Foto: Slavica Miletić

Foto: Slavica Miletić

Ima onaj stari vic kad policajac zaustavi studenta i traži dokumenta. Ovaj nema ni ličnu kartu, ni pasoš, ni indeks, pa policajac iznerviran pita šta uopšte ima od dokumenata. Imam logaritamske tablice, kaže student, i pruži ih organu reda. Ovaj lista knjižicu, gleda one silne brojeve, vrati studentu, klimne i kaže: “U redu je, samo da zalepiš sliku”.

Aleksandar Vulin je tako javnosti Srbije ovoga vikenda gurnuo pod nos logaritamske tablice koje mu je izdala Uprava za sprečavanje pranja novca i ponosno zaključio da je time okončana afera u vezi sa tetkom i stanom. Malobrojni mediji već mesecima pokušavaju da rasvetle šta su to tužilaštvo i Uprava za sprečavanje pranja novca radili, kada je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da postoje sumnje u vezi sa kupovinom Vulinovog stana, pa čak to indirektno dovela u vezu sa opskurnim poslom nabavke opreme za nadzor na Kosovu, za koju se ne zna da li je realizovana, iako je debelo plaćena.

Tužilaštva su se igrala (ne)nadležnosti, tužilac i policija su pažljivo birali od koga (ne)će uzeti izjave, ministar je davao neuverljive izjave novinarima. Na kraju se pojavio misteriozni dokument koji je rešio stvar. U dokumentu se ne pominju ni tetka, ni žena, ni Vulin. Nešto poput onih jajinačkih “terorista” – Uprava je proveravala neke transakcije nekih lica u vezi sa nekim predmetom. A to nema veze sa Vulinom, ali dokazuje da Vulin ima (ženu koja ima?) tetku koja se zove Mira. Što znači da je pošten, a ko tvrdi drugačije ruši Vučića.

Ako bi neko pokušao da razgrne mnogobrojne (kontradiktorne) izjave i malobrojne dokumente, mogao bi da zaključi da su državni organi uložili ogromnu energiju da ne istraže bilo šta što bi moglo inkriminisati Vulina, ili ako su nešto istraživali, da izdvoje i u javnost puste neki dokument koji će poslužiti Vulinu da zaključi kako je čist kao suza.

I naravno, taj neko bi lako zaključio da Vulin laže. Ili da laže njegova žena. Jer on je odgovorno tvrdio da je uneo 200.000 evra u 23 rate, a žena je tužilaštvu rekla da je tetkin novac “pozajmila u Beogradu”.

Nije ovo prvi put da državni funkcioneri zloupotebljavaju institucije kako bi prikrili svoje nepodopštine ili optužili druge. Mahali su oni i saglasnostima Uprave za javne nabavke, mišljenjima Agencije za borbu protiv korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije, policijskim saopštenjima, odlukama tužilaštva, krivičnim prijavama… Stvorena je atmosfera u kojoj bi trebalo zaključiti da nema više smisla ni istraživati ni insistirati da državni organi istraže kako su se kupovali stanovi, kako se trošio novac iz budžeta, kako su potpisivani ugovori i šta u njima piše, kako su angažovani savetnici, menadžeri, kako se delio novac medijima, kako su kupovane jelke i ukrasi, kako su plaćani prijatelji da pevaju, a neprijatelji da ćute…

Ali baš zbog toga što žele da stvore takvu atmosferu, treba insistirati. Treba pokazati ljudima u policiji, tužilaštvu i drugim državnim organima koji bi želeli da rade svoj posao, da verujemo u njih i u to da će se jednom uspostaviti sistem i vladavina (dobrih) zakona. Da ne verujemo da je Goranče uspeo sam da zaustavi policiju i suspenduje pravnu državu. Da ne verujemo da su svi funkcioneri nepravedno optuženi jer ih njihovi neistomišljenici, kako to reče Pekić opisujući šta iskreno veruju srpski “državnici od formata” – “opoziciju teraju iz srpskog inata, zbog gluposti ili za pare, ponajčešće iz sva tri razloga odjedared”.

Vulin veruje da je zaključio slučaj “tetka i stan” i poručuje da će njegovi “brojni protivnici morati da nađu neki drugi razlog za napade”. To je poruka raznim sanjama i gordanama i sličnim postavljačima pitanja i medijskim izvršiocima da treba da se bune kada novinari ponovo budu pitali Vulina na ovu temu i da ga podrže kada on objasni da su “državni organi rekli svoje”.

A kada se otvori nova afera, mogu da nam kažu da to nema veze sa njima. Neko im je ukrao logaritamske tablice.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 15.01.2018.