Novine i internet

TERI GROUS: Ako vam treba dobar primer za to kako internet menja novinsko izdavaštvo, pogledajte slučaj dnevnika Christian Science Monitor (CSM). Nakon sto godina izlaženja, Monitor će ove godine početi dnevno da izlazi samo na internetu, i napustiće štampano dnevno izdanje. To je prvi dnevnik koji će to učiniti, a ostale novine će verovatno pažljivo pratiti šta se s njim dešava. Monitor će i dalje izlaziti u štampanom obliku kao nedeljnik. Moj gost Džon Jema je urednik CSM-a, u koji se vratio nakon dvadeset godina provedenih u dnevniku Boston Globe, gde je donedavno bio zamenik urednika za multimedije. Bio je izveštač i urednik u CSM-u od 1979. do 1989. godine. Monitor je ugledni dnevnik, fokusiran na međunarodne novosti i ima međunarodnu distribuciju. Iako ga je osnovala Meri Bejker Edi, osnivač Crkve hrišćanske nauke, to nije verska publikacija, sa izuzetkom jednog čkanka dnevno o religiji. Džon Jema, dobrodošli u Fresh Air. Zašto ste odlučili da objavljujete dnevno izdanje Monitora samo na internetu?

DŽON JEMA: Teri, razmišljali smo o ovome nekoliko godina, jer tiraž Monitora pada već nekoliko decenija, ali pad štampanog tiraža i ogroman porast čitanosti elektronskog izdanja značio je da treba svoje resurse da premestimo na internet. Uz to, mislimo da će prelazak na internet smanjiti neke troškove, a štampano izdanje ćemo objavljivati jednom nedeljno. Na proleće prelazimo sa objavljivanja pet puta nedeljno na objavljivanje jednom nedeljno, kao dodatak sada primarnom CSM-u na internetu.

TERI GROUS: A jednom nedeljno će izlaziti nedeljnik, nezavisno od dnevnih novina na internetu?

DŽON JEMA: Da.

TERI GROUS: Da li taj prelazak doživljavate kao glas nepoverenja novinama kakvim ih sada poznajemo?

DŽON JEMA: Znate, mislim da je teško danas pogledati novinsku industriju i biti spokojan povodom budućnosti štampanih medija. Znate, kod štampe imate problem distribucije, imate problem proizvodnje, štampanje vestî nameće neprirodne rokove. Mi sve vraćamo unazad, kako bi novine ušle na vreme u štampu, kao što rade i sve ostale novine. Takođe je tu velika emisija štetnih gasova. Dakle, mislim da se u ovo vreme i u ovoj ekonomiji, kad su ljudi sve  svesniji ekoloških problema, na štampu gleda kao na luksuz. Iako za štampu ima mesta, jer se radi o jedinstvenom ugođaju kod čitanja – prijatno je – možda to treba da bude čitanje radi opuštanja, a ne čitanje nečeg što je hitno, i možda ima više smisla vikendom, i tome mi težimo. Zato mislim da će u novinskoj industriji – ja sam se letos vratio iz Boston Globea – i u sličnim novinama, New York Timesu i ostalim velikim novinama, verovatno doći do fokusiranja, pre ili kasnije, na online-izdanje od ponedeljka do petka, a vikendom će i dalje izlaziti štampano izdanje.

TERI GROUS: Model koji su novine koristile je: štampano izdanje se plaća, a ako želite da čitate na internetu – besplatno je. Da li taj model za vas ima logike? Da li je održiv?

DŽON JEMA: Mislim da je to jedini postojeći model, mislim da nema alternativu. Eksperimenti koji su vršeni sa tzv. „pejvolovima“ na internetu, na primer TimesSelect sa kojim je pokušao New York Times, propali su. Ispada da su očekivanja na internetu takva… Znate, morali bismo da se vratimo u prošlost vremenskom mašinom da to promenimo, ali se na internetu očekuje da vesti budu besplatne. I ta očekivanja se neće promeniti, potrošači u to veruju, i veruju da tako treba da dobijaju vesti. Dakle, to je težak ekonomski model, i održiv je samo ako sajt ima relativno veliku posećenost, tj. veliki broj jedinstvenih poseta i posećenih strana, i to znači da vam ne treba model zasnovan na pretplati. Postoji jedan izuzetak, a to je Wall Street Journal, i finansijski mediji koji to mogu, zbog posebne prirode finansijskih vesti – oni mogu da naplaćuju pretplatu. Ali većina drugih to ne može.

