Ejmi Gudman: Nasilje već danima potresa srednjeazijsku republiku Kirgistan. U trodnevnim borbama Kirgiza i Uzbeka u gradu Ošu na jugu zemlje ubijeno je najmanje 117 ljudi, a procenjuje se da je 80.000 Uzbeka pobeglo preko granice u susedni Uzbekistan. Prelazna vlada je proglasila vanredno stanje u regionu i ovlastila oružane snage da koriste bojevu municiju.

Roza Ootunbajeva, predsednica prelazne vlade, zatražila je od Rusije da pošalje vojnike da spreče nasilje. Rusija odgovara da ne planira da interveniše u sukobu, ali je u nedelju iz Moskve u Kirgistan upućeno nekoliko stotina padobranaca da zaštite vojne objekte na severu zemlje.

Prelazna vlada je optužila bivšeg predsednika, Kurmanbeka Bakijeva, da je izazvao nemire kako bi destabilizovao stanje u zemlji pred planirani ustavni referendum, koji treba da se održi krajem meseca. Bakijev je svrgnut s vlasti u aprilu. U nedelju se oglasio saopštenjem iz Belorusije, rekavši da nije imao nikakvu ulogu u nemirima.

Naš gost je Skot Horton, izveštač Harper’s Magazina i osnivač Američkog univerziteta u Srednjoj Aziji u kirgistanskoj prestonoci Biškeku. Upravo se vratio iz Kirgistana, gde se susreo sa nekoliko članova prelazne vlade.

Vi dobro poznajete situaciju i znate mnoge ljude u Kirgistanu. Objasnite nam šta se dešava.

Skot Horton: Ovo je tragična situacija koja predstavlja ozbiljan test za prelaznu vladu. Vlada je iznela ozbiljne optužbe protiv bivšeg diktatora, Kurmanbeka Bakijeva, rekavši kako je on izazvao nerede. Iako će za utvrđivanje činjenica biti potrebna opsežna istraga kad se sve ovo stiša, već postoji dosta dokaza koji idu u prilog onome što vlada tvrdi. Tako su prošle nedelje, pre nego što su neredi počeli, među članovima vlade kružili pouzdani izveštaji obaveštajnih službi o tome kako predsednikov brat, Žanjiš Bakijev, sakuplja oružje i municiju i deli ih svojim simpatizerima u južnom regionu.

Ejmi Gudman: To je brat svrgnutog predsednika.

Skot Horton: Tako je, brat bivšeg predsednika to radi da bi izazvao sukobe na jugu. To nisu spontani događaji. Vrlo su pažljivo orkestrirani. Zapravo, tačnije bi bilo nazvati ih pogromima nego neredima. Dobro naoružane bande upadaju u uzbekistanska sela, ruše kuće i ubijaju stanovništvo. Izgleda da je to smišljeno kako bi se pokazalo da centralna vlada u Biškeku ima vrlo slabu kontrolu nad južnim područjem, i da bi se pokazalo da je potreban autoritaran predsednik, a Kurmanbeka Bakijeva, kao što znate, smatraju upravo takvim.

Ejmi Gudman: Ko ga je zbacio s vlasti?

Skot Horton: Zbačen je narodnim ustankom, koji je pokrenut na severu zemlje. A Bakijev je sa juga. Postoji konstantna tenzija između severa i juga u svim ovim sukobima u Kirgistanu, a sadašnju vladu uglavnom čine ljudi sa severa. Vlada je i smeštena na severu, i ima vrlo slabu podršku na jugu.

Ejmi Gudman: Da pogledamo mapu. Opišite nam gde se Kirgistan nalazi.

Skot Horton: Ja obično kažem da ta zemlja leži malo ulevo od Kine. Radi se o vrhu sveta, i nekim od najviših planinskih venaca u regionu Tian Šan. Dakle, reč je o istočnoj periferiji sovjetskog srednjoazijskog regiona, nadomak kineske Srednje Azije, što znači da je veoma daleko.

Ejmi Gudman: Baš pored vrlo represivnog Uzbekistana.

Skot Horton: Sve ostale srednjoazijske države su autoritarne, a Uzbekistan je naročito autoritarna država. Kirgistan se po tom pitanju kroz istoriju oduvek razlikovao od ostalih. Iako su njihove vođe želele da vladaju autoritarno, stanovništvo to nije tolerisalo, i sada su zbacili dva predsednika. Politikolog Judžin Haski ih opisuje kao rođene anarhiste, jer zaista preziru ideju jake i represivne centralne vlade.

Ejmi Gudman: Tamo postoji američka vojna baza?

Skot Horton: Tako je.

Ejmi Gudman: A šta traže od Sjedinjenih Država – pošto od Rusije traže da pošalje vojnike?

Skot Horton: Koliko sam ja razumeo, prvo su od Rusa zatražili da pošalju vojsku da smiri sukobe, uglavnom zato što se situacija potpuno otela kontroli. Smatrali su da su stotine hiljada ljudi u opasnosti, i da je zbog međuetničke situacije jedini način da se to reši bez izazivanja nemira taj da se dovede treća strana. Zato su pozvali Ruse. Rusi su to odbili, iako sada kažu da ponovo razmatraju taj zahtev. To kaže kabinet predsednika Medvedeva. Ali su isto tako zatražili vojnu pomoć od SAD-a, što je, koliko ja znam, odbijeno ovog vikenda.

Ejmi Gudman: Zašto?

Skot Horton: Mogu da razumem zašto Amerika ne želi da bude uvučena u ovaj međuetnički sukob. Ali, ovakve stvari zaista zahtevaju prisustvo međunarodnih mirovnih trupa. Kirgistanska vlada to otvoreno traži. Dakle, ovde to ne zahteva nevladin sektor ili aktivisti za ljudska prava. Njihova vlada traži bezbednosnu podršku. Nadamo se da će se Amerikanci i Rusi na kraju sporazumeti.

Ejmi Gudman: Oš, poprište ubistava, uporište je Uzbekistanaca koji su došli iz Uzbekistana. Da li oni beže od represije u Uzbekistanu?

Skot Horton: Apsolutno. Oš je grad star 2.000 godina i apsolutno je fascinantan. To je jedna od najstarijih ljudskih naseobina na svetu, vrlo gusto naseljeno područje u dolini Fergana. Tri države dele tu dolinu, a i Kazahstan je vrlo blizu. Ljudi su oduvek smatrali da će, ako u Srednjoj Aziji nastane neki međuetnički sukob, on početi baš na tom mestu. Zapravo, još je 1990. bilo međuetničkih sukoba. Tom prilikom je poginulo 300 osoba.

Procenjuje se da je sada između 75.000 i 100.000 Uzbeka prebeglo u susedni Uzbekistan. Dobijamo oprečne izveštaje od Uzbeka o tome kako su tamo dočekani. Prema poslednjim informacijama koje sam jutros dobio, Uzbekistan im dozvoljava da uđu u zemlju i smešta ih u kampove na uzbekistanskoj strani granice.

Ejmi Gudman: Kakvi su odnosi sa Amerikom u vezi sa naftom? To je zanimljivo pitanje. Malopre smo spominjali izveštaj New York Timesa o Avganistanu, gde ima zaliha minerala u vrednosti od trilion dolara, što je možda više nego zalihe litijuma u Boliviji. Upravo smo se vratili iz Bolivije, i o tome se tamo mnogo priča. Kakva je situacija u Kirgistanu po pitanju nafte i Amerike?

Skot Horton: Kirgistan je 2001. Americi ponudio na korišćenje vojni objekat, na samom početku ovog sukoba, kao podršku njihovoj operaciji u Avganistanu. To pitanje je vremenom postalo još kontroverznije. Poslednjih godina se govori o tome da je Amerika podmićivala predsednika Kirgistana, Kurmanbeka Bakjeva, tajnim isplatama preko ugovora o gorivu. Te optužbe su podstakle ovu revoluciju i delimično su zaslužne za rušenje vlade. Tako da se može reći da je odnos prelazne vlade sa Sjedinjenim Državama zategnut, prelazna vlada kaže da Amerika može da nastavi da koristi bazu, ali pokušava da ponovo ispregovara ekonomsku osnovu tog odnosa.

Ejmi Gudman: Zahvaljujem na gostovanju Skotu Hortonu, izveštaču Harper’s Magazina i osnivaču Američkog univerziteta u Srednjoj Aziji u kirgistanskoj prestonoci Biškeku, gde je u poslednja tri dana stradalo oko 120 ljudi.

 
Democracy Now, 14.06.2010.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 20.06.2010.

Leave a Reply