Četvoro osnivača Pravnog fakulteta Univerziteta Union – Mirko Drašković, Nebojša Šarkić, Slobodan Badžević i Mina Prokić – posegli su za neuobičajenom merom – likvidacijom prosperitetnog Fakulteta koji su osnovali. Na osnovu njihove odluke, koju su doneli na sednici za koju likvidacija nije čak ni bila najavljena kao tačka dnevnog reda, Privredni sud u Beogradu je doneo rešenje o upisu likvidacije i o imenovanju likvidacionog upravnika. Rešenje je objavljeno na portalu Privrednog suda u Beogradu 03. 07. 2012. godine. Samo dva dana posle toga, 05. 07. 2012. predsednik skupštine osnivača, prof. dr Nebojša Šarkić poziva osnivače da na sednici zakazanoj za 12. 07. 2012. donesu odluku o obustavi likvidacije, o promeni Statuta Fakulteta, o promeni osnivačkog akta i o imenovanju istog, tj. N. Šarkića za v.d. dekana. Pritom, obećava studentima Fakulteta i njihovim roditeljima da je likvidacija kratkoročna mera koja neće poremetiti rad Fakulteta, te da će odluka o obustavi biti hitno donesena. Međutim obećanje nije moglo biti održano, jer ono involvira donošenje sudskih odluka, a nijedan sud – uprkos svemu – nije u džepu nijednog pojedinca, šta god on mislio osvojim vezama u sudu.

Protiv rešenja o likvidaciji (i imenovanju likvidacionog upravnika, što je neminovna posledica svake odluke o likvidaciji) žalbe su podneli Univerzitet Union u čijem sastavu je Pravni fakultet i Vladimir Vodinelić, jedan od osnivača koji se protive likvidaciji. Po žalbi Univerziteta Union, Privredni apelacioni sud je ukinuo rešenje o likvidaciji i o imenovanju likvidacionog upravnika i vratio predmet prvostepenom sudu (Privredni sud u Beogradu), ocenivši da prvostepeni sud nije utvrdio ispunjenje svih formalnih i materijalnih uslova za donošenje rešenja o likvidaciji, što je bio dužan učiniti po čl. 32 – 34. Zakona o postupku za upis u sudski registar. Među tim uslovima, Privredni apelacioni sud naročito ukazuje na to da u spisima predmeta nema dokaza da su osnivači doneli akt o ukidanju ustanove, kao ni dokaza da su ispunjeni uslovi za ukidanje ustanove iz čl. 26. i 27. Zakona o javnim službama. Valja skrenuti pažnju na to da se ustanove ne mogu ukinuti i likvidirati jednostavnom voljom osnivača, bez ikakvih zakonskih razloga, kao što mogu privredna društva. Naime, oblik ustanove moraju imati institucije koje se bave obrazovanjem, pružanjem medicinskih usluga i sl, jer se radi o trajnim procesima koji traže stabilnost i pouzdanje korisnika – u ovom slučaju najpre studenata – u tu stabilnost. Iako je sudiji Privrednog suda u Beogradu, Mirjani Trninić, koja je donela rešenje o likvidaciji, podnescima dekana Pravnog fakulteta prof. dr Dušana Kitića i rektora Univerziteta prof. dr Zlatka Stefanovića, bila skrenuta pažnja na to da nije donesen akt o ukidanju ustanove i da nisu ispunjeni zakonski uslovi za ukidanje, ona je ipak donela rešenje o likvidaciji. Sada drugostepeni sud nalaže prvostepenom da utvrdi da li postoji akt o ukidanju ustanove i da li su ispunjeni zakonski uslovi za njeno ukidanje.

Na osnovu odluke Privrednog apelacionog suda, danas je okončana likvidacija, brisan je likvidacioni upravnik i ponovo je zastupnik fakulteta regularno izabrani dekan prof. dr Dušan Kitić.

