Nema tela, nema dela

RIK odbija da se prigovori o neregularnostima na biračkim mestima ubuduće unose u sam zapisnik, iako su ranije posebni prilozi sa prigovorima masovno nestajali na putu do izbornih komisija. A kada nema prigovora, nema ni neregularnosti. Govori profesor Tanasije Marinković, član RIK-a.

Svetlana Lukić: Kako se bliže izbori, sve više su teme ko je s kim, ko je na izbornim listama, sve više i na kom mestu na izbornim listama. Međutim, profesore Marinkoviću, Vi zajedno sa nekolicinom svojih kolega obarate ruke u Republičkoj izbornoj komisiji, i to na teme koje većini šire javnosti izgledaju kao, tako da kažem, pravno i administrativno cepidlačenje, je li. Veći deo javnosti, čini mi se, nema dovoljno jasan pregled da su to stvari koje mogu bitno da utiču na regularnost, pa i na sam ishod izbora.

E sad, ono što smo mogli da pročitamo jeste da ste vi, i ne samo vi nego i vaše kolege koje su u Republičkoj izbornoj komisiji, tako da kažem, u ime opozicionih stranaka, jednog časa čak demonstrativno izašli sa sednice RIK-a, pa vas ja molim da nam kažete šta se zapravo tamo događa ovih dana.

Tanasije Marinković: Pa vidite, krenuo bih od ovog vašeg uvoda i te okolnosti da se neki pravni aspekti izbora doživljavaju kao tehnička stvar i zapravo zaista malo interesuju našu javnost, a to samo po sebi govori o javnosti, koliko je ona nerazvijena, i govori o tome koliko se nismo u dovoljnoj meri u samoj široj javnosti bavili izborima od 2022. godine, pogotovo gradskim izborima u Beogradu, a koleginica profesorka Marijana Pajvančić i ja smo upravo analizirali presude Upravnog suda u izbornim sporovima koji su proistekli iz žalbi protiv odluka Gradske izborne komisije i Republičke izborne komisije na tim izborima.

Konkretno, ja sam se baš bavio radom Gradske izborne komisije, posredstvom tih presuda Upravnog suda, i ono što sam ustanovio jeste da je u 120 biračkih mesta, od ukupno 1.170 biračkih mesta u Beogradu, dakle na nešto, otprilike 11% biračkih mesta, da su postojali prigovori o radu biračkih odbora i da su ti prigovori nestajali na putu od biračkih odbora do izbornih komisija, i da su povodom tih priloga koji su sadržali primedbe o nepravilnostima u radu biračkih odbora i nepravilnostima na samim biračkim mestima, da su stranke izjavljivale prigovore pred Gradskom izbornom komisijom i da Gradska izborna komisija se nije uopšte obazirala na tu okolnost da su ti prigovori nestajali, a takođe i Upravni sud nije uopšte uzimao to za relevantno.

Dakle, problem je već bio u tome što se mi zapravo nismo ni tada dovoljno informisali, niti i sada znamo zaista ko su bili pobednici tih izbora 2022. godine. Ta epizoda nam kazuje, zapravo, o dve vrste nepravilnosti koje su se ispoljile u radu naših organa u tom periodu, i upravo te nepravilnosti smo moje kolege i ja pokušali da ispravimo, da pokušamo dakle da unapredimo izborni proces ove 2023. godine. Pritom želim da naglasim da taj događaj o kome govorite, napuštanje sednice, i stav koji smo na samoj sednici prethodno izneli, da se on odnosi na članove RIK-a koji su izabrani na predlog svih opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle ovoj koja sada odlazi, dakle govorim o predstavnicima svih tih poslaničkih grupa, od onih koji se smatraju levim i proevropskim, do onih desnih i, da kažem, suverenističkih.

