Dušan Nikezić, takođe kadar CES Mekona.
Kasnije je ovaj mladi čovek postao savetnik premijera Cvetkovića, a zatim, posle rekonstrukcije Vlade, premijer preuzima i Ministarstvo finansija, gde mu je državni sekretar – Dušan Nikezić. Dok je savetovao premijera, ovaj multitalentovani ekonomista bio je na još nekoliko pozicija.
Drugi Nikezićev sin Pavle direktor je Jugoslovenske autorske agencije, u čijem je Upravnom odboru Cvetkovićev sin Aleksandar. Prema podacima do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nikezić u JAA ima blizu 60 odsto vlasništva.
U ovoj agenciji je i Cvetković imao otprilike 5,6 odsto vlasništva, ali je, nakon pritiska javnosti i Agencije za borbu protiv korupcije, preneo upravljačka prava na nepovezana lica.
Efekat leptira nas uči da male, naizgled nevažne stvari mogu da dovedu do katastrofalnih posledica. Kad srpski tajkun dođe na udar pravosuđa, hiljade radnika fasuje glavobolju ili ostane bez posla.
Za nas u Srbiji je nevažna stvar što je neko u Hrvatskoj jedno jutro ustao i rešio da pretrese poslove bivšeg premijera Ive Sanadera, ali je ta odluka možda dovela do niza hapšenja u Srbiji, jer su, u nedostatku krupne zverke, počela privođenja gomile “sanaderčića”.
Ta hapšenja, zatim, u narodu izazivaju neobjašnjivo zadovoljstvo, uz egzaltirane povike podrške: “Hapsi, narodna milicijo”, sve praćeno zavijanjem praznog stomaka.
Dokle tek onda sve mogu da odvedu ovakve povezanosti kao u slučaju Cvetkovića i Nikezića? To može da zna samo Aleksandar Vučić, kome je neko pre 30 i kusur godina poklonio plastični pištolj i policijsku značku. Tada je, ustvari, sve počelo.
Al Jazeera, 02.12.2012.
Peščanik.net, 03.12.2012.
