Uopšte ne razumem: šta su se svi navadili da se podsmevaju Jeleni Karleuši, naročito oni koji “inače pozdravljaju njen gest”, ali se ozbiljno čude odakle to njoj i kako to i zamislite čuda i sve tako.
Vrhunac je što se usudila da dođe na tribinu LDP-a, tačnije, to što je očigledno prihvatila poziv. Pa što da ne dođe? I što da je ne pozovu? Žena je istupila politički hrabro i pametno, pa što da ne bude pozvana na političku tribinu stranke sa istim programom?
Mrzi me da elaboriram, a i nemam kome. Ipak hoću da kažem:
– tekst joj je odličan i volela bih da sam ga ja napisala,
– nije jedina i nije prva, pa šta? kamo sreće da je milioniprva,
– nije se setila danas, ni juče, nego se žena već dugo aktivno zalaže za gej prava,
– plus, priču jeste proširila na ono što je još važnije, ne samo na LGBT pitanje, već na elementarno ljudsko pravo da se bude drugačiji,
– više kapiram JK sa LDP nego LDP sa SPS,
– ne znam ni jednu njenu pesmu, pa šta? Ne znam ni od Ledi Gaga,
– ni ona, sto posto, ne zna ni jednu moju dramu, ama koga je to briga?
– uopšte se ne radi ni o muzici, niti o “umetnosti”, radi se o konkretnom društveno odgovornom gestu, a i:
– nije baš da se na žurevima LDP-a slušaju Darkvudi.
Na kraju:
– botox je, kao, blam, a karijes maksile nije? Aha.
Sve je to obično kultur-rasističko prenemaganje ljudi koji jedino što umeju je – da se podsmevaju iz ćoška. A ruganje je beskorisna i inferiorna aktivnost. Ova žena je nešto napravila, iskoristila uticaj koji ima kod populacije hostilne ili u najboljem slučaju neosetljive na LGBT probleme i solidarno stala uz ugroženu manjinu. A da joj se to, pritom, uopšte ne isplati. Jer, i meni mutavoj je jasno da gest nije nimalo kalkulantski i da je to ono što je izazvalo svu ovu lavinu. Ta iskrenost se ne prašta.
Peščanik.net, 21.10.2010.