E, dakle, vraćam se na pouke iz 2022. godine. Postojale su, ponavljam, dve vrste nepravilnosti koje smo tada uočili: jedno je da su primedbe nestajale zato što su, prema tadašnjim propisima, a to se zadržalo i sada, te primedbe se nisu unosile u sam zapisnik o radu biračkih odbora, već su se dodavale kao prilozi uz taj zapisnik, i tako su ti prilozi sa primedbama nestajali. Sama ta činjenica da su ti prilozi nestajali na putu, moja je pretpostavka, od biračkih odbora do izbornih komisija, u rukama, iz ruku predsednika biračkih odbora koji dostavljaju te materijale izbornoj komisiji ili iz ruku nekih drugih u izbornoj komisiji, je nešto što je samo po sebi zabrinjavajuće. Po svemu sudeći, reč je o krivičnim delima iz oblasti, dakle, krivičnih dela koje se čine protiv službenog položaja, dakle zloupotreba službenog položaja, ili nesavestan rad u službi ili nešto slično. Na to niko nije reagovao. Dakle, nije reagovala na adekvatan način Gradska izborna komisija, nije očigledno reagovalo Tužilaštvo. Ti prigovori koji su nestali nisu interesovali ni sam sud.

Svetlana Lukić: Dakle, mi zapravo nismo imali nikakvu zvaničnu evidenciju o kršenju izbornih prava tada, i druga stvar je, već ste rekli da i gradska izborna komisija tada, recimo, ali i u nekim drugim situacijama i Republička izborna komisija, pa i Upravni sud, oni se ponašaju kako to, ono što ste vi pravnici nekada govorili: „nema tela – nema dela“. Otprilike nema, izgubilo se. Povetarac ga odneo, ili košava, i mi ne možemo ništa tu da uradimo, je l’ tako?

Tanasije Marinković: Tako je. Mi znamo da je telo postojalo, ali pošto ga sada nema, pravimo se kao da nema ni dela. Upravo se to desilo. Na samu tu okolnost su morali da reaguju Tužilaštvo iz svog domena nadležnosti, Gradska izborna komisija, koja je morala sama da tu stvar ispita, da sprovede određene radnje, da sasluša, recimo, predsednike biračkih odbora, da sama ustanovi, ili… a nije učinila ovo što hoću da kažem, što je pod „ili“, dakle to je druga vrsta nepravilnosti. U takvim okolnostima, kada nema priloga, zapravo nema ni zapisnika.

Zakon o izboru i narodnih poslanika i lokalnim izborima iz 1922. je inače vrlo restriktivan kad je reč o okolnostima i uslovima pod kojima je moguće da dođe do ponavljanja glasanja na biračkim mestima. Ne samo što je on vrlo restriktivan, već se on i vrlo usko tumači u praksi naših organa. E sada, tako restriktivan zakon, koji se u svakoj prilici tumači najuže što je moguće kada govorimo o nadležnosti i odgovornosti organa za sprovođenje izbora, u ovoj situaciji koja je bila očigledno jasna, a recimo Član 105, stav 2 Zakona kaže da su primedbe sastavni deo zapisnika. Dakle, vi ako nemate primedbe, vi zapravo nemate ni zapisnik. Nemate kompletan zapisnik. Vi ne znate šta se desilo na biračkom mestu, i onda Zakon jasno propisuje Članom 115. da se tada glasanje ponavlja.

Međutim, to je druga vrsta nepravilnosti. Gradska izborna komisija na to nije reagovala. Ona nije donosila odluke o ponavljanju glasanja zbog nepostojanja kompletnog zapisnika, niti je to činio Upravni sud, jer su potom političke stranke izjavljivale žalbe pred Upravnim sudom, i Upravni sud se takođe na tu činjenicu nije obazirao. Da bismo sve to sada prevazišli, da ne bismo doveli sebe u istu situaciju, moje kolege i ja smo predložili da se učini nešto što je inače ranije rađeno, da se u sam obrazac zapisnika, dakle u sam zapisnik, da se unesu primedbe, dakle da se predvidi posebna rubrika sa primedbama, u koju bi se unosile, dakle, te primedbe, i na taj način bismo rešili ovaj potencijalni problem „nema tela, nema dela“, dakle da se to telo izgubi, da to telo nestane, i da se svi pravimo kao da ono nije postojalo, a zapravo vidimo da je postojalo, jer taj zapisnik koji je uredno popunjen i potpisan od odgovarajućih članova biračkog odbora ima pod tačkom 15. zaokruženo „da“, a tu stoji da li su postojale primedbe i ‚ zaokruženo je „da“.

