Izveštaj o uspešnom tromesečnom radu koji je u četvrtak podneo ministar kulture Srbije ostao je u senci najave predloga republičkom javnom tužilaštvu da podnese tužbenu prijavu protiv jednog od njegovih prethodnika zbog „nepravilnosti“ prilikom neuspešne rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Letnja afera sa elementima borbe protiv korupcije idealan je prilog razgovorima o rekonstrukciji vlade, i više od svake spomen-ploče, muzičko-scenskog spektakla i strategije razvoja u kulturi govori o veštini aktuelnog ministra da sačuva fotelju. Tabloidi su spremno pokupili šlagvort.

Po želji ministarstva, na meti prijave trebalo bi da se nađu glumac Vojislav Brajović, ministar kulture 2007/08, bivša direktorka Muzeja Branislava Anđelković i privatna firma Monterra.

Kako se navodi, komisija za internu reviziju ministarstva kulture utvrdila je da je Monterri avansno isplaćen sav novac za prvu fazu rekonstrukcije, oko 176 miliona dinara, te da su građevinci nakon par godina besposličarenja konačno razmontirali skele 2011. a da radove nisu čestito ni započeli.

Monterra je inače jedna od firmi koja se nalazi na spisku 24 sporne privatizacije, a u vezi sa propalim Trudbenikom.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu zatvoren je zbog rekonstrukcije početkom 2008. a radove je prema tadašnjem planu trebalo završiti za godinu dana. Do danas je zgrada na Ušću, 1987. proglašena za kulturno dobro kao jedan od najreprezentativnijih namenski građenih muzeja – ostala napušteno gradilište.

Muzejskoj publici zapravo i nije nepoznata priča o Monterri i nezainteresovanosti države za centralnu ustanovu kulture: sada već bivša uprava i kustosi muzeja prošlog leta su organizovali tromesečnu „neizložbu“ o nerekonstrukciji, sastavljenu od kompletne dokumentacije, dopisa muzejske uprave i fotografija štete zbog neradova.

Javnosti je tada detaljno predstavljena i uloga samog muzeja u tenderskoj drami i građevinskim posledicama.

Podsećajući na osnovne „eksponate“ ove neizložbe, izvršni direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Slobodan Nakarada u razgovoru za Peščanik ističe da je iz projekta tadašnjeg Nacionalnog investicionog plana i tendera koje je raspisalo ministarstvo kulture nedvosmisleno da je naručilac posla ministarstvo a izvršilac firma Monterra.

„Muzej je bio korisnik ovog posla što znači da nije raspisao ni učestvovao u tenderu, nije propisivao uslove niti mogao da kontroliše njihovo ispunjavanje“, kaže Nakarada.

Sagovornik Peščanika naglašava da ne može da komentariše prijavu ministarstva koja je u proceduri ali navodi da je muzejska uprava neprestano slala dopise ministarstvu od prvog dana, tražeći veću kontrolu nadležnih nad radom firme koja ne ispunjava ugovorne obaveze, sve do više puta ponovljenih zahteva da se ugovor raskine jer je Monterrra nanela štetu Muzeju.

„Firma nije obezbedila zgradu muzeja pa je prilikom prokišnjavanja uništen deo muzejskog inventara, nameštaj i parket, a od 200 regala za slike u depou reparirali su samo pedesetak dok su ostali istrulili od vlage“, navodi izvršni direktor MSUB i dodaje da su građevinci pokvarili i muzejski lift i ostavili neplaćene račune za struju.

Najveći problem za internu reviziju ministarstva kulture, međutim, nisu stolovi i stolice iz muzeja već novac koji je ministarstvo isplatilo na ime avansa u celini, iako je ugovorom bilo predviđeno da se sredstva isplaćuju fazno, prateći radove na rekonstrukciji.

Komisija ministarstva kao mogućeg krivca imenovala je Vojislava Brajovića koji je u ime ministarstva sklopio ugovor sa građevincima i sproveo nečiju odluku o avansnoj isplati novca iz nacionalnog investicionog plana.

Njegov naslednik Nebojša Bradić, ministar kulture od jula 2008. do marta 2011. godine, na čiju su adresu stizali zahtevi muzeja za sprovođenje nadzora i raskid ugovora sa Monterrom zbog nestručnosti – zasad nije od interesa.

Do sledećeg tromesečja.

 
Pripremila Milica Jovanović

Peščanik.net, 19.07.2013.