Fotografije čitateljki, Slavica Miletić
Saopštenje Centra za istorijske studije i dijalog
o projektu Ka zajedničkoj kulturi sećanja
Unazad godinu dana, Centar za istorijske studije i dijalog (CISiD) realizovao je projekat Ka zajedničkoj kulturi sećanja: Unapređenje vrednovanja istorijske uloge nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije. Cilj projekta bio je da u javnom prostoru učini vidljivim različite istorijske događaje i ličnosti, pripadnike manjinskih zajednica, koji su ostvarili određene istorijske zasluge za svoje lokalne sredine, dali doprinos razvoju skladnih međuetničkih odnosa ili na bilo koji način zaslužili da im država Srbija oda priznanje. Uz punu svest da su kroz istoriju međuetnički odnosi bili ispunjeni različitim konfliktima, nastojali smo da, uz dobro poznate i često previše naglašavane primere konfrontacije, ukažemo na suprotne sadržaje. Primera radi, u kontekstu nedavnih obeležavanja događaja iz Prvog svetskog rata ukazali smo na primetan doprinos odbrani prestonice 1915. od strane boraca koji su bili regrutovani iz redova manjinskih etničkih grupa, o čemu se veoma malo zna i još manje govori. U pojedinim regijama na Kosovu postojale su veoma uspešne strategije međusobnog nekonfliktnog rešavanja svakodnevnih problema između srpske i albanske zajednice. Bilo je i primera kada su se pripadnici većinskog naroda sa uspehom odupirali odredbama vlasti, koje su bile diskriminatorske prema pripadniima manjina. Takav je primer solidarne akcije građana Kragujevca, koji su sredinom 19. veka ustali protiv odluka državnih vlasti koje su naređivale da se jevrejski trgovci “izgnaju” iz varoši u Srbiji. Bio je to svakako jedan od prvih uspešnih primera građanske inicijative, praćene svojevrsnom peticijom, kojom se tražilo da se jedan jevrejski zanatlija ne izgoni iz Kragujevca.
Istcanjem primera solidarnosti, građanskih inicijativa, primera časnog vršenja građanskih dužnosti od strane pripadnika manjinskih zajednica koje su neretko bile diskriminisane, sugerišemo da u javna obeležavanja istorijskih događaja i ličnosti treba uvrstiti i istoriju nacionalnih manjina. Ona jeste integralni deo istorije Srbije i kao takva treba da bude prepoznata. Time bi se postigla šira društvena integracija savremenih manjinskih zajednica, pri čemu je potrebno da se nedvosmisleno prizna i da odnos države kroz istoriju prema manjinama nije bio lišen nepravdi i diskriminatorske politike.
Važno je i razvijanje svesti o tome da tokovi istorija većinskog i manjinskih naroda nisu paralalni, već da se ukrštaju, kao i da ta ukrštanja nisu uvek konfliktna. Posebno mesto u tome trebalo bi da pripadne nastavi istorije. Koncept nacionalne istorije trebalo bi shvatiti kao istoriju države, a ne kao etničku istoriju. To ni na koji način ne isključuje ni potrebu ni pravo da se prepoznaju i očuvaju posebnosti do kojih svi kolektivni identiteti veoma drže. Ipak, društva nema bez interakcije niti je društvo prost zbir različitih grupa, uključujući tu naročito etničke grupe. Odsustvo svesti o toj interakciji ili pak isticanje isključivo konfliktnih iskustava vodi etnocentričnim homogenizacijama, umesto kreativnoj integraciji različitosti.
U okviru projekta izrađena je i interaktivna mapa u koju su uneti razni sadržaji koji ukazuju na pozitivne primere iz istorije međunacionalnih odnosa na ovom prostoru.
Nastojeći da ovakva polazišta predoči javnosti, CISiD je u prethodnoj godini pokrenuo i nekoliko inicijativa koje podrazumevaju podizanje spomen-obeležja na mestima sećanja koja ukazuju na primere međuetničke tolerancije i saradnje. Njihova realizacija očekuje se tokom sledeće godine. Nažalost, neke od inicijativa nisu naišle na razumevanje, a u pojedinim slučajevima za nas je bila iznenađujuća nezainteresovanost pojedinih organa, pre svega lokalnih, ali i nacionalnih veća. Osim navedenog, izrađen je i nacrt platforme koja bi se bavila potrebnim izmenama u domenu ciljeva i zadataka nastave istorije. U nacrtu se naročito ističe da, u nastavi, teme koje su od značaja za pojedine etničke zajednice ne bi trebalo da budu predstavljene kao “paralelni tokovi”, već kao istorija koja uključuje složene interakcije, kako one traumatične, tako i pozitivne primere. Uključivanje u nastavu sadržaja iz domena nekonfliktne interakcije pripadnika različitih etničkih grupa, u najvećoj meri bi doprinelo relaksaciji međuetničkih odnosa. Oni se sada gotovo isključivo predstavljaju kroz prizmu nasilja i konflikata različitog intenziteta, a to ipak ne odgovara stvarnoj istoriji. U različitim fazama realizacije, projekat su podržali Centar za promociju nauke i Fondacija za otvoreno društvo u Srbiji.
Novi Sad, 23.12.2016.
Centar za istorijske studije i dijalog (CISiD), decembar 2016.
Peščanik.net, 25.12.2016.