Dakle, nesumnjivo su postojale primedbe u prilozima koji su nestali. Inače, ta norma koja je u Zakonu vrlo jasna, da su primedbe sastavni deo priloga, i ako hoćete, taj zapisnički obrazac koji kaže da su prilozi sastavni deo zapisnika, ta odredba je takođe vrlo jasna i ona se ne bi morala menjati da praksa nije bila naopaka. Recimo, Evropski sud za ljudska prava kaže da nije dovoljno samo da zakon bude jasan, neophodno je da postoji i zvanična radnja koja je usklađena sa tim zakonom. Dakle, ako vi nemate, na osnovu vrlo jasnog zakona, praksu koja to sledi, onda vi imate povredu načela zakonitosti. Norma je po meni, i pravnički je nesporno da je jasna, ali očigledno u praksi izaziva zabune, i iz tog razloga je norma morala da se promeni, tako da se uvede posebna rubrika, što inače nije ništa novo, što postoji u drugim sistemima i postojalo je kod nas.

Drugi pravni problem: Evropski sud za ljudska prava takođe kaže da mora postojati delotvorno pravno sredstvo za zaštitu prava koja su proklamovana, recimo, Evropskom konvencijom, a ta prava su i pravo na slobodne izbore. A to pravo je i garantovano našim pravnim poretkom, članom 52 našeg Ustava. E, dakle, mi očigledno nismo imali delotvorno pravno sredstvo, jer da bi postojalo delotvorno pravno sredstvo, nije dovoljno samo da ono bude na papiru, ono mora da bude i efikasno, efektivno u praksi, a videli smo da i pored vrlo jasnih argumenata koje su političke stranke iznosile pred Upravnim sudom, da sam Upravni sud to nije uopšte uzimao u obzir, niti je na bilo koji način pridavao značaj toj okolnosti da su ti prilozi nestajali.

Ovim što smo zadržali, Republička izborna komisija je prekršila zakon koji je dužna da poštuje na osnovu Člana 24 Zakona o izboru narodnih poslanika, jer je ona nadležna da se stara o zakonitosti izbora. Ona je prekršila Evropsku konvenciju, zato što Evropska konvencija propisuje ove elemente o kojima sam govorio, i na kraju, prekršila je i naš Ustav, jer i on garantuje, takođe, pravo na delotvorno pravno sredstvo povodom tih prava zajamčenim samim Ustavom. Eto, vidite, iz tih razloga smo odlučili da napustimo sednicu, jer smo smatrali da nije dovoljno samo da glasamo protiv, i naravno, prethodno da u ponoć – jer o toj tački je počelo da se raspravlja u ponoć i rasprava je trajala maltene do 2 sata ujutru, i svi smo govorili (govorim o ovim članovima RIK izabranima na predlog opozicionih političkih stranaka), i članovi i zamenici članova su govorili, i zaista je bila vrlo kvalitetna diskusija sa te strane, međutim, sa druge strane, reakcije su bile krajnje neozbiljne s obzirom na ovaj stepen ozbiljnosti problema. Pritom, skrenuću vam pažnju i na to da među nama, dakle ovim članovima koji su glasali protiv, su dvoje advokata koji su radili na tim prigovorima 2022. godine, a sticajem okolnosti, dakle, i profesorka Pajvančić i ja smo analizirali presude Upravnog suda, skoro 500 presuda sam pročitao i mogao sam da posvedočim o tome i kako je GIK tada rezonovao, i kako je Upravni sud rezonovao.

Međutim, to većinu u Republičkoj izbornoj komisiji, mogu slobodno da kažem, nije interesovalo; argumenti koji su se čuli na radnoj grupi ili na samoj sednici su nedostojni da uopšte budu pominjani. Recimo, hajde da kažem samo jedan koji je najslikovitiji: jedna članica RIK-a je rekla da ako bi se dozvolilo članu biračkog odbora, koji je dakle u službenoj funkciji, koji je organ u datoj situaciji, da uzme zapisnik u ruke, da bi on tobože mogao da pocepa zapisnik, što je, naravno, krivično delo. Nije sporno da mašta može svašta i da možemo sad da zamislimo da bi neko mogao da dođe i da baci bombu na biračko mesto i da bi možda nekome palo na pamet da bi bilo bolje da se ni ne otvaraju biračka mesta, pošto to može da se desi svuda u Srbiji, hajdemo da zapravo i ne održimo izbore.