TERI GROUS: CSM je u neku ruku u posebnoj situaciji u svetu novinskog izdavaštva, jer vas delom finansira i Crkva hrišćanske nauke. Dakle, deo vašeg budžeta je pokriven. Ali i dalje imate reklame, i na sajtu ih imate. Kakav vam je sada model prihoda, odakle dobijate novac, ako ga ne dobijate od ljudi koji plaćaju štampano izdanje?

DŽON JEMA: Pa, ljudi i dalje plaćaju za nedeljno štampano izdanje, ali prihodi će dolaziti od interneta, kroz rast posećenosti sajta. Očekujemo veću posećenost jer ćemo staviti više autora na sajt, i privući više korisnika. To će onda postati sajt koji se posećuje, nešto poput naše verzije BBC, New York Timesa, ili USA Today. Ako uspemo da oživimo naš sajt, postaćemo odredište za ljude koje zanima ljudska dimenzija vesti iz sveta, to nam je cilj. Imamo strateški plan, koji smo razvijali prethodnih nekoliko godina, i mislimo da ćemo povećati posećenost pet puta u roku od pet godina, i da će nas to približiti održivom modelu. Istovremeno ćemo smanjivati subvencije koje dobijamo od Crkve hrišćanskih nauka, koja je vrlo velikodušno 100 godina subvencionisala i investirala u Monitor, ali to nije dugoročno održivo rešenje. Pokušavamo da uspostavimo ravnotežu.

TERI GROUS: Dakle, ako budete imali više posetilaca na sajtu imaćete i više reklama ili ćete moći da ih skuplje naplaćujete?

DŽON JEMA: Da, i jedno i drugo. Moći ćemo i više da naplaćujemo, a imaćemo i više reklama. Imaćemo više posećenih strana i, ako budemo održali CPM^[1] na relativno pristojnom nivou, prihodi će porasti. Mislim, neće to biti neki rudnik zlata – biće vrlo teško. S druge strane, alternativa bi bila nerazumna. Alternativa je pad štampanog tiraža, slab domet i veliki problemi s rokovima. Teri, bilo kog radnog dana novine se zaključuju u podne, zatim idu u štampariju, potom u poštu i moguće je da ih, ako živite u velikom gradu, dobijete narednog jutra, ali je verovatnije da ćete ih dobiti naredne večeri. To nije dobar način izveštavanja. Čak i analitičke vesti, za koje smo mi opredeljeni, treba da se dostave u jednom ciklusu koji je nekom potreban da shvati važnost, recimo, sukoba u Gazi.

TERI GROUS: To je još jedan primer toga kako se razlikujete od većine dnevnih novina, jer funkcionišete po principu pretplate, koja uglavnom ide preko pošte, krajnji rok je kod vas malo nešto raniji, a ljudi novine dobijaju kasnije. U većini dnevnika krajnji rok za predaju teksta je kasno popodne ili rano uveče i ljudi ih dobijaju rano ujutru.

DŽON JEMA: Da, i to je još uvek razuman rok. Ali svaki dnevnik, recimo Boston Globe, gde sam radio, zaključuje se u ponoć, i nema novih informacija tih 6-7 sati dok vam ne stigne na prag ujutru. Dakle, ako se nešto desi u svetu, to su vrlo stare vesti o tome šta se dogodilo prethodne noći.

TERI GROUS: Zanima me kako će sajt izgledati kad dnevno izdanje bude dostupno samo na internetu. Pre nego što odgovorite, želim da vam pročitam nešto što je Džek Šejfer napisao u januaru na sajtu Slate, koji je takođe online-publikacija. Kaže: „Od samog početka, novine su stvarale sajtove po sopstvenoj slici, preslikavajući sadržaj, vrednosti i osećaj štampanog izdanja. Uprkos tome što su stigli prvi, uprkos tome što su potrošili milione na ljudstvo i uređaje, uprkos svim animacijama, linkovima, video-snimcima i bazama podataka i drugim softverskim trikovima, na njihovim sajtovima svaki novinski sajt se u trenutku može identifikovati kao novinski sajt. Nasledivši izgled i sadržaj, nisu uspeli da kreiraju internet.“ Kako vi to komentarišete?

