Poštovani gospodine Košarac,
Pre nekoliko dana u medijima je preneta Vaša kritika upućena inicijativi REKOM, u okviru koje ste kao jedan od problema rada REKOM-a naveli pristustvo gej organizacija unutar pomenute inicijative.
Najpre, da podsetim. Na portalu www.pressonline.rs, 29. juna 2011. godine, preneta je Vaša izjava (upućena Nataši Kandić) koja glasi: Upozoravali smo da je iluzorno očekivati da REKOM opravda svoje postojanje, pogotovo kada su mu pristupile organizacije koje štite prava homoseksualaca i koje nemaju nikakve veze sa žrtvama proteklog rata.
Kao dugogodišnji mirovni i gej aktivista, feminista, prigovarač savesti i borac za ljudska prava, osećam potrebu da Vam se povodom navedene izjave obratim javno. To je deo moje lične odgovornosti, s obzirom na to da je Vaša izjava još jedan nož u leđa LGBT populacije koja su odveć puna rana.
Želim da poverujem da ste Vi, kao osoba koja se zalaže za istinu i pravdu o svim žrtvama rata, svesni da tačna činjenica i njeno lišavanje od predrasuda, služe kao edukativno sredstvo, kao mogućnost da šira javnost razume mehanizme koji su u bliskoj prošlosti doveli do masovnih zločina u kojima nije bila pošteđena nijedna nacija. Utvrđivanje činjenica (što je jedna od osnovnih ideja REKOM-a), dekonstruiše ove mehanizme i stvara okvir za budućnost u kojoj ćemo svi biti jednako poštovani bez obzira kojoj društvenoj grupi pripadamo.
Upravo u ovome leži moja začuđenost Vašim komentarom.
Jedna od činjenica koja me kao državljanina Srbije čini ponosnim je ta da i u najtežim danima ratova, u vreme sveopšte krize morala, u vreme egzekucija, klanja, ubijanja, silovanja, paljenja, rušenja, etničkog čišćenja i genocida, u Srbiji postoji snažan antiratni pokret. U tom pokretu, učestvovao je veliki broj lezbejki i gej muškaraca, koji su početkom devedesetih formirali grupe za afirmaciju LGBT prava, a koji su zbog datog trenutka svoje ciljeve podredili mirovnom aktivizmu. Zajedno sa pripadnicima i pripadnicama drugih formalnih i neformalnih grupa, odlazili su u kolektivne centre, pomagali izbeglicama, preko mreže svojih prijatelja i prijateljica nabavljali lekove, pružali nesebičnu psihičku i materijalnu podršku žrtvama rata, bez obzira na to koje su vere ili nacije.
Žrtve rata su jednake, one ne mogu da govore, ali mogu da nas upozore da svako i svaka od nas može biti sledeći/a. Verujem, gospodine Košarac, da znate da je tokom Drugog svetskog rata u fašističkim logorima stradao veliki broj gej muškaraca, lezbejki i transvestita, i da većina ovih osoba nije stradala zbog nacije ili vere, već zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
Prema tome, posmatrano kroz istorijski kontinuum, kroz nataloženo iskustvo – bolno kao što je iskustvo većine naroda na ovim prostorima – LGBT populacija i LGBT organizacije imaju legitimno pravo da budu deo promene koju žele da vide. Ta se promena ogleda u osećanju jednake vrednosti svih, u lišavanju od svakodnevnog straha i čitanja sopstvenog imena na spisku za odstrel. Nažalost, početak pisanja ovog spiska nalazi se u povlačenju crte između podobnih i nepodobnih. Sa dozom neugodnosti moram da konstatujem da je tako počeo i Holokaust.
Smatram da Vaša izjava koja problematizuje prisustvo LGBT organizacija u okviru inicijative REKOM, jeste veliki problem. Vi, gospodine Košarac, kao jedna od važnih osoba koja učestvuje u procesu pomirenja, to jednostavno – ne smete da kažete. To nije sloboda govora, to nije nikakav demokratski princip na koji biste se eventualno pozvali. Ova izjava duboko problematizuje Vas, poziciju na kojoj ste i mehanizme koji dozvoljavaju da se tako nešto uopšte kaže.
Ako je potrebno da budem intiman, ista matrica koja je proizvela žrtve ratova devedesetih, danas je usmerena na neke druge društvene grupe. Nasilje koje doživljavam i strah koji je svakodnevno prisutan u mom životu znak je jednakosti koji povlačim između pomenutih matrica. Isto osećaju i druge LGBT osobe koje žive oko Vas i oko mene.
Verujem da će ubuduće Vaše izjave o učešću LGBT organizacija u izgradnji trajnog mira na prostorima bivše Jugoslavije biti izrečene bez predrasuda, jer su upravo one – predrasude – dovele do stvaranja velikog broja žrtava za čiju se istinu i pravdu i Vi zalažete.
Ukoliko, pored ove javne kritike, mogu da Vam pomognem u daljoj edukaciji i pružanju tačnih informacija o neophodnosti učešća različitiih manjina u procesu pomirenja i o suštinskoj važnosti koju to učešće nosi, biće mi drago da Vam, najmanje, dostavim spisak osnovne literature.
Srdačno,
Boban Stojanović,
mirovni i gej aktivista iz Beograda i koordinator Kvirija centra, LGBT organizacije koja je članica inicijative REKOM.
Peščanik.net, 02.07.2011.
Srodni link: