Moja mama je pičila po Zari. Ona je muvala se oko višalica sa robom i razgledala je bluze i jakete. Onda je do nje dogibala prodavačica sa crvenom kosom. Prodavačica je pitala: „Gospođo, jel van mogu kako pomoć?“ Mama je rekla: „A evo, tila bi nać neku jaketicu koju bi mi muž moga uzet za Osmi mart!“ Prodavačica je rekla: „Skužajte, al proša van je Osmi mart! Bija je prekjuče!“ Mama je odmahnila sa rukom i rekla je: „A moj van muž uvik malo kasni! Takvi je, nonstop ga jebe tajming! Sićan se kad smo bili mlađi, nije nikad na vrime doša na rendes! Dogovorimo se u osan uri, a on dođe preksutra u ponoć!“ Prodavačici je uletila lakša zbunjoza. Mama je rekla: „A prije tri miseca su mu susidi skoro stukli kosti jerbo je iša slavit Novu godinu na pravoslavni Božić!“

Prodavačica je blekasto se nakeserila i rekla je: „Ako vas zanima jaketica, mogu van preporučit jednu iz nove kolekcije! Famooozna je!“ Onda je ona skinila sa višalice jednu zelenu jaketu i dodala je mami. Mama je rekla: „Aaaajme šta je smišna! Aaaajme koje ludilo od jaketice!“ Prodavačica je rekla: „Prva liga je, gospođo! Prima kvaliteta!“ Mama je pitala: „A pošto košta?“ Prodavačica je rekla: „Nije puno! Sedansto kuna!“ Mama je zamislila se: „A ne znan sama… Nisan sigurna da bi mi se mužu baš ova svidila!“ Prodavačica je rekla: „Ha, pa najglavnije je da se svidi vama!“ Mama je rekla: „A nije, nije! Ipak će mi to muž uzet! On uvik pazi da mi uzme samo ono šta mu je po volji! To je njemu zakon, ono, nom plus ultra!“ Prodavačica je rekla: „Dobro, a šta van je uzeja lani za Osmi mart?“ Mama je rekla: „Uzeja mi je sto kuna iz takujina!“

Prodavačica je tiltala od nekužitisa. Mama je nagnila se prema njoj i rekla je: „Kužite, šinjorina? Lani je on meni za Osmi mart uzeja sto kuna iz takujina, a sad san ja njemu iz takujina uzela karticu, otišla na bankomat i digla soma kuna! Kapito?“ Prodavačica je iskobečila oči i promrmorila je: „Čoviče…“ Mama je vrtila po rukama zelenu jaketu i rekla je: „E sad, bi li mi se mužu svidila baš ova jaketica od sedansto kuna, ne znan baš…“ Prodavačica je rekla: „Naravski da ne bi! Imamo jednu masu bolju o devesto dvajs kuna!“ Mama je rekla: „Ajme super! Jel je mogu vidit?“ Prodavačica je u roku odma skinila sa višalice jednu ljubičastu jaketu i rekla je: „Evo je! Ova je meni turbo dizel!“ Mama je sklopila ruke na prsi i cijuknila je: „Aaaasti mande koja smišna jaketica! Ova mi je čista genza!“ Prodavačica je rekla: „Ajte je časkon probajte, gospođo!“ Onda je složila kilersku facu i dodala je: „Da vidimo oćel van mužu bit po volji!“

Onda je moja mama obukla ljubičastu jaketu i stala je prid ogledalo. Onda je ona okrićala se i gingala je sa guzovima i sa bokovima. Onda je pitala: „Kako mi stoji?“ Prodavačica je rekla: „Ludilo van stoji, gospođo! Ka salivena! Nema greške da bi van se mužu ova najviše svidila!“ Mama je gledala se u ogledalo i rekla je: „I meni se čini! Ja mislin da će mi je sigurno uzet!“ Prodavačica je rekla: „Trista posto! To je čovik od ukusa!“ Mama je počeškala se po bradi i rekla je: „Znači devesto dvajs kuna… A jel možda imate nešto da mi muž uzme za onih osandes kuna šta ostaje? Nekih žvaka ili čokoladica?“ Prodavačica je rekla: „Nemamo žvaka, al imamo novih marama, famooozne su! Evo ova, naprimjer, baš van se slaže sa jaketicom…“ Onda je prodavačica uzela sa police jednu lila maramu i dodala je mami. Mama se rascmoljila: „Aaaasti miša, popizdiću kako je šesna!“ Prodavačica je rekla: „Ta van je sto kuna! Al ako van ja mužu dan popust od dvajs posto, to van je sve skupa tačno soma kuna! A?“ Mama je zatrepćala sa očima i rekla je: „Računajte da mi muž to uzima!“

Onda je prodavačica odgibala do blagajne i zamotala je jaketu i maramu u ukrasni papir sa rozim fjokićom. Mama je njoj kešnila soma kuna. Prodavačica je njoj dala paket i rekla je: „Evo, gospođo! I sritan van Osmi mart!“ Mama je rekla: „Puno fala! Baš ste me obradovali!“ Prodavačica je rekla: „Moran reć da van je muž jedan vrlo pažljiv muškarac!“ Mama je rekla: „Slažen se! Možetel me sad i poljubit u njegovo ime?“ Prodavačica je rekla: „Naravski! Samo bez jezika!“ Mama je rekla: „Pa to i kažen!“ Onda je prodavačica cmoknila moju mamu u oba obraza. Plus joj je rekla: „Da se smin maknit iz dućana, sad bi skočila do cvjećarne uzet van koji cvit!“ Mama je rekla: „A ne triba, fala, ima ko će! Muž mi svake godine donese ružu i čestita Osmi mart na deseti travnja!“

Mama je posli ručka u kužini prala suđe i posuđe. Tata je za stolom pušijo duvan i čitao je novine. Onda je tati zvrcnijo mobitel. Tata je pogledao na ekran i skočijo je: „Šta je ovo, jebate?! Poslali mi iz banke esemes da san u minusu soma kuna!“ Mama je šutila i prala je suđe i posuđe. Tata je sa ošamutom gledao u mobitel i viknijo je: „Pa ovo je neka greška, jebate jarac! Ženo, jel ti vidiš ovo? Kakva je ovo pizdarija?!“ Onda je mama itnila spužvu u lavandin i rekla je: „Ne mogu virovat, majkemi! Radin na poslu ka stoka, gaze me ka beštiju, a onda dođen doma da ti kuvan ručak, pa ti peren sude, pa ti peren bičve, pa ti peglan košulje, pa ti fregajen kuću, pa praznin za tobom čikopelnice, pa brišen za tobom kad se pišaš oko šolje… i ti sad još oćeš da vodin računa o tvom računu na banki! Pa satraćeš me, čoviče božji! Jesan li ja u ovoj kući zadnja štraca, samo zato šta san žena?“ Tata je zlamenovao se sa zinutim ustima i rekao je: „Ujmeoca isina… Samo san reka da su u banki nešto sjebali i da san u minusu soma kuna, a ti odma udrila muško-žensku spiku!“ Mama je rekla: „E pa žaj mi je, al ja na ti minus gledan iz ženskog kuta!“ Tata je pitao: „Šta to znači?“ Mama je rekla: „Znači da me boli kurac!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 10.03.2014.

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Viktor Ivančić (Svi tekstovi)