DŽON JEMA: Džek Šejfer je vrlo živopisan, a Slate je, uzgred budi rečeno, sajt koji se po izgledu ne razlikuje od mnogih novina. To je dobar sajt. Mislim da je u pravu, da su mnogi novinski sajtovi otpočeli kao nešto što mi zovemo „novine.com“ – u suštini su stavili novine na internet, zato što su članke morali da objavljuju prvo u štampanom izdanju, pa su ih onda samo pretovarili na sajt. To se promenilo. Mnogo se brže menja u poslednjih nekoliko godina, jer su novine približile svoje internet i štampane redakcije i ima mnogo tog „prvo na internet“ novinarstva. Mislim da je njegova kritika briljantna i drska i tipična za Slate, ali ne znači da je tačna. Mislim da ima nekih vrlo dobrih i vrlo uspešnih novinskih sajtova. Mislim da on govori o prošlosti i da trenutno većina novina na više načina stavlja internet u prvi plan, ali da su u svom razmišljanju pomalo sputane jer imaju štampani proizvod koji prvo moraju da naprave. Mi iz Monitora napuštamo taj model, idemo na internet, i mislim da ćemo videti kako će to promeniti izgled, osećaj i komunikaciju na našem sajtu.

TERI GROUS: Da li mislitie da će, kada pređete na internet, članci biti kraći? I da li će biti napisani drugačijim tonom, jer se veruje da ljudi ne čitaju duge članke na internetu i da očekuju da članci na internetu budu ličniji nego izveštavanje na koje smo navikli u novinama?

DŽON JEMA: Da, mislim da će mnogi naši članci biti kraći. Mislim da ćemo i dalje imati neke duže članke. Istina je da postoji razlika u tonu. Ton koji se sada oseća u izveštajima iz Gaze nije ličan, već klasično novinarski. Ali postoji blogerski ton. Blogeri su obično slični kolumnistima iz klasičnih novina. Oni mogu da pišu o vestima – kao što znamo, razni kolumnisti poput Vilijema Sefajera su često imali ekskluzivne vesti – ali i dalje imaju karakterističan ton. Očekujemo da će naši blogeri to da rade, i to ćemo jasno označiti čitaocima. Biće tu članaka koji su kraći, brži, koji više liče na blogove, ali takođe će biti klasičnih članaka.

TERI GROUS: Da li ćete otpustiti mnogo ljudi?

DŽON JEMA: Kao i svaka druga novinska organizacija, znamo da ćemo morati da uradimo više sa manje ljudi. Najavili smo da ćemo u narednoj fiskalnoj godini, koja za nas počinje u maju, morati da smanjimo broj zaposlenih za 10-15 procenata. Još nemamo tačan broj ljudi, pokušavamo da smanjimo troškove, kako bismo dostigli planirani nivo. Takođe pokušavamo da povećamo prihode online, ali nije nikakva tajna da sve nas u novinskoj industriji, a i u celom svetu, čekaju vrlo teški ekonomski uslovi. Te mere za smanjivanje troškova koje se tiču živih ljudi su za mene bolne, ali je to u suštini gubitak resursa. Sa takvim će problemima morati da se suoči svaka novinska organizacija. Mi ćemo imati relativno mali broj viška zaposlenih, ali i to će nas zaboleti.

TERI GROUS: Da li u Monitoru imate sindikat, i da li postoje problemi sa štamparskim delom ili sa novinarskim delom?

DŽON JEMA: Ne, u Monitoru nema sindikata, a štampanje se već dugi niz godina radi u drugim kompanijama i udaljenim štamparijama. Mi nemamo ni svoje štamparije, nemamo ni svoje kamione. Na neki način, ova tranzicija kod nas mnogo duže traje. Mi već dugo smanjujemo razne troškove onako kako će mnoge novinske organizacije tek sad početi čine. Oni koji imaju čvrste sindikalne ugovore mnogo će teže promeniti strukturu svojih troškova.

 
Terry Gross, Fresh Air, 12.01.2009.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 18.01.2009.