Prenoseći lupetanja Aleksandra Vulina, Ministarstvo unutrašnjih poslova preko svoje Informativne službe svakodnevno dokazuje da dna nema, da može da se padne još niže i da je moguće institucije zloupotrebljavati i razarati još jače, prilježnije, efikasnije. Nema predaje u borbi protiv institucija.
U subotu rano ujutro, MUP je vascelo srpstvo i građanstvo počastio saopštenjem u dokumentu pod nazivom „Saopštenje – Ministar Vulin – Međunarodno pravo – Srebrenica“. Naivni građanin, nenaviknut da institucije na čije je čelo instaliran Aleksandar Vulin služe za prenošenje njegovih ličnih opservacija (neko bi se zakleo da nisu lične, već da Vulin kao parapsihološki medij samo prenosi Vučićeve glasove koji mu se javljaju u transu) bi se začudio nad time kakve veze MUP ima sa međunarodnim pravom i Srebrenicom. Taj bi se naivko, čitajući arhivu sa saopštenjima, nastavio čuditi kakve veze MUP (a prethodno i Ministarstvo odbrane) ima sa hrvatskim, bosanskim, crnogorskim, kosovskim funkcionerima i njihovim izjavama, sa likom i delom predsednika Srbije, ali pustimo naivka da se čudi, a mi se vratimo najsvežijem uratku Informativne službe MUP-a.
Neću prepričavati šta je nadrobljeno u saopštenje kojim se zapravo ništa ne saopštava, već prenosi šta je Vulin govorio u TV emisiji prethodne večeri. Počev od više puta ponovljene tvrdnje da u Srebrenici nije počinjen genocid, preko prepričavanja kako je Vulin odgovorio Milanu Antonijeviću (zapravo izbegao da se izjasni da li smatra da je patriotizam veličati Ratka Mladića) i pohvala Aleksandru Graditelju Puteva i Mostova, pa do omiljenih manipulacija o „proglašavanju Srba za genocidan narod“.
Inače, subotnje jutarnje saopštenje samo je nastavak serijala izvadaka iz Vulinovih TV gostovanja postavljanih na sajt MUP-a i prosleđivanih medijima u sitne noćne sate. I dok prvi, sa izjavom u vezi sa policijom i muralom ima veze sa MUP-om (iako sadrži poruku da Vulin lično odlučuje šta se sme, a šta ne sme), drugi je isključivo u službi promocije Vulinove ideološke kontaminacije javnog prostora – o moralnom pravu Hrvatske da drži pridike Srbiji, o ustaštvu, mudžahedinima i naravno, o liku i delu Aleksandra Vučića.
Ta igranka je dobro poznata – Vulin, kao lutak u krilu trbuhozborca, govori ono što Vučićevi birači žele da čuju. A Vučić, sa drugog prozora, na drugu stranu čaršije, uvek može da kaže da taj čovek nije u njegovoj partiji i da on ne može da odgovara za ono što Vulin govori.
U toj igranci njima je nebitno to što se zloupotrebljavaju institucije. Uostalom, šta su saopštenja u poređenju sa ponižavanjem i razaranjem čitave strukture MUP-a. Jedina nuspojava ove duodrame je to što se naivnim nostalgičarima Nebojša Stefanović može učiniti kao vitez na belom konju u zaštiti pravne države, u poređenju sa čovekom sa kojim je zamenio funkcije. Što je pak samo dodatni dokaz da je i etimološki besmisleno očekivati da bezdan u koji padamo ima dno.
Peščanik.net, 13.11.2021.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- 505 sa crtom - 27/11/2024
- Ukidanje - 19/11/2024
- Batler, buking i nadležni organi - 23/10/2024