Teorijski gledano, posle donošenja odluke Privrednog apelacionog suda, moguće je nekoliko rešenja. Prvo, da prvostepeni sud nađe da nisu ispunjeni materijalnopravni uslovi za ukidanje i likvidaciju (a izvesno je da nisu) i da odbije predlog osnivača za likvidaciju, čime se stvar vraća u stanje koje je pre likvidacije postojalo, dakle u redovno stanje. Ovo je, prema sadašnjem stanju stvari rešenje za koje ima najviše izgleda. Drugo, moguće je da prvostepeni sud nađe da nisu ispunjeni formalni uslovi za likvidaciju i da predlog odbaci, sa istim posledicama kao u prvom slučaju. Treće, moguće je da osnivači, suprotno obećanju koje su dali studentima, pokažu istrajnost da do likvidacije dođe i da, uprkos tome što ne postoje zakonski uslovi, donesu akt o ukidanju ustanove i da ponovo, pod neobičnim okolnostima kakve su postojale i prvi put, izdejstvuju novo rešenje o likvidaciji. Ako bi prvostepeni sud doneo rešenje o odbijanju ili o odbacivanju predloga o likvidaciji, osnivači bi imali pravo da se protiv tog rešenja žale i da time, uprkos svojim neodržanim obećanjima da će sve biti brzo i bez posledica, produže trajanje stanja neizvesnosti.

Do danas, formalnopravno gledano, likvidacija je trajala, Fakultetom je upravljao likvidacioni upravnik sa držanjem koje nije uobičajeno za onog ko treba da okonča započete poslove, objavi oglas i pozove poverioce. Oglas o likvidaciji nije objavljen, poverioci Pravnog fakulteta nisu bili na propisani način pozvani da prijave svoja potraživanja, obavljani su novi poslovi, na primer, upisivani su studenti. Pored likvidacionog upravnika, Fakultetom bez ikakvog pravnog osnova upravljao je i oktroisani v.d. dekana, tj. lice koje se kao takvo predstavlja – prof. dr Nebojša Šarkić. Jedini regularni organ upravljanja u vremenu dok je likvidacija trajala – Savet fakulteta – koji se sastao 20. 07. 2012. i koji je doneo odluke i zaključke o nezakonitostima pokušaja da se promeni Statut Fakulteta, osnivački akt i da se nasilno imenuje v.d. dekana – jeste organ koji likvidacioni upravnik „nije priznavao“.

Odluka Privrednog apelacionog suda o ukidanju rešenja o likvidaciji unosi red u ovaj nered. Uspostavljanje reda zavisiće bitno od daljeg držanja aktera „likvidacije bez likvidacije“, prof. dr Nebojše Šarkića i Slobodana Badževića, kao i osnivača koje oni, po svemu sudeći, neograničeno zastupaju – Mirka Draškovića i Mine Prokić. Javno su dali obećanje studentima da će likvidacija trajati najkraće moguće vreme. To obećanje nisu ispunili. Naročita odgovornost pada na Šarkića koji nije samo osnivač nego i profesor. Naročita odgovornost pada i na registarskog sudiju Privrednog suda u Beogradu, koja je olako dovela u pitanje dosadašnje studije više od hiljadu i po studenata. Neproporcionalnost izazvane posledice koja se sastoji u teškom udarcu ugledu Pravnog fakulteta Univerziteta Union i stvarnoj vrednosti diploma njegovih studenata u budućnosti, na jednoj strani, u odnosu na tvrdnje nekih osnivača da su im ugrožena upravljačka prava kao i učešće u dobiti je očigledna i društveno teško održiva. Za pravni poredak Srbije bitno je da definiše položaj visokog obrazovanja u pravcu garantija stvarnog poštovanja autonomije univerziteta, jer inače, akademskog obrazovanja i pravih univerzitetskih studenata i profesora neće biti – ostaće nedorečeni i svuda u svetu odbačeni „preduzetnički“ model obrazovanja koji ne vodi nikuda, do u potpunu negaciju akademske slobode i naučne misli.

Peščanik.net, 24.07.2012.


The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)