„Naterajte me da to uradim“, poručio je Barak Obama grupi donatora u jednom predgrađu Nju Džersija još u vreme dok je bio samo senator u trci za predsednički mandat. On je to pozajmio od predsednika Frenklina D. Ruzvelta, koji je istu frazu iskoristio (po rečima Harija Belafontea, koji je priču čuo direktno od Elenor Ruzvelt) odgovarajući legendarnom sindikalnom vođi Filipu Randolfu na njegov zahtev za davanje građanskih prava američkim crncima.
I dok je predsednik Obama pravio ustupak za ustupkom i pokretu čajanka, koju finansiraju velike kompanije, i svojim donatorima sa Wall Street-a, danas, kada je ponovo krenuo u predsedničku kampanju, njegovim progresivnim kritičarima stiglo je upozorenje da ga ne napadaju, jer to može pomoći republikancima u njihovom nastojanju da se ponovo domognu Bele kuće.
Na scenu tada stupaju „nas je 99 posto“. Pokret „Okupirajmo Wall Street“ nastavlja da raste i podstiče više od hiljadu protesta solidarnosti širom zemlje i sveta. Nakon nekoliko nedelja protesta, i jednog od najvećih masovnih hapšenja u istoriji Amerike, Obama se konačno oglasio: „Verujem da su ljudi frustrirani. Demonstranti su glas široko rasprostranjene frustracije načinom na koji naš finansijski sistem funkcioniše“. Međutim, ni on ni njegovi savetnici – niti republikanci – ne znaju šta da rade sa ovim rastućim masovnim pokretom.
Nakon kontraverzne odluke Vrhovnog suda u slučaju Ujedinjeni građani protiv Federalne izborne komisije, kojom su dozvoljene neograničene donacije korporacija za predizborni marketing, glad za novcem za predizborne kampanje postala je neutoljiva. Obama planira da tokom kampanje za reizbor sakupi milijardu dolara. Po istraživanju neprofitne organizacije Center for Responsive Politics, finansijska industrija je bila drugi po veličini donator Obamine kampanje 2008. godine, dok je na prvom mestu bio industrijski sektor advokata/lobista.
Tvrdnja da bi Obamin poraz na predsedničkim izborima značio povratak Bušove ere nije neosnovana: Associated Press izvestio je nedavno kako „su među 22 specijalna savetnika Romnija skoro svi bili na visokim pozicijama u Bušovoj administraciji, u sektorima za diplomatiju, odbranu i obaveštajnim službama. Među njima su i dva bivša republikanska senatora, Majkl Hajden, šef CIA iz doba Bušove vladavine, kao i bivši sekretar za unutrašnju bezbednost Majkl Čertof“. Međutim, i Obamin predsednički mandat je nastavak Bušove ere, sem ukoliko ne dođe do nove „puš ere“ [Push era, era u kojoj će se nešto pokrenuti, prim. prev].
Organska snaga pokreta „Okupirajmo Wall Street“ prkosi uobičajenom načinu odbacivanja očekivano otrcanih mudraca iz korporativnih medija. Za njih se sve vrti oko podele između republikanaca i demokrata. Demonstrantima je, međutim, teško da takvu podelu uoče. Oni obe stranke vide u kandžama Wall Streeta. Ričard Has, šef državnog Veća za odnose sa inostranstvom, izjavio je, govoreći o demonstrantima: „Oni nisu ozbiljni“. Zapitao se zašto oni ne govore o zakonom zagarantovanim pravima. Možda zato što za pristalice pokreta „nas je 99 posto“, socijalno i zdravstveno osiguranje nisu glavni problem, već je to rastuća nejednakost – činjenica je da 400 najbogatijih Amerikanaca poseduje više bogatstva od polovine stanovnika Amerike zajedno. Uz to ide ogromna cena i gubici koji prate rat – prvo i najvažnije, životi koji su izgubljeni, ali i životi koji su uništeni, i na jednoj i na drugoj strani.
Ovo je razlog što se, na primer, Hose Vaskez, izvršni direktor organizacije Veterani Iraka protiv rata, našao u ponedeljak uveče na protestu „Okupirajmo Wall Street“. Rekao mi je: „Nije tajna da se mnogi veterani suočavaju sa nezaposlenošću, postaju beskućnici i imaju mnoge druge probleme u vezi sa ekonomijom. Mnogi ljudi više puta odlaze na ratište, i još uvek imaju teške probleme… Sreo sam mnoge veterane koji su došli ovde. Upravo sam upoznao jednog čoveka koji je trenutno u aktivnoj službi, a koji je uzeo odsustvo samo da bi se pridružio ovom pokretu.“
Istorijska izborna pobeda Baraka Obame postignuta je uz pomoć glasova miliona ljudi širom političkog sprektra. Tokom Bušovog predsedničkog madata, ljudi su se godinama osećali kao da glavama udaraju u zid. Nakon izbora, ovaj zid se pretvorio u vrata, ali su ona samo odškrinuta. Pitanje je da li će ona biti širom otvorena ili zalupljena? Ovo neće zavisiti samo od jedne osobe. Obama je prešao iz uloge vođe društvenog organizovanja u ulogu vrhovnog zapovednika. Kada snage koje su navikle da ih sluša najmoćniji čovek na svetu počnu da mu u Ovalnom kabinetu šapću svoje zahteve u uvo, predsednik mora da ugleda jednu moćniju silu ispred svog prozora, svidelo mu se to ili ne, i da kaže: „Ako učinim ovo, oni će izvršiti juriš na Bastilju.“ A ako ispod njegovog prozora ne bude nikog, onda smo svi u velikoj nevolji.
Ejmi Gudman je voditeljka radio i TV informativne emisije „Demokratija sad!“, koju svakog dana emituje preko 900 stanica širom Amerike. Ona je takođe autor nedavno objavljenog bestselera New York Times-a „Breaking the Sound Barrier“ (Probijanje zvučnog zida).
truthdig.com, 11.10.2011.
Prevela Bojana Obradović
Peščanik.net, 17.10.2011.