Dakle, prosto, rezon je bio na tom nivou: šta bi bilo kad bi bilo. A nasuprot tim zaista nebuloznim hipotezama, ili možda realnim, ali ako je to realno, očigledno da ni ti članovi RIK-a ne veruju u rad Tužilaštva koje bi tako nešto trebalo da ispita, i u tome jeste veliki deo problema i na to signalizira i ODIHR u svome izveštaju, da drugi državni organi ne postupaju, jer nije RIK jedini, RIK ima posebnu ulogu, ali su i drugi državni organi iz svog kruga nadležnosti pozvani da postupaju, i samo takvom jednom sinhronizovanom akcijom mi možemo doći, recimo u ovom slučaju, do slobodnih i jednakih izbora. Dakle, raznorazne hipoteze su se iznosile, ali samo ono što se zaista desilo pre samo godinu i po dana nije uzeto u obzir. Eto, toliko o ozbiljnosti rezona s druge strane.

Svetlana Lukić: Napomenuli ste da je otprilike na 11% biračkih mesta 2022. godine na beogradskim izborima, u stvari su nestajali ti papiri na neki volšeban način, odnosno te primedbe. Koliko oni mogu, recimo, po vašoj proceni, sada da utiču na izbore, pogotovo na recimo Beograd, pošto u Beogradu postoje, naravno, indicije da opozicione stranke imaju, tako da kažem, mnogo veće šanse na uspeh nego u nekim delovima južne i jugoistočne Srbije, da se zloupotrebi prosto ta mogućnost?

Tanasije Marinković: Tako je. Dakle, sada možemo da spekulišemo. Ne bih ulazio u sve nijanse tih spekulacija, zato što mislim da nije javno odgovorno, a i ne bih da dajem ideje… kako bi sve mogao da se povređuje taj izborni proces i krše izborna pravila, ali ono što se već sada jasno ocrtava, i evo, ta informacija je koliko je meni poznato jutros izašla u javnost. Po Zakonu o lokalnim izborima su sada nadležni viši sudovi, kao sudski organi koji ispituju odluke gradskih i opštinskih izbornih komisija, a ne Upravni sud, on zadržava nadležnost u odnosu na Republičku izbornu komisiju, ali je, sudski sporovi, izborni sporovi se po žalbama vode sada pred višim sudovima.

Jutros je, dakle, izašla u javnost i vest da je Viši sud u Beogradu formirao 5 odeljenja od po troje sudija. Može se samo zaključiti da oni očekuju veliki priliv žalbi, i ne bih ulazio u spekulacije o sastavu tih veća ali ja mislim da će se itekako voditi sudski sporovi i izborni sporovi nakon ovih izbora, možda pogotovo u Beogradu, i da će možda strategija biti da se osporavaju ona biračka mesta u kojima većina u Gradskoj izbornoj komisiji može da donese odluku koju želi i da možda na osnovu vrlo restriktivnog zakona dopusti ponavljanje glasanja ili poništavanje glasanja, i potom eventualno Viši sud da potvrdi takve odluke.

I da dođe do ponavljanja glasanja i da se možda čak u nekoliko navrata na istim biračkim mestima ponavlja glasanje, kao što je toga bilo i na republičkim izborima prošle godine. Dakle, čini se da postoji ta vrsta razmišljanja. Ja moram da kažem da kao profesor prava i kao neko ko zaista taj rad u RIK-u doživljava kako je on definisan zakonom, a Republička izborna komisija određena zakonom kao nezavisan i samostalan organ, ja sam predlagao ovo što mi se čini da je narazumnije s obzirom na norme zakonske, i više od zakona koji nas obavezuju, s obzirom na tu naopaku praksu prošle godine. Na koji način će se to manifestovati i kako to iskoristiti to što smo ostali na prethodnom rešenju, što se ništa nije promenilo, u ovom trenutku možemo samo da spekulišemo. Ali da će se voditi sporovi, mislim da je više nego jasno.

Svetlana Lukić: Profesore Marinkoviću, mnogo vam hvala na razgovoru.

Tanasije Marinković: Nema na čemu, hvala i vama na pozivu.

Peščanik.net, 09.11.2023.