Poslanici kosovskog parlamenta danas su većinom glasova usvojili zakon o amnestiji pošto su u tekst unete izmene spornih odredbi zbog kojih je predlog prošle sedmice odbijen.
Kako prenosi prištinski list Koha Ditore, 90 poslanika glasalo je za predloženi zakon, 17 je bilo protiv a jedan uzdržan. Tokom rasprave ispred kosovskog parlamenta trajao je protest koji su sazvale organizacije građanskog društva, revoltirane zbog odsustva šire javne debate o amnestiji.
Opšti oprost pojedinih krivičnih dela deo je briselskog sporazuma Prištine i Beograda, namenjen integraciji Srba sa severa zemlje koji su proteklih godina živeli u zoni nekažnjivosti. Prošlog četvrtka, međutim, predlog zakona je odbijen a opozicione partije su optužile vlast da pod plaštom primene briselskog sporazuma pokušava da provuče amnestiju i za neke državne službenike i partijske čelnike.
Sa svoje strane, nevladine organizacije protestuju zbog ubrzane procedure u kojoj je predlog zakona napisan, razmotren i usvojen, dok šira javnost nije imala učešća u njegovoj izradi.
Sa protesta su upućeni i pozivi ambasadorima zapadnih zemalja u Prištini i međunarodnim institucijama da svojim uticajem izdejstvuju javnu debatu o važnom aktu, uz izraze zabrinutosti zbog sadržaja zakona, piše Koha Ditore. Peticiju protiv usvajanja zakona o amnestiji potpisalo je oko 6000 građana.
Radio Slobodna Evropa prenosi da je iz konačne verzije zakona uklonjen član 3 koji je, kako je prošle sedmice ocenjeno, omogućavao amnestiju kriminalnih dela mimo planirane integracije severa. Umesto delimičnog smanjenja kazne, novom odredbom je predviđeno da se svim počiniocima krivičnih dela na koje se zakon odnosi daje potpuno oslobađanje od krivičnog gonjenja ili od izvršenja kazne. Neka od tih dela su napad na ustavno uređenje Kosova, oružana pobuna, ugrožavanje teritorijalnog integriteta, špijunaža, nelegalni prelaz granice, krijumčarenje robe, izbegavanje poreza, uništenje ili oštećenje imovine, podmetanje požara i slični, piše Slobodna Evropa.
Takođe, prema usvojenom zakonu krivična dela koja su rezultirala telesnim povredama i ubistvima neće biti amnestirana.
Prvobitna verzija zakona o amnestiji izazvala je posebnu pozornost zbog mogućnosti obustavljanja postupka protiv bivšeg gradonačelnika Uroševca, Bajruša Džemajilija, kome se u ponovljenom postupku sudi za tešku saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom. Posebno se u ovom kontekstu pominjao i bivši gradonačelnik Kačanika kao i nekoliko drugih čelnika opština protiv kojih je u toku istraga zbog navoda o korupciji. Zbog sumnji za nameštanje tendera na meti kosovske javnosti je i ministarstvo policije kao i još neki članovi Tačijeve administracije, protiv kojih zasad nema zvanične istrage.
Vicepremijer i ministar pravde Hajredin Kuči rekao je da osumnjičeni gradonačelnici neće imati koristi od amnestije. Gostujući u emisiji KTV Rubikon, Kuči je potvrdio da se zakon ne odnosi na ratne zločine te da je reč o procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
„Srbija je odustala od podele Kosova i sada međunarodna zajednica pomaže integraciju severa”, naveo je Kuči i dodao da kompromis Kosova uključuje i datum za lokalne izbore, prenela je Koha Ditore.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 11.07.2013.