Natpis na zidu: Korupcija, Vasina ulica, Beograd

Foto: Peščanik

Država je tri godine najavljivala početak rada posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije. Ređali su se naslovi: „Udar na korupciju“, „50 srpskih nesalomivih“, „Novi udar na korupciju i privredni kriminal na svim nivoima“, „Deset nesalomivih protiv korupcije“, „Pregrupisanje tužilaštva pred napad na korupciju“, „Korupciji u Srbiji bačena rukavica u lice“.

Usvojeni su strategija, nacrt zakona se „kiselio“ dve godine, konačno je usvojen u martu 2017, a primena je počela 1. marta 2018.

Zakon je doneo neke važne i kvalitetne pomake napred – kroz svojevrsnu centralizaciju gonjenja korupcije u 4 posebna tužilaštva i sudska odeljenja umesto u 20 viših, omogućena je specijalizacija koju bi bilo teško sprovoditi na nivou svakog tužilaštva i suda. Takođe, poseban naglasak stavljen je na finansijske istrage, predviđeno je zapošljavanje finansijskih forenzičara u svim posebnim tužilaštvima, imenovanje službenika za vezu u organima koji mogu doprineti efikasnim istragama, a omogućeno je i formiranje „udarnih grupa“ tužilaštva za konkretne slučajeve.

Nedavno su se mediji zainteresovali za ovu temu, pa smo saznali da je posebno odeljenje u Beogradu tokom prvih 6 meseci dobilo na postupanje prijave protiv gotovo 5.000 osoba, što od redovnih tužilaštava (4.549), što direktno (341). Iz najsvežijih podataka dobijenih iz tužilaštva, koje Politika objavljuje u prvom delu serijala o funkcionisanju novih odeljenja, ne vidi se o koliko prijava se zapravo radi, ali nalazimo ogradu da je reč o prijavama koje podnose i građani i nadležni organi. Što bi moglo da znači da će spisak „odbačenih“, na kome su trenutno prijave protiv 766 osoba uskoro biti mnogo duži.

Konkretni rezultati su, prema ovim navodima, 39 predmeta protiv 169 osumnjičenih u kojima je doneta naredba o sprovođenju istrage i 100 predmeta u kojima je određeno preduzimanje istražnih radnji „protiv više desetina lica“ u „tzv. skraćenom krivičnom postupku“. Nabrajaju se i podaci o tome koja krivična dela se najčešće prijavljuju, bez preciziranja broja, a od konkretnih brojeva saznajemo da je za krivično delo pranje novca do sada prijavljeno 91 lice.

Izdvaja se podatak da u Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu u Beogradu trenutno radi 17 zamenika tužioca, dok je predviđeni broj 25. Šta je problem, zapitaćete se, nisu valjda tužioci počeli da odlaze u Nemačku, kao zdravstveni radnici i šoferi. Da li su kriterijumi za prijem u posebna odeljenja isuviše strogi, možda se čeka da dovoljan broj kandidata prođe dodatne obuke?

Objašnjenje je jednostavno – u tužilaštvu kažu, a Politika prenosi, da je razlog zbog čega nakon 6 meseci od početka rada antikoruptivnog odeljenja nisu raspoređeni svi zamenici „u kapacitetu“ propisanom zakonom, „trenutni nedostatak prostornih i tehničkih kapaciteta“.

„Odlučni udar“ je najavljivan 3 godine, od usvajanja do početka primene zakona prošlo je godinu dana, od početka primene još 7 meseci i na kraju „nesalomivi“ nemaju prostorije za rad i „tehničke kapacitete“, šta god to značilo.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 06.11.2018.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)

Author: Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).