Živ je SANU, umro nije, dok je Srba i Srbije
Bio sam uveren da su najveći umovi naše današnjice i sutrašnjice razasuti po bolnicama, do mojih ušiju već dugo nije doprlo ništa iz trezora mudrosti, kad, u Knez Mihajlovoj uzbuna, vanredno takoreći stanje, turski sultan pretvara svetsku svetinju u džamiju! Dok mi brinemo o bližnjima, kako da ih zaraza mimoiđe, ili da ih pusti, ako ih je već ščepala svojim odvratim pipcima, mudraci se potresli zbog nečega tako dalekog, danas toliko nestvarnog, da sam upravo zadivljen što naši akademici imaju toliki dar apstraktnog mišljenja: nisu guknuli ništa dok je u zemlji koja ih preplaćuje i precenjuje gažen Ustav, ne gažen, nego pregažen, i još se gaze njegovi posmrtni ostaci, ostali su nemi na bezobzirno obmanjivanje stanovništva da je pobedilo koronu i da se može srcem i dušom posvetiti izborima, niko da pisne kad faraon kaže da će napraviti Nacionalni stadion, kakademicima (O. Davičo) ne smeta što nam je šaptom palo sudstvo, što imamo gluvonemo tužilaštvo, predvođeno nestalom osobom, što je iskorenjen, i to na duže vreme, višepartijski sistem; zucnuo niko ništa nije što je jedna ista osoba, jedna te ista štetočina uništila ostatke zaklane privrede, što naš novac daje stranim buržujima da kod nas otvaraju fabrike u kojima će naši proleteri biti eksploatisani kao u vreme industrijske revolucije – za sve što se sa stanovništvom zbiva dembelanima iz SANU ravno je do Kosove.
Odavno se zalažem da se te rđave i sve odvratnije navike kurtališemo, tj. da se Akademija ukine, da se zgrada iskoristi za dobrobit građana, sad neka bude kovid bolnica, najesen centar za opismenjavanje odraslih, a vajni članovi SANU neka ubuduće žive od svog minulog rada, kao što živuje svekoliko penzionerstvo.
Pitam se je li pristojno ako to pitanje postavim usred zaraze, ali držim da bi ljudima, baš zato što je ovako kako je, trebalo dati nadu: kad Bog ushtedne da iziđu zalečeni iz bolnice, živeće u društvu pravednijem nego što je bilo pre korone, oporavljaće se u državi koja više neće imati rasistički koncept viših bića. Viša bića su sportski šampioni, rekorderi koji pronose slavu Srbije, slavu koja je izmišljotina i budalaština, njih država obasipa zlatom žeženim, viša bića su i akademici: potonji su zbog enormne njihove pameti – koja je dar Božiji, kad se dogodi, što je retko, i za šta pametnjakoviću ne bi trebalo da sleduje ikakva druga nagrada! – dodatno privilegovani, izuzeti su iz zajednice prosečnih umova, imaju zasebno zdanje u srcu prestonice, i doživotno primaju novac for nothing, a oni koji ih izdržavaju nemaju od tog olimpijskog plemena ama nikakvu, nikakvu korist, ni pomoć.
Naočigled pripadnika SANU umro je Ustavni sud, jeste li ga barem oplakali, mudraci, jeste li javili nekome napolju, ko isto tako nije nikakva cvećka, da u našem nesrećnom kolektivu nemate kome da se potužite na zulum kome nema kraja?
Ronite suze što će Aja Sofija biti džamija, vama je srce bilo na mestu dok je bila muzej, ali valjda će u hram i odsad moći da uđu i turisti, ti virusi koji dopiru do svakog iole lepog kutka na planeti, a protiv kojih niko i ne pravi vakcinu? Ali nisu ti dosadni skupljači uspomena vama važni, vas boli što je Aja Sofija davnym davno bila pravoslavna patrijaršijska bazilika, zar ne? Kad se prometnula u carsku džamiju vi niste još bili izmišljeni, pa niste mogli ni da negodujete, pomireni ste s tim da bude muzej, dar prapravoslavlja čovečanstvu, sad ste se uzrujali što će opet biti džamija, ali zašto? Ako je turski vladar obrnuo točak istorije, red će opet doći na nas!
&
Kad čujem reč „svetinja“ ruka se sama maša pištolja, naslušao sam je se dok su nam milovci otimali svetinje, a ćutao sam i trpio, sad su i u SANU potreseni i uvređeni zbog nebogougodnog postupanja sa svetinjom, svetinja pa svetinja!
Svetinja je samo ljudski život, svaki, svačiji, to je svetinja, mati svih svetinja, da se izrazim kao kad vojskovođa govori o bici koja će biti prelomna za čitav rat, sve ostalo proizilazi iz te svetinje, naspram nje sve drugo su potrebnosti, potrebnosti višeg reda, i puke potrebnosti, potrepštine takoreći. Sve druge vrednosti smerne su sluškinje svetinje ljudskog života, a vas iz SANU srdačno ne zanima šta se sa životom vaših sunarodnika, komšija, pa čak i daljih rođaka zbiva, nego se posle višegodišnje obamrlosti pokidaste oko nečega što većina vaše braće u Hristu neće nikada uživo videti. Vi ste, kao i predsednik Republike, raskinuli sa stvarnim, bavite se pitanjima koja su taština i muka duhu.
Imate nečistu savest? Niste digli naučnu i umetničku dževu zbog toga što neka slovenačka fabričica pravi ajvar, a zna se gde je ajvarovo rodno mesto? Niste se pokazali dovoljno uvređenim što neki vaš mentalni rođak u Hrvatskoj bulazni da je Tesla Hrvat? Jedino ste, što jeste jeste, kao sumanuti pritiskali dugme za uzbunu – ljudi, braćo, svete beli, dušmani potkradaju i čerupaju srpski jezik tako da od njega za osamdeset godina neće ostati kamen na kamenu!
Zašto napokon ćutite na preteću poruku predsednika Republike da će postati košarkaški trener, i to za decu?! Čujem da se upisao u Visoku trenersku školu, i da će kao i svaki odlikaš biti na budžetu, iako bi mogao da bude i samofinansirajuć. Ne bi smeo, po moemu, da potpiše ugovor ni sa nekim kazneno-popravnom zavodom, da trenira članove košarkaške sekcije: ti ljudi robijanjem već otplaćuju kaznu, ne treba im još i takav trener!
Ili čekate da na pretnju najpre reaguje UNICEF, da ova ustanova, parazitska naravno kao i vi što ste, izda neki izošljareni blebet o pravima deteta?
Moje atakovanje na svetsku organizaciju, na MOK, na Fudbalski savez Srbije (Kuću fudbala!), da budu svi raspušteni, ili da se proglasi stogodišnji moratorijum na njihovo delovanje, sve je to propalo, dajte, sestre i braćo, da se otresemo makar Srpske akademije nauka i umešnosti!
Peščanik.net, 20.07.2